Prirodna selekcija je igrala važnu ulogu u oblikovanju našeg poznatog sveta od početka vremena. Priroda stalno traži najjednostavniji pristup rešavanju problema kako bi sačuvala i potrošila što manje energije.
Organizmi se prilagođavaju i menjaju svojoj okolini; opstanak najsposobnijih, najmudrijih i najjačih.
Zbog uštede energije, naš mozak se smanjio tokom prethodnih 20.000 godina. Da bismo živeli, prilagođavali se i bavili specifičnim problemima, potreban nam je veći mozak. Da smislimo način da bacimo koplje dalje da bismo ostali zaštičeniji za vreme lova? Hajde da ga učinimo malo aerodinamičnijim. Preživeti hladnu zimu? Hajde da proizvodimo odeću od kože ogromnih životinja. Shvatili ste ideju.
Mozak koristi više od četvrtine sve energije proizvedene u telu. Imamo jedinstveno energetski efikasan mozak; sve dok ne otkrijemo način da ga više koristimo, nastaviće da se smanjuje pošto priroda ne mari za nauku, umetnost ili bilo koji drugi uzrok do kojeg nam je veoma stalo.
Pogledajmo neke konkretne slučajeve.
Imali smo sreće pre oko 66 miliona godina. Dinosaurusi su dominirali Zemljom jer im je priroda obezbedila alate sa kojima sisari u to vreme nisu mogli da se takmiče. Asteroid od 10-15 kilometara udario je u Zemlju, uništivši svetsku ekologiju i ubivši oko 85 odsto svih živih životinja. Hrana je postala ograničena, a s obzirom na ogromnu veličinu dinosaurusa, kao i reprodukciju koja je trajala mnogo duže nego kod manjih životinja u tom periodu. To je bio klik koji je omogućio sisarima da se uzdignu; prilagodili su se svom novom okruženju i izrodili veličanstvenu lepezu novih vrsta.
Neke žirafe su imale kraći vrat. Duga zima ili bilo šta drugo uzrokovalo bi odumiranje niskih biljaka, a žirafe sa kraćim vratom ne bi mogle da dosegnu drveće višeg nivoa i umrle bi od gladi. Žirafe su se nakon nekoliko generacija prilagodile novom okruženju, a priroda im je podarila duži vrat.
Kako sam počeo da gledam sve kroz prirodnu selekciju? Mislim da bi prirodna selekcija, kao najmoćnija sila u kosmosu, može da se proteže dalje od živih organizama, o čemu svedoči naš Mesec.
- Pre oko 4,5 milijardi godina, manja planeta Teja se sudarila sa Zemljom, a od krhotina nastalih od udara i uz pomoć Zemljine gravitacione privlačnosti formiran je Mesec. Zemlja je skoro potpuno pošteđena. Jedini ožiljak koji imamo zakrivljenost na polovima, koji je formirala eliptični oblik planete.
- Tokom Drugog svetskog rata, SAD su isporučivale oružje saveznicima i plaćalo se u zlatu, a dolar je u to vreme bio povezan sa zlatom. Posle rata, nekoliko zemalja je povezalo svoju valutu sa dolarom, kada je američka vlada garantovala da će dolar ostati povezan sa zlatom i time je dolar postao glavna svetska rezervna valuta. Danas dolar čini 61 odsto svih transakcija.
- Tokom ljudske vise hiljada godina istorije, imperije su se smenjivale na svom vrhuncu moći. Kada pogledamo poslednjih 500 godina, Holandska imperija je zahvaljujući osnivanju kapitalizma, kao i brodovima klase Fluyt, postala glavna supersila. Posle je zbog nagomilavanja dugova, unutrašnjih nemira, ekonomskih i vojnih ratova, zamenjena Britanskom imperijom, koja je našla bolji način da svoju industriju učini produktivnijom putem parnih mašina. Sve dok Britanska imperija koja je bila najveće carstvo ikada, kasnije zamenjena Američkom imperijom.
Sve one su našle bolji način da se adaptiraju promena u vremenu u kom su se razvijale.
2020. godina me je navela da sve preispitam. Ceo ekonomski sistem je bio preokrenut. Pojedinci nisu imali priliku da dