Cene nafte su u utorak blago pale u ranoj azijskoj trgovini, dodajući pad od 6% na prethodnoj sesiji, pošto su izbijanje koronavirusa u najvećem kineskom uvozniku nafte i verovatne ekonomske turbulencije u Evropi podstakle zabrinutost oko potražnje.
Brent oil (slatka sirova nafta) je pala za 36 centi, ili 0,3%, na 105,58 dolara. Nafta WTI (visoko kvalitetna sirova nafta) u Sjedinjenim Državama oslabila je 23 centa, ili 0,2%, na 102,86 dolara po barelu.
Cene su pale preko 1 dolara na početku sesije, ali su se od tada oporavile. Do sada ove godine, oba ugovora su porasla za otprilike 35%.
Na finansijskim tržištima strahuju da bi buduća ograničenja na uvoz ruske nafte kao rezultat vojne operacije te zemlje u Ukrajini mogla da dovedu određene evropske zemlje u finansijske teškoće.
Evropska komisija je prošle nedelje preporučila faznu zabranu ruske nafte, što je dovelo do rasta cena Brent-a i WTI-a drugu nedelju zaredom.
Ove nedelje članice EU moraju jednoglasno da glasaju za odobravanje ideje.
U intervjuu objavljenom u utorak, istaknuti ekonomista je tvrdio da bi zaustavljanje isporuke ruskog gasa Nemačkoj izazvalo ozbiljnu recesiju i rezultiralo gubitkom pola miliona radnih mesta.
Kako prenosi Rojters, vlada zemlje u tajnosti priprema hitan paket u slučaju da se iznenada prekinu isporuke ruskog gasa, što bi moglo uključivati preuzimanje kontrole nad ključnim kompanijama.
Mađarska je takođe ponovila svoje gledište da nova runda predloženih kazni protiv Rusije neće biti prihvaćena dok se njena zabrinutost ne reši.
Zabrinutost zbog povećanja kamatnih stopa i straha od recesije takođe je potresla globalna finansijska tržišta, pošto su stroža i šira blokada u vezi sa COVID-19 u Kini rezultirala smanjenim rastom izvoza u aprilu.
Kineski uvoz sirove nafte opao je za 4,8% na godišnjem nivou u prva četiri meseca 2022, ali je u aprilu porastao za preko 7%.
U ponedeljak su berzanski indeksi na Volstritu oslabili, a dolar je dostigao najviši nivo od dve decenije, što je učinilo naftu skupljom za vlasnike strane valute.