- Predviđa se da će dalja povećanja u narednim mesecima biti mala, a tržište očekuje da će Centralna banka Rusije početi da ublažava hitno povećanje kamatnih stopa.
- Dok je glavna inflacija dostigla najviši nivo od 2002. godine, mesečni rast potrošačkih cena je dramatično pao sa 7,6 odsto u martu na 1,6 odsto u aprilu.
- Rublja se trgovala za nešto više od 62 za dolar od utorka ujutru u Evropi, nakon što je 7. marta pala na istorijski najniži nivo od 150 za dolar.
Rusija smatra da je izbegla finansijsku katastrofu kako njena valuta jača i ekonomski podaci se poboljšavaju, ali stručnjaci upozoravaju da brojke prikrivaju neke neprijatne realnosti za Moskvu.
Iako je inflacija u zemlji visoka, postoje nagoveštaji da se poskupljenja smanjuju i da će se nastaviti, a ruska rublja je porasla sa najnižeg nivoa u martu i postala najbolja svetska valuta ove godine.
U međuvremenu, indeksi ekonomske aktivnosti rastu, a Rusija je do sada izbegavala da plati svoj devizni dug, uprkos sankcijama Zapada koje su zamrzle veći deo njenih rezervi.
Inflacija u Rusiji je u aprilu dostigla najviši nivo u dve decenije od 17,8 odsto na godišnjem nivou, sa 16,7 odsto u martu, iako se poskupljenja smanjuju. Porast potrošačkih cena je znatno opao u aprilu, sa 7,6 odsto u martu na 1,6 odsto, dok su cene neprehrambenih artikala porasle samo 0,5 odsto, u poređenju sa 11,3 odsto u martu.
Predviđa se da će dalja povećanja u narednim mesecima biti mala, a tržište očekuje da će Centralna banka Rusije početi da ublažava hitno povećanje kamatnih stopa, verovatno sa padom od 200 baznih poena u junu.
To dolazi nakon što je CBR podigao glavnu kamatnu stopu zemlje sa 9,5 odsto na 20 odsto krajem februara, samo nekoliko dana nakon neopravdane invazije Rusije na Ukrajinu, u pokušaju da spase rublju. Od tada, centralna banka je uspela da podigne stopu na 14 procenata pošto su se izgledi za inflaciju i valutu poboljšali, a Capital Economics predviđa još poboljšanja.
„Današnja statistika [inflacije] dodatno će učvrstiti zaključak centralne banke da je ruska kriza prošla akutnu fazu“, rekao je ekonomista za tržišta u razvoju Lijam Pič u prošlonedeljnom izveštaju.
„Izvodljivo je da potrošačke cene porastu za manje od 1% m/m u maju sveukupno, sa vrhunskom inflacijom na oko 20% kasnije ove godine.
Upornost rublje
Usporavanje povećanja cena prati nagli rast rublje, što snižava uvozne cene.
Rublja se trgovala za nešto više od 62 za dolar od utorka ujutro u Evropi, pala je na najniži nivo od 150 za dolar 7. marta, nakon implementacije niza međunarodnih sankcija kao reakcije na rusku invaziju na Ukrajina.
Uprkos velikoj otpornosti dolara, delimično zahvaljujući njegovom statusu sigurnog utočišta usred globalne averzije prema riziku, dolar je u odnosu na rusku valutu do danas pao za oko 17 procenata.
Stroge mere kontrole kapitala koje je nametnula ruska centralna banka, kao što je zahteva od preduzeća da prenesu 80 odsto svog deviznog prihoda u rublje, pomogle su oporavku valute. Kremlj je takođe prvobitno zabranio ruskim stanovnicima da šalju novac u inostranstvo, a transferi za pojedince su trenutno ograničeni na 10.000 dolara mesečno do kraja 2022.
Mnogi komentatori, međutim, smatraju da pokušaji Moskve da zaštiti svoju valutu predstavljaju manipulaciju, jer je generisan zahtev koji inače ne bi postojao, a kontrola kapitala je suštinski transformisala rublju u „upravljanu“ valutu.
