Evropske akcije su porasle u petak, a Volstrit je bio naglašen za čvršće otvaranje jer su se činili rizici za ublažavanje neposredne političke krize u Italiji, a dva kreatora politike FED-a su umanjila očekivanja o agresivnijem porastu kamatnih stopa u SAD ovog meseca.
Tržišta su i dalje uznemirena zabrinutošću da je svetska ekonomija krenula ka recesiji, jer centralne banke žure da nadmaše inflaciju, sa strmim porastom kamatnih stopa ove nedelje u Kanadi, Novom Zelandu, Čileu, Južnoj Koreji i Filipinima.
Strah od ekonomskog pada dodatno su u petak podstaknuli kineski podaci koji pokazuju godišnji rast od 0,4% u drugom kvartalu, najgori od najmanje 1992. godine, isključujući početak 2020. kada je izbila pandemija COVID-a.
Podaci odražavaju kolosalan udarac od široko rasprostranjenih zatvaranja COVID-a. Kineske akcije su snizile 1,7% i povukle azijski indeks je pao na dvogodišnje najniže vrednosti.
Ali investitori na drugim mestima su izgledali sa vedrije strane.
On se osvrnuo na komentare guvernera Federalnih rezervi Kristofera Volera i predsednika Sent Luisa Džejmsa Bularda od četvrtka.
U međuvremenu, Italijanski predsednik je odbacio ostavku premijera Marija Dragija, čime je sprečio trenutni kolaps vlade iako je sudbina koalicije i dalje u ravnoteži.
Panevropski indeks akcija porastao je 0,8%, dok su italijanske akcije poskočile za 1,3%, nakon pada od 3,4% u četvrtak. Fjučersi za S&P 500 i Nasdak otvorili su čvršće otvaranje Volstrita, porasli su za oko 0,3%.
Tržišta bi, međutim, mogla biti pod pritiskom zarada kompanija u drugom kvartalu, koje su do sada uglavnom bile pod pritiskom.
Nekoliko evropskih kompanija objavilo je loše rezultate u petak, dok je američka banka Vels Fargo (NYSE:WFC) prijavila pad profita, sa više novca izdvojenog za pokrivanje loših kredita.
To prati relativno slabe brojke JPMorgan-a (NYSE:JPM) i Morgan Stanley-a (NYSE:MS).
Podaci o maloprodaji u SAD u petak će pokazati kako potrošači reaguju na povećanje stope i znake blažeg rasta.
Recesija?
Slabljenje rasta primoralo je tržišta da smanje očekivanja o povećanju kamatnih stopa. S obzirom da se Evropa suočava sa krizom u snabdevanju energijom, trgovci su odustali od pooštravanja politike Evropske centralne banke do kraja godine.
Američka tržišta predviđaju smanjenje stopa nakon marta 2023.
Brzo smo prešli sa stagflatornog uređenja na onu koja je više u kojoj dominira recesija, a veoma jaka inflacija doprinosi strahovima da će FED morati da izvrši više pooštravanja unapred.
Prinosi na trezorske obveznice su skliznuli za dva-tri bazna poena preko krive, dok su se dvogodišnji prinosi čvrsto držali iznad 10-godišnjeg segmenta, inverzija krive koja često nagoveštava recesiju.
U Evropi, nemački desetogodišnji prinosi su pali za 11 baznih poena na 1,071%, najniži od 31. maja. Troškovi pozajmljivanja Italije su pali nakon skoka od 20 baznih poena u četvrtak, iako je njena premija prinosa u odnosu na Nemačku ostala blizu jednomesečnih maksimuma.
Komentari zvaničnika Fed-a oborili su indeks dolara sa najviših nivoa u dve decenije, dok je evro porastao za 0,3% na oko 1,00530 dolara. Jedinstvena valuta je pala za više od 1% ove nedelje, dostigavši paritet u odnosu na dolar po prvi put u 20 godina.
Zabrinutost zbog rasta opteretila je robu, pri čemu su cene bakra postavljene za najgori nedeljni gubitak u više od dve godine, a nafta Brent, na 101 dolar po barelu, pala je za više od 5% ove nedelje.