Industrija osiguranja i bankarstva imaju ogroman uticaj koji nam može pomoći da nas vodi ka zelenijoj budućnosti. Šta bi se dogodilo ako bi milijarde funti uložene i osigurane za projekte fosilnih goriva naglo prestale?
Sporno proširenje kanadskog naftovoda Trans Mountain u dužini od 700 milja, sa budžetom od oko 8 milijardi dolara, oduvek je bio opasan projekat.
Međutim, po gorkoj ironiji koja nije promakla aktivistima klimatskih kampanja, kašnjenja izazvana lošim vremenom, u kombinaciji sa protestima, pandemijom i žalbama na vrhovnom sudu, doveli su troškove do procenjenih 13 milijardi dolara.
A jasna je činjenica da bez jedne kritične zaštitne mere koja bi osigurala njegov sada rastući rizik, projekat nikada ne bi napustio odbor za planiranje – tih 590.000 barela nafte dnevno je možda ostalo u zemlji.
„Ovi ogromni rizici se ne mogu preuzeti sve dok neko ne kaže: ‘Da, u redu je’“, rekla je Lindzi Kinan, finansijska kampanja i evropski koordinator Insure Our Future, grupe koja lobira da biznis prestane da osigurava fosilna goriva na međunarodnom nivou, “Čuvamo ti leđa.” „Osiguravanjem nove naftne platforme, cevovoda ili postojećeg rudnika uglja, promovišete njihovo dalje postojanje. To je tako lako.”
Za većinu nas učenje o sektoru osiguranja počinje razgovorom sa brokerom – ili označavanjem polja za upoređivanje cena – i završava se borbom sa odeljenjem za potraživanja kada nešto krene naopako.
Iza CGI meerkata i crtanih engleskih buldoga, međutim, stoji industrija sa 35 biliona dolara širom sveta na raspolaganju.
Stari je kliše da novac pokreće svet, a kako osiguravajuća društva učestvuju u projektima fosilnih goriva i preuzimaju ih, ekološki svesni kupci se bude. Oni su svesniji da velike kompanije imaju zajedničku snagu da zaustave takve projekte u svojim stazama.
Zato što je zaustavljanje rasta fosilnih goriva postalo nova crvena linija u borbi protiv klimatskih promena. Kada je aktuelni izveštaj IPCC objavljen u aprilu, generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je izjavio: „Pobornici klimatskih kampanja se ponekad prikazuju kao opasni ekstremisti. Međutim, zemlje koje povećavaju proizvodnju fosilnih goriva su zaista opasni radikali. Ulaganje u novu infrastrukturu za fosilna goriva je i moralno i ekonomski suludo.”
Po prvi put, klimatski pokret ima jasno, objedinjujuće pitanje sa kojim je skoro teško osporiti. Među zagovornicima klime to se više ne može zanemariti kao san.
Sada dobijamo neke izuzetno detaljne upite od klijenata. Oni su sada manjina, ali se stalno šire. Ako osiguravači i dalje osiguravaju ili ulažu u rast fosilnih goriva, više nije adekvatno izjaviti da otpuštaju dio svojih sredstava za fosilna goriva ili da su zaustavili ugalj. Svedoci smo početka kulturnog pokreta koji je identifikovao osiguranje kao da ima veću sposobnost da podstakne klimatske akcije od drugih.
Više desetina osiguravača proglasilo je Trudoov san o gasovodu previše vrućim za rukovanje, a malo njih ima smelosti da podrži nove projekte uglja, dok je samo devet kompanija širom sveta prestalo da osigurava nove projekte nafte i gasa.
I to ih nije sprečilo da investiraju: Aksa, Alijanc i Aviva, tri najetičnija osiguravača u Evropi, uložile su 4,3 milijarde funti u naftu i gas Severnog mora od 2016.
U međuvremenu, Lloid’s iz Londona, najveće svetsko tržište osiguranja, saopštilo je 2020. da će do januara ove godine zahtevati od svojih osiguravača da prestanu da podržavaju ugalj, naftu i arktičku energiju. Takođe je obećao da će se potpuno povući do 2030. godine, da bi se povukao manje od godinu dana kasnije.
