Jedan od najpopularnijih investitora svih vremena, Voren Bafet 2008. godine kladio se u milion dolara da grupa hedž fondova neće nadmašiti rezultate indeksa S&P 500 za period od 10 godina.
Deset godina kasnije, 2018. godine, Voren Bafer je dobio opkladu i bio bogatiji za milion dolara.
Ovo je pokazatelj da “industrija investicionih fondova” ima mnogo grešaka i da ne prave toliko dobre rezultate za svoje klijente i ne uspevaju da naprave bolje rezultate od rezultata same berze.
Pored toga, ovi fondovi uzimaju i proviziju za upravljanje, tako da shodno tome, samo nekoliko hedž fondova zapravo napravi veći novac za svoje klijente nego što bi oni sami napravili prateći najpoznatiji indeks na berzi.
Hedž fondovi kao takvi, nisu dostupni širokoj javnosti, već su rezervisani za akreditovane investitore.
Da biste postali akreditovani investitor, recimo u SAD, morati na godišnjem nivou zarađivati više od 200.000 dolara ili biti bračni par koji kombinovano ima više od 300.000 dolara godišnje zarade. Takođe ova zarada mora da bude takva ili veća najmanje 2 godine zaredom.
Takođe akreditovani investori su ljudi ili parovi koji imaju svoju ličnu neto vrednost veću od milion dolara izuzimajući iz računice svoju nekretninu u kojoj stanuju.
Kako biste investirali u rizične biznise i sredstva morate biti akreditovan investitor zbog toga što Komisija za hartije od vrednosti u SAD (SEC) ne želi da neiskusni investitori budu prevareni od namazanih finansijskih savetnika koji nude komplikovane finansijske derivate sa velikim provizijama i užasnim povratima na uloženi novac.
Međutim iako ste akreditovani investitor, postoje veliki problemi da investirate u određene hedž fondove. Veliki broj hedž fondova kao minimalnu investiciju zahteva iznose između 100.000 i milion američkih dolara.
Recimo, Rej Dalio za minimalnu investiciju u njegov hedž fond Bridgewater traži 7.5 miliona dolara i pored toga, morate biti pozvani da biste investirali u njegov fond. Ljudi koji obični bivaju pozvani da investiraju u njegov fond su oni koji imaju veću ličnu neto vrednost od 7.5 milijardi dolara.
Ako znamo da su ljudi sa ovolikom količinom novca prilično pametni, kako to da svoj novac investiraju u ove fondove čija strategija obično ne donosi veće prinose od rasta same berze?
Hajde da krenemo ovako.
Recimo da napravite kompaniju koja velikom brzinom zaradi ogromne količine novca, milione, pa čak i više. I dobijate toliko novca iznova, da prosto ne znate šta ćete raditi sa njim, tada investiranje i nije tako loša opcija.
S obzirom da nijedan biznis ne traje zauvek, investiranje je dobar način da napravite sebi penziju ili obezbedite svetlu budućnost za vašu decu.
Kod investiranja imate dosta mogućnosti. Ako želite sigurniju investiciju kupićete obveznice, međutim sa manjim kamatnim stopama one nisu tako atraktivna investicija.
Kripto je prilično rizičan i nema dokazane rezultate na duži vremenski period.
Dolazimo do dve, po mom mišljenju, najbolje investicije, nekretnine i akcije.
Ove dve opcije su popularne sa razlogom, nude odlične povrate novca i prave dobre rezultate od začetka kapitalizma.
Danas je lakše nego ikada ući u ovaj svet i početi sa investiranjem, posebno ako imate milione dolara na vašim bankovnim računima.
A onda imamo i naše hedž fondove, koji na površini izgledaju kao posrednik između vas i ponekad ne dovoljno jasnog sveta berze. Međutim, taj posrednik će sigurno uzeti lepe proviziije za svako od vaših budućih profita na berzi.
Pa gde je onda vrednost ovde?
Prva greška u rasuđivanju.
Opklada Vorena Bafeta učinila je da rezultati hedž fondova izgledaju smešno i da ne prave dovoljno dobre rezultate. Pa šta sa tim?
Berza takođe nadmašuje tržište obveznica i nekretnina u istom periodu, da li to čini obveznice i nekretnine lošim investicijama?
