Bid (ponuda) je cena koju je kupac spreman da plati za određenu hartiju od vrednosti. Ask (tražnja) je cena koju prodavac želi da dobije kako bi prodao tu hartiju od vrednosti.
Kada se postavi nalog za kupovinu ili prodaju, pored cene uključuje se i količina akcija. Nalog se smatra izvršenim kada je dostignut broj akcija koji je naveden po traženoj ceni.
Bid i Ask cene, berzanske kvote?
Cena hartije od vrednosti koja se vidi na ekranu ili grafikonu je poslednja cena po kojoj su se kupac i prodavac složili da obave transakciju. Međutim, to ne mora nužno predstavljati cenu po kojoj se sledeći kupac i prodavac mogu očekivati da poseduju ili prodaju istu imovinu.
Tržišta su sastavljena od više kupaca i prodavaca, a svi su tu sa ciljem da obave transakciju pod uslovima koji odgovaraju njihovim specifičnim interesima. Kupci žele da plate što manje kako bi posedovali hartiju od vrednosti, a prodavci žele da dobiju što veću cenu kako bi prodali hartiju od vrednosti.
Kada kupac prihvati cenu prodavca kako bi obavio transakciju, smatra se da je prihvatio ask cenu ili ponudu. Kada prodavac pristane da prihvati cenu kupca, smatra se da je prihvatio bid cenu.
Nalozi za hartije od vrednosti uključuju tržišne, limit i stop naloge, svaki sa različitim stepenom fleksibilnosti za učesnike.
Tržišni nalog ili market nalog ne uključuje ograničenje cene; broj akcija iz naloga biće ispunjen bez obzira na cenu. Limit nalog zahteva da se nalog popuni po određenoj ceni, ili boljoj, dok se ne izvrši broj akcija iz naloga. Limit naloge koriste investitori koji žele da se transakcija obavi samo ako je cena odgovarajuća za njih. Na kraju, stop nalog koriste investitori koji žele da ograniče gubitke ili očekuju da će tržište izaći iz utvrđenog raspona.
Zašto su bid i ask cene tako različite?
Razlika između dve najbliže ponude i tražnje naziva se bid-ask spread (razlika između najniže cene koju je kupac spreman da plati i najviše cene koju prodavac traži). To je takođe dobar pokazatelj likvidnosti na tržištu za tu imovinu. Na primer, zamislite da je akcija XYZ poslednji put trgovana u iznosu od 100 akcija po ceni od 100 dolara po akciji.
Sledeće ponude za istu akciju su 100 akcija po ceni od 99,90 dolara, a zatim 10 akcija po ceni od 99,80 dolara. Sledeće tražnje za istu akciju su 50 akcija po ceni od 100,10 dolara, a zatim 50 akcija po ceni od 100,20 dolara. Razlika između bid i ask cena iznosi 20 centi, što ukazuje da je ovo tržište sa slabom likvidnošću jer ni kupci ni prodavci ne mogu dobiti ono što žele bez kompromisa.
Primer:
Kupac A unosi nalog za kupovinu 100 akcija XYZ: nalog će preuzeti tražnje oba prodavca u primeru, plaćajući 50 akcija po ceni od 110,10 dolara i 50 akcija po ceni od 100,20 dolara. Cena izvršenja za kupca A bila bi 100,15 dolara, što je prosečna cena svih kupljenih akcija. Po završetku ove transakcije, poslednja cena po kojoj se trgovalo, a koja bi se pojavila na ekranima i grafikonima, bila bi 100,20 dolara, što je cena po kojoj je poslednja obavljena trgovina od strane kupca A.
