Ove nedelje se svetska finansijska elita sastala u Davosu, u Švajcarskoj, na Svetskom ekonomskom forumu, a sumorna globalna ekonomska slika bila je glavna tema razgovora.
Dok su neki predviđali lokalizovane džepove recesije u zemljama ili kontinentima koji su nesrazmerno pogođeni sukobom Rusije i Ukrajine i problemima globalnog lanca snabdevanja, posebno u Evropi, drugi su prikazali daleko mračniju globalnu sliku.
Kako rat i ograničenja u lancu snabdevanja zabrinjavaju, tako i rezidualni uticaji pandemije Covid-19, globalna inflacija koja je naglo porasla, a troškovi hrane i energije rastu.
Kao rezultat toga, centralne banke su bile prinuđene da počnu da pooštravaju monetarnu politiku suočene sa smanjenjem ekonomske aktivnosti.
Nedavni dokazi sugerišu da je povećanje cena počelo da se širi na osnovnu ekonomiju, što predstavlja dodatnu opasnost za globalni razvoj i izaziva probleme za kreatore politike centralne banke, koji su suočeni sa nezavidnim zadatkom pooštravanja monetarne politike bez navođenja nacija da uđu u recesiju.
Šta govornici na Davosu vide kao problem?
U govoru u utorak, liberalni milijarder, investitor Džordž Soroš, ciljao je na odluku kineskog predsednika Si Đinpinga da udvostruči svoju politiku “nula Covid-a” i povezana blokada, za koje tvrdi da su kinesku ekonomiju dovela u “slobodni pad” od marta.
Soroš je upozorio da će kineska “naglo opadajuća ekonomska aktivnost” prerasti u usporavanje širom sveta ukoliko Si ne preokrene kurs, navodeći nedavni pad Caixin composite indeksa.
Pored Soroša, govoreći na panelu kojim je predsedavao CNBC u ponedeljak, izvršna direktorka Citigroup-a Džejn Frejzer rekla je da istaknutost svake od „tri R reči“ – Rusija, recesija i stope – zavisi od geografije.
Frejzerova je tvrdila da zemlje u Aziji generalno izlaze iz Covid-19 sa „većim osećajem optimizma“.
Ona je rekla da čak i Kina na ovo gleda kao na događaj koji se dešava i prolazi, a ne kao dugoročni trend, takođe je dodala da se može očekivati još paketa podsticaja iz Pekinga.
Sve “strašnija” cena hrane!
Povećanje cena hrane spomenula je i generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva, koja je tokom panela u ponedeljak rekla da je ekonomski horizont “potamnio“ zbog sukoba Rusije i Ukrajine, pooštravanja finansijskih uslova, jačanja dolara i usporavanja Kine.
Georgieva je dodala da mnoge zemlje doživljavaju šokove cena roba, a jedan na koji je skrenula pažnju je šok cena hrane. Cena nafte je pala u prethodnoj nedelji kao rezultat percepcije da privreda ulazi u “mutnije” vode, ali cene hrane su nastavile da rastu sve više i više.
Georgieva je upozorila da se globalna ekonomija suočava sa “skopom tragedija” i svojim “najvećim testom od Drugog svetskog rata” u postu na blogu ranije ove nedelje, a MMF predviđa da će globalni rast pasti na 3,6% u 2022. sa 6,1% u 2021. godini.
Georgieva je, s druge strane, oklevala da oglasi globalni alarm, rekavši da je “dalek put od 3,6% do svetske recesije“.