Ne, naravno da ne! One su samo drugačije, manje rizične opcije.
Druga greška u rasuđivanju.
Misliti da svi hedž fondovi investiraju samo u akcije na berzi je velika greška. Neki od njih to i rade, ali ne definitivno ne svi.
Oni takođe ne investiraju na regularan način kako to rade samostalni investitori.
Kada vi i ja kupimo neku akciju mi planiramo da je držimo na duži period zato što smatramo da će da poraste u vrednosti i da ćemo profitirati od nje.
Takođe možemo šortovati tu akciju ukoliko mislimo da će njena vrednost i cena da opadne.
Kada pogledamo dugoročnu sliku, istorijski veliki broj cena akcija je skočila u vrednosti.
Kupujemo ETF fondove sa niskim održavanjem i ne prodajemo ih do penzije.
Biće padova i uspona, ali ako smo strpljivi najverovatnije će iznos na našem porfoliju da poraste. Ako za života uključimo neku nekretninu, ovo je za 99% nas odličan i profitabilan plan za život.
Međutim, onih 1% želi da njegov novac konstatno raste nevezano za to šta se dešava na tržištu.
Dobri hedž fondovi moraju smanjiti tržišni rizik na minimum, dakle iako neka akcija pada oni moraju obezbediti što manji rizik i napraviti kontra mere.
Postoji dva načina da se investitori oslobode ovog rizika.
Jedan od načina je čekanje, zato mnogi ljudi investiraju na duge staze.
Drugi način je takozvano hedžovanje tržišta. Uraditi ovo je prilično komplikovano ali hajde da probamo par jednostavnih primera.
Ukoliko fond dobije informaciju da će kompanija McDonalds uvesti besplatnu dostavu za svoje potrošače, oni će uložiti novac u ovu i šortovati slične kompanije (Starbucks, Chipotle Mexican Grill itd).
Ovo znači da iako tržište krene da pada i njihova pozicija u kompanija McDonalds krene dole, oni će imati podjednaku poziciju u kompanija koju su šortovali i na taj način anulirati gubitke ili čak profitirati od šortovanja. Dakle oni će HEDŽOVATI svoje pozicije.
Odatle i ime, HEDŽ FOND.Takođe ako se desi da sve ove kompanije naprave dogovor i zajedno uvedu besplatnu dostavu, i time prouzrokuju skok na tržištu, pozicije i profit će opet krenuti ka gore.
Međutim, videli smo kako pozicije nekih hedž fondova mogu poći po zlu i to u slučaju sa GameStop i AMC kompanijama, kada su šort pozicije napravile ogromne gubitke od kojih pojedini fondovi ne mogu i dalje da se oporave.
Zašto je tako bitno da smanjimo rizik na tržištu?
Posebno je ovaj slučaj bitan za bogate ljude koji su već izloženi velikim rizicima sa svojim biznisima, kompanijama i projektima.
Berza i tržište hartija od vrednosti je tržište koje sa sobom može povući druga, recimo nekretnine ili obrnutno, skok berze može prouzrokovati skok tržišta nekretnina.
Tako da bogati ljudi u hedž fondovima vide zaštitu od volatilnosti tržišta i rizika koji nose promene.
Postoji još bar jedan razlog zašto milioneri i milijarderi ulažu u hedž fondove.
Ono što oni vole je da stalno misle o sebi kao o pobednicima i da prave dobre odluke.
Investiranje u hedž fond nije isto što i investiranje na berzi, više je kao investiranje u još jedan privatan biznis.
Mnogi biznisi propadnu, kao što i mnogi hedž fondovi ne opravdaju očekivanja ali ako imate sreće da ste investirali u hedž fond kao što je Medallion Fund tog dana kada je započeo sa radom onda biste sigurno bili multi-milioner danas.
Iako znamo sve ovo, danas hedž fondovi nisu popularni kao što su bili u prošlosti, pogotovo u devedesetim godinama.
“Nova moda” među ultra bogatim ljudima je privatna imovina ali takođe veliki broj njih i danas investira kroz hedž fondove jer svakom bogatom individualcu mogu napraviti zaseban ugovor koji će odgovarati obema stranama.
Izvor: YouTube kanal “How Money Works”