Nedavna studija Međuvladinog panela o klimatskim promenama ukazala je na neke od mogućih prednosti odustajanja od poslovanja sa fosilnim gorivima. Iako je napredak u klimatskim akcijama bio ohrabrujući, on je takođe ukazivao na potrebu za brzim, široko rasprostranjenim, sistemskim promenama kako bi se svet održao na kursu od 1,5C, uključujući „značajne transformacije u energetskom sektoru“.
Međutim, takođe je otkrio ogroman finansijski jaz, sa tri do šest puta većim ulaganjem u obnovljive izvore koji su potrebni do 2030. da bi se održalo zagrevanje ispod 2 stepena Celzijusa.
Ako pozitivno razmišljate o dekarbonizaciji cele globalne ekonomije, lista mogućnosti za investiranje je ogromna. Obnovljiva energija, elektrifikacija i prenamena postojeće infrastrukture.
Pošto neće postati nasukana imovina, ovi izgledi za investiranje su znatno manje opasni od fosilnih goriva.” [Nasukana imovina su ona koja su bila podvrgnuta neočekivanim ili preranim otpisima ili devalvacijama.]
„Osiguravajuća društva idu napred, ali sopstvenom brzinom, što se svodi na davanje prioriteta ‘uobičajenom poslovanju’.“ Problem je što sada brzo praznimo naš preostali budžet za ugljenik, što je trebalo da uradimo pre više od jedne decenije.“
Kupci u budućnosti mogli da profitiraju od podrške osiguravačima koji su svesni klimatskih promena plaćajući snižene stope.
Prema Sviss Re-u, sektor je isplatio 105 milijardi dolara za potraživanja od ekstremnih vremenskih nepogoda prošle godine, pri čemu su poplave u Nemačkoj i Belgiji bile najskuplja prirodna katastrofa u regionu u više od pola veka.
„U isto vreme“, primećuje Kinan, „reosiguravači vide istorijski profit“. „Odakle dolazi sav taj novac? Odgovor je direktan: dolazi od vas i mene.
“Sve košta malo više.” Oni zarađuju novac ulažući i osiguravajući se od fosilnih goriva. Svesni su da izazivaju klimatske katastrofe i umesto da gube novac, od njih imaju koristi. To nije dobra mešavina.”
Oldridž navodi poboljšanja u drugim finansijskim sektorima u pravcu transparentnosti i etičkog ulaganja, i veruje da osiguravači treba da budu odgovorni u tom pogledu.
Ričard Kertis, scenarista, suosnivač je inicijative Make My Money Matter, koja kaže da je „ozelenjavanje“ vašeg penzionog fonda 21 puta efikasnije u smanjenju vašeg ugljeničnog otiska od promene dobavljača energije i odustajanja od letova i govedine.
Čini se da su neki osiguravači spremni da se prilagode, barem na površini.
Ginter Talinger, član upravnog odbora Alijanza, predvodi Alijansu vlasnika neto-nula imovine koju su sazvale UN, čiji je 71 član posvećen tome da svoje portfelje imovine – ukupne vrednosti od 10 biliona dolara – premesti na nultu neto emisiju do 2050.
U nedavnom intervjuu sa ekologom Billom McKibbenom, Thallinger je veličao “superiornost” ekonomije zasnovane na obnovljivim izvorima energije. „Izazov je, kako možemo da pokrenemo neophodno ubrzanje za ovu transformaciju?“ rekao je.
Oldridž možda ima rešenje, koje se svodi na drugu staru izreku: „novac govori“.
„Plaćate za ovu industriju da vas zaštiti od budućih opasnosti“, tvrdi on. “Oni uzimaju taj novac i stavljaju ga u preciznu stvar koja će potkopati vaš kredibilitet u budućnosti.”
„Istorijski gledano, to je bio model koji je funkcionisao besprekorno sve dok nauka nije pokazala drugačije. Sada je trenutak da javnost zatraži od svojih osiguravača da iskoriste svoju jedinstvenu moć da zaustave nova fosilna goriva.
„Zaboravite na to koliko reciklirate; slanje poruke odborima u industriji osiguranja imaće daleko veći uticaj.