Iako je ruska centralna banka koristila razne alate da bi rublja izgledala vredna, prema Charles-Henri Monchauu, direktoru za investicije u švajcarskoj Siz Bank, vrlo mali broj ljudi izvan Rusije „želi da kupi jednu rublju osim ako apsolutno ne moraju“, a trgovci „više ne vide rublju kao valutu slobodne trgovine“.
„Ako Rusija bude uspešna u pronalaženju rešenja za ukrajinsku situaciju, uključujući povlačenje sankcija i obnavljanje komercijalnih veza sa Zapadom, rublja bi potencijalno mogla da zadrži svoju sadašnju vrednost.
Međutim, ako se granice ublaže bez rezolucije, rublja bi mogla da propadne, što će rezultirati porastom domaće inflacije i ozbiljnom ekonomskom recesijom u Rusiji.
Rusija je takođe više ojačala svoju valutu. Nakon dvogodišnje pauze, CBR je nastavio kupovinu zlata na domaćem tržištu metala sa ciljem da sačuva vrednost kako bi zaštitio rusko bogatstvo od inflacije u slučaju još jednog šoka za deviznu likvidnost.
„Još jedna ključna mera koja je prošla relativno nezapaženo u zapadnim medijima bila je ponovni početak kupovine zlata od strane Banke Rusije po fiksnoj ceni od 5.000 rubalja po gramu između 28. marta i 30. juna“, primetio je Mončau iz Siz banke.
Monchau je primetio da pošto se zlatom trguje u američkim dolarima, CBR može povezati rublju sa zlatom i utvrditi donju cenu rublje u američkim dolarima. Dalji rast valute bi stoga mogao da podigne cenu zlata, a Rusija je brzo gomilala zalihe plemenitog metala od aneksije Krima 2014. godine, trenutno se može pohvaliti petom po veličini zalihama na svetu.
Kao posledica toga, ova mera pruža dodatnu sigurnost ruskoj ekonomiji od ograničenja likvidnosti izazvanih većim sankcijama i degradacijom deviznih rezervi zemlje za plaćanje kredita denominiranih u dolarima.
„Finansijske prilike u Rusiji su se poboljšale prvenstveno kao rezultat smanjenja CDS-a (kreditne promene) pošto je Rusija plaćala glavnicu i kamatu na evroobveznice u američkim dolarima“, navodi Goldman’s Grafe.
Pre zaključenja grejs perioda od 30 dana 4. maja, Rusija je uspešno isplatila investitorima dve novčanice ruske vlade denominirane u dolarima, koje su istekle 2022. i 2042. godine, a čija je ukupna vrednost iznosila 650 miliona dolara. Analitičari i dalje upozoravaju da je velika verovatnoća da će ruski bankrot u naredne dve godine.
Zbog kolektivnog poboljšanja podataka, ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da je „ekonomski blickrig“ Zapada — ili „munjeviti rat“ — propao.
Dok se čini da je Rusija izbjegla približavanje ekonomskog kolapsa, dugoročno gledanje je manje ohrabrujuće, jer posljedice ublažavanja mjera i mogućnost dodatnih sankcija ostaju u igri.
EU, uključujući Mađarsku, postići će sporazum o energetskim sankcijama Rusiji.
Prema nedavnoj anketi Centralne banke Rusije koja je obuhvatila preko 13.000 preduzeća, mnoga već imaju poteškoća da unesu proizvode u zemlju.
Anketa je pokazala da nedostatak sirovina podstiče određene industrije da obustave industrijske operacije ili traže resurse negde drugde, uključujući automobilske komponente, ambalažu i mikročipove.
U međuvremenu, Elina Ribakova, zamenica glavnog ekonomiste u Institutu za međunarodne finansije, rekla je za Bi-Bi-Si prošle nedelje da „površni” ekonomski podaci ne znače ništa pojedincima na terenu, gde sigurnost posla još uvek brine mnoge Ruse.
Bićemo svedoci uticaja na rusku ekonomiju ove godine kada preduzeća ostanu bez komponenti ili opreme i budu primorana da otpuštaju radnike ili ih stavljaju na neplaćeno odsustvo.