Ako osećaš da nemaš kontrolu nad svojim finansijama i da pare idu bez da se ti tu nešto pitaš, ne uspevaš da uštediš nikakvu sumu niti da sebi kupiš išta iole vrednije a da se ne zadužiš, vreme je da razmisliš o budžetiranju. Mnogi misle kako je to dosadno i vremenski zahtevno, ali retko ko shvata koje benefite može da donese. Ako si ga osmislio/la tako da odgovara tvom ritmu i načinu života, ponavljaš ga mesecima pa je prešlo u rutinu umnogome će ti olakšati upravljanje ličnim finansijama. Sigurno ćeš kasnije zahvaliti sebi za uloženo vreme i energiju na početku. Šta možeš da probaš?
- Pravilo 60/10/10/10/10
Prema ovom pravilu, 60 procenata tvojih ukupnih mesečnih prihoda ide na bazične troškove. Pod ukupnim prihodima ne podrazumeva se samo plata, već i honorari, pokloni u vidu novca itd. Ako keš od honorara za vikend poslove ili novčane poklone računaš tek kao bonus velika je šansa da ga nečeš “uposliti” da učestvuje u tvom mesečnom budžetu i prosto će ti skliznuti kroz prste. Dakle, raspoređuj sav novac do kog dođeš jer se svaki dinar računa. Kada kažemo “bazični troškovi” mislimo na osnovne stvari bez kojih ne možeš da funkcionišeš – hrana, lekovi, računi, prevoz do posla i slično. Deset procenata ide na zabavu, deset za kratkoročnu štednju, deset za nepredviđene situacije i deset za dugoročnu štednju. U kratkoročnu štednju spada izdvajanje novca za stvari i iskustva koje planiraš da priuštiš u narednih nekoliko meseci do godinu dana (novi laptop, letovanje, cipele, registracija auta). Dugoročna je štednja tokom 5, 10 ili više godina – npr. penzioni fond, fond za školovanje, auto, stan. Novac možeš da deliš u koverte, da deo ostaviš na dinarskom/deviznom računu, u sopstvenu kasu, oročiš, uložiš u neki od investicionih fondova…Ono što ne preporučujem da prihode deliš samo u mislima, a da je zapravo sve u istom novčaniku. Deo za osnovne troškove može da bude tu, deo za zabavu u posebnoj koverti, a ostali delovi u banci ili negde drugde, daleko od prstiju.
Zašto je ovo pravilo dobro? Zato što, u slučaju da 60 procenata tvojih prihoda nije dovolljno da pokrije tvoje osnovne troškove, možeš da “pozajmiš” od sopstvenog šteka za zabavu ili kratkoročne štednje. Isto važi ako ti se desi nešto nepredviđeno gde je izdatak toliko veliki da 10% koje si izdvojio/la nije dovoljno. Svaki put kada dođeš u situaciju da prebacuješ iz jedne koverte u drugu uviđaš koliko košta svaka od oblasti tvog života i ima li u nekoj prostora da smanjiš troškove.
Ukoliko se nekog meseca ne desi nikakav neočekivani trošak ili nema prilika za zabavu, novac prebacuješ u naredni mesec. Ne trošiš samo zato što si ga ostavio/la sa strane, pa sve mora da ode do momenta kad stiže naredna plata. Sva je prilika da će se za mesec ili dva desiti nešto što će zahtevati veću sumu, bilo da je odličan koncert ili je kuhinja poplavljena, pa ćeš biti ponosan/na na sebe što taj iznos već imaš.
Na ovaj način pratiš gde ide tvoj novac, usmeravaš ga, planiraš kupovine, postižeš finansijske ciljeve i smanjuješ sebi stres koji inače izazivaju haotične lične finansije. Osećaš se sigurnije sa novcem i zadovoljan/na si što uspevaš da platiš stvari koje želiš bez zajma koji visi nad glavom. Dobro zvuči, zar ne?
- Pravilo 50/30/20
Ako bi jednostavniju verziju prvog pravila, evo je. U ovom slučaju 50 procenata ukupnih prihoda ide za osnovne izdatke, 30 za želje, a 20 za štednju. Ovde je bitno razumeti razliku između potrebnih i željenih troškova. Potrebni su oni koji su osnova, poput tople jakne za zimu, a željeni nešto bez čega se realno može, poput jake čiji ti se kroz i dezen dopadaju i u trendu su. Potrebna je hrana, željen je odlazak sa drugaricom na kolače. Generalno gledano, odvajanje prioritetnih kupovina od onih koje to nisu zapravo čini osnovu pametnog upravljanja novcem. Kao što kada planiraš vreme, najpre se orijentišeš na bitno i hitno, pa tek onda na ono što nema neku važnost i može da sačeka.
Želiš najjednostavniju moguću verziju budžetiranja? Izdvoji minimum 10% procenata prihoda svakog meseca, ostavi sa strane i ne pipaj. Ostatak troši kako god, sve dok ušteđevinu svakog meseca nadograđuješ. Naravno da je dozvoljeno s vremena na vreme trošiti pare iz šteka, ali za apsolutno neophodne, važne i velike troškove gde sam/a sebi moraš da postaviš granicu i jasne kriterijume. Tako te momenat slabosti neće odvojiti od ušteđevine koji si strpljivo gradio/la mesecima.
Ako ti se dopao ovaj tekst, zaprati @raspikuca na Instagramu. Tamo objavljujem savete i cake koje će ti olakšati upravljanje novcem i učiniti ga zabavnijim.