Borba Federalnih rezervi jedan korak napred-dva koraka nazad protiv inflacije košta naftu skuplje nego što bi optimisti na tržištu želeli da priznaju.
Cijene sirove nafte pale su za čak 7% ove sedmice, vraćajući otprilike polovinu rasta u protekle dvije sedmice, nakon što su najnovija očitavanja maloprodaje i inflacije u SAD pokazala da centralna banka jedva pobjeđuje u svojoj jednogodišnjoj borbi protiv cenovnih pritisaka .
„Izgledi za globalni rast takođe ostaju veliki negativni rizik“, rekao je Krejg Erlam, analitičar platforme za onlajn trgovinu OANDA, ukazujući na nova blokada u Kini, najvećem svetskom uvozniku sirove nafte, koja se bori protiv izbijanja COVID-a nakon nedeljni odmor.
„S obzirom na to da su tržišta rada i dalje zategnuta, a inflacija tvrdoglava, moglo bi se očekivati dalje smanjenje rejtinga“, dodao je Erlam.
Nafta West Texas Intermediate kojom se trguje u Njujorku oslabila je 3,50 dolara, ili 3,9 odsto, na 85,61 dolara po barelu. Za nedelju dana pao je nešto više od 7%. Referentna vrednost sirove nafte u SAD porasla je 17% u odnosu na dve prethodne nedelje, u snažnom početku oktobra, nakon pada od 12,5% u septembru i gubitka od 24% u trećem kvartalu.
Brent nafta kojom se trguje u Londonu oslabila je 2,94 dolara, ili 3,1 odsto, na 91,63 dolara po barelu. Brent je porastao za 13% u odnosu na dve prethodne nedelje.
Globalna referentna vrednost sirove nafte je pala za 11% u septembru i pala za 22% u trećem kvartalu.
Pad nafte u petak usledio je pošto su podaci pokazali da je maloprodaja u SAD bila stabilna u septembru i ispod očekivanja, jer je inflacija na skoro 40-godišnjim maksimumima uzela danak na apetit potrošača – najdinamičniji sektor privrede.
Rast maloprodaje od nula procenata za prošli mesec bio je ispod minimuma od 0,2% koji su očekivali ekonomisti, u poređenju sa 0,4% koliko je prijavilo Ministarstvo trgovine za avgust.
Za godinu do septembra, maloprodaja je bila 8,4% u odnosu na 9,4% registrovanih u 12 meseci do avgusta.
Maloprodaja je glavni pokazatelj potrošačke potrošnje, koja čini 70% američkog bruto domaćeg proizvoda.
Septembarski podaci o maloprodaji došli su nakon čitanja indeksa potrošačkih cena u SAD (CPI) u četvrtak, koji je pokazao rast od 0,4% za prošli mesec – dvostruke procene ekonomista i četiri puta više od ekspanzije u avgustu.
Godišnji rast CPI od 8,2% za septembar takođe nije bio previše daleko od rasta od 9,1% koji je zabeležen tokom godine do juna, što je predstavljalo maksimum u četiri decenije.
Uzeti zajedno, podaci o maloprodaji i indeksu potrošačkih cijena sugerišu da je Fed još uvijek daleko u zaostatku u borbi protiv inflacije.
Centralna banka je od marta podigla kamatne stope za 300 baznih poena kako bi obuzdala nestalne pritiske na cene i verovatno će dodati još 125 baznih poena pre kraja godine. Ekonomisti očekuju dalja povećanja u 2023. godini, zbog čega bilo kakav razgovor o „vršnoj inflaciji“ za sada nije relevantan.
„S obzirom na ubrzanje osnovnih cena indeksa potrošačkih cena, Fed će ostati odlučan da poveća stope za najmanje 125 baznih poena pre kraja godine“, napominje Metju Martin iz Okford Economics-a. „Usporavanje globalnih trgovinskih tokova, više stope i slabljenje domaće tražnje nastaviće da podržavaju niže uvozne cene, sprečavajući dalje neočekivane šokove u lancima snabdevanja.
Ekonomisti su upozorili da bi Fed mogao da gurne Sjedinjene Države u duboku recesiju sa najoštrijim povećanjem kamatnih stopa u poslednje četiri decenije, ukazujući na stambeni sektor sa visokim rastom i jednokratno burno tržište akcija kao potencijalne žrtve centralne banke.
Indikator 500 najvećih akcija na Volstritu, S&P 500, pao je skoro 25% u odnosu na godinu, dok je barometar tehnoloških akcija Nasdaq pao za 33%.
Hipotekarne stope u SAD su se u međuvremenu popele na 6,7% pre dve nedelje, što je njihov najviši nivo u poslednjih 15 godina, pošto je povećanje stopa Fed-a izazvalo povećanje troškova zaduživanja za stambene kredite.
Izvor: Investing.com