Ako mislite da je metaverzum daleka i neizvesna budućnost, voleo bih da skrenem pažnju da se on ne formira negde iza kulisa, već ispred naših očiju.
Mnogo naše dece je stvaralo svoje virtuelne prostore u Minecraft-u, prisustvovalo virtuelnim koncertima u igrici Fortnite ili provodilo dane na platformi Roblox- u, delom i uređujući svoje vitruelne kuće, restorane, pa i avatare… Iako na to ne obraćamo pažnju, ovu su začeci nečeg mnogo većeg i sveobuhvatnijeg. No pre svega, šta se podrazumeva pod pojmom metaverzum?
ŠTA JE METAVERZUM?
Izraz „metaverzum“ vodi poreklo iz spekulativnog naučnofantastičnog romana „Snow Crash“ objavljenog 1992. kojeg je napisao Neal Town Stephenson. U pitanju je kovanica sačinjena od grčkog prefiksa “meta-” (što znači „posle“, “iza” ili „iznad“, i odgovara latinskom “trans-”) i latinske reči „univerzum“ koja označava sve što postoji.
Metaverzum se obično predstavlja kao povezan sistem trodimenzionalnih online prostora gde ljudi mogu da komuniciraju, da se druže, zabavljaju, sarađuju i rade koristeći svoje avatare, odnosno lične grafičke prikaze. Navedeni prostori su stalno dostupni i ne nestajaju čak ni ukoliko ih napuste svi korisnici, baš kao i fizički prostor. Njihova povezanost podrazumeva prenošenje istog avatara, kao i digitalne imovine kroz sve prostore (digitalni predmeti, stajling, novčana sredstva, sposobnosti…). Ovo je velika razlika u odnosu na današnju situaciju gde u svakoj igri imate drugačijeg junaka, te sakupljate zasebne predmete i moći koji postoje isključivo u njoj.
Treba pomenuti da je opisan koncept još 2003. koristila platforma pod nazivom “Second Life” kompanije Linden Lab. Kako u njoj nema ugrađenog takmičenja ni predefinisanog cilja, autori su od početka insistirali da u pitanju nije igra.
Oni su svoju kreaciju nazivali virtuelnim svetom, a njegove korisnike stanovnicima, odnosno “rezidentima”. Interesantno je i da je Second Life ima i svoju virtuelnu valutu Linden Dollar, koja je razmenjiva za finansijske monete, što su sve osnove metaverzuma.
Dakle, sam koncept nije nov, a ono zbog čega se pojam polako pomera ka centru pažnje je sazrevanje vizije i tehnologija na kojima se bazira. Kako sada sve to izgleda realnije i opipljivije nego u prošlosti, to dovodi do većeg interesovanja i percepcije da je u pitanju stvar koja definitivno dolazi.
Ovo je posebno važno za velike kompanije koje su u potrazi za sledećim velikim “talasom”. Uspeh u predviđanju njegovog dolaska znači i veće šanse da se on uzjaše, a to vodi ka slavi i ogromnom profitu. A ima li ičeg unosnijeg od učestvovanja u redefinisanju interneta koji je već dokazao svoje potencijale za promenu pravila u svetu? Kako se danas shvata, metaverzum će predstavljati narednu evolutivnu stepenicu interneta kakvog poznajemo.
A kada imate dovoljnu količinu organizacija koje poseduju enormne budžete i vrhunske stručnjake koje ne oklevaju da upotrebe, mašta ima tendenciju da postane stvarnost. Na tom spisku se u ovom trenutku tiskaju imana kao što su Meta (Facebook), Google, Microsoft, Apple, Sony, Valve, Magic Leap, Qualcomm, Nvidia, Valve, Epic, HTC, svi odreda voljni da osmisle nova “online” iskustva i polože temeljce za nov svet digitalnog povezivanja.
U tu svrhu oni se trude da odu i korak dalje od osnovnog koncepta, te da razviju i integrišu infrastrukturu koja će omogućiti čulno iskustvo prisustva u virtuelnom prostoru. Ideja je da umesto da gledamo kroz prozor (ekran) ono što se u virtuelnom prostoru dešava, mi zakoračimo u njega. Svrha je poslednjih godina, pored kapaciteta za generisanje digitalnog 3D okruženja, razvijaju vizuelni uređaji za virtuelnu i proširenu realnost, a uskoro će uslediti i oprema za ostala čula. Ono što se za sada gotovo ne pominje, jeste činjenica da metaverzum ima nesagledive potencijale vezano za unapređenje učenja, te da će najverovatnije dovesti do revolucije u obrazovanju.
Učenje će tako, najverovatnije, postati zabavnije i efikasnije nego ikada pre.