Nemačka ekonomija se smanjila za 0,2% na kraju prošle godine – što je lošiji rezultat nego što je ranije bilo očekivano. Samim tim, postoji veća verovatnoća od nastanka recesije u ovoj zemlji.
Brojke koje je objavio Zavod za statistiku u ponedeljak su u suprotnosti sa procenom ovog meseca da je proizvodnja stagnirala u četvrtom tromesečju. Oni takođe znače da će kontrakcija u periodu do marta ove godine i dalje izazvati recesiju u najvećoj ekonomiji evrozone.
Nekoliko pokazatelja poslednjih nedelja ukazuje na rastuće poverenje u Nemačkoj nakon blage zime i dobro popunjenih skladišta prirodnog gasa. Veleprodajne cene robe pale su sa rekordnih visina, gajeći nadu da će se inflacija ohladiti ranije nego što se mislilo.
Tražnja je smanjena kako rastuće cene nastavljaju da utiču na potrošnju potrošača. Taj trend je bio vidljiv i u Švedskoj, čija se ekonomija neočekivano smanjila u četvrtom kvartalu, kako su pokazali podaci ranije u ponedeljak.
Proizvođači, koji igraju veliku ulogu u Nemačkoj, susreću se sa padom porudžbina, iako je proizvodnja podržana ublažavanjem uskih grla u snabdevanju.
Vlada u Berlinu prošle nedelje je prognozirala rast od 0,2% za 2023. godinu, u poređenju sa ranijim predviđanjem smanjenja od 0,4%. Ministar ekonomije Robert Habek i dalje je upozorio na moguću recesiju i da kriza koju je Rusija izazvala svojom invazijom na Ukrajinu nije završena.
Izgledi su i dalje neizvesni. Inflacija bi se mogla pokazati tvrdoglavom usred rastućih zahteva za višim platama. Poštanski radnici su stupili u štrajk za povećanje plata od 15 odsto, a zaposleni u javnom sektoru takođe traže dvocifrenu povišicu.
Evropska centralna banka je odlučna da se restriktivnom monetarnom politikom uhvati u koštac sa porastom cena. Planirano je podizanje kamatnih stopa za još 50 baznih poena ove nedelje.
Pun uticaj tih mera tek treba da se oseti.
Izvor: Bloomberg