Prepuštanje sopstvenog života u tuđe ruke generalno nije dobra ideja – isto važi i za upravljanje ličnim finansijama. Retko će ko reći da sa namerom drugima daje mogućnost da u njegovo ime i za njegov račun donose finansijske odluke, ali se upravo to dešava. Kada? Kad god smo uvereni da smo bespomoćni, da novac klizi protiv naše volje i da ništa posebno ne možemo da uradimo kako bismo ga imali i/ili sačuvali.
“Pa kad bi mi poslodavac dao višu platu možda bih i štedeo, ovako ne ide.” Ovo znači da je poslodavac kriv i pošto je tako kako je postoji legitimno opravdanje, a ti možeš i dalje držati ruke u džepovima? Naravno da najpre treba raditi sve što je moguće kako bi se dobila viša plata u postojećoj firmi ili menjao posao za neki plaćeniji. Dok ne dođe do tog momenta, radi sve ostalo što je do tebe. Zapisuj svoje troškove mesec ili dva i proveri gde ti mesečno ide najviše para. Smanji ili eleminiši izdatke prvo za one što ti je poslednje na listi prioriteta, promeni navike u kupovini, organizuj svoje vreme tako da ne kupuješ u poslednji momenat. Budi otvoren da probaš proizvode nižih cena, bez obzira što su drugačiji od onih na koje si navikao.
“Smanjio sam troškove, i dalje ne ostaje ništa na kraju meseca. Novac jednostavno ode, ja ga ni ne vidim.” Ne ostaje jer nisi svesno i sa namerom odvojio da ostane. Novac za štednju se izdvaja čim legne plata, na početku meseca. Inače je sva prilika da će do kraja meseca odnekud izleteti novi troškovi da zamene one koje si eliminisao. Ti novi su najčešće nepotrebni, mozak ih kreira zato što percepira da je keš preostao u novčaniku slobodan za trošenje.
“Ja sam u dugovima, koja štednja? Daleko sam ti ja od toga… ” Akcija ne pita koja je tvoja startna pozicija, ona uvek postoji. U svakoj od životnih pozicija ima nečega što možeš da uradiš. Ako se zadužuješ svakog meseca, smanjuj postepeno iznose za koje se zadužuješ dok ne dođeš do nule. U tvom slučaju će biti pozitivna nula. Kada otplaćuješ dugove, kreni najpre od onih koji ti stvaraju kamatu, poput duga po kreditnoj kartici.
“Ali inflacija je, sve je poskupelo!” Jeste, ali to svakako nije razlog za odustati od upoređivanja cena, od traženja najpovoljnije opcije za naš džep, posebno za veće kupovine i stvari koje redovno pazarimo. Štaviše, još je bitnije nego ranije ne pustiti sve niz vodu u trenucima očaja.
Menjaju se cene, ali se smenjuju faze života u kojima zarađuješ više ili manje. Ipak, jednom formiran zdrav odnos prema novcu i pametnom trošenju, odnos u kome si ti kapetan svog novčanika, služiće te kroz svaku od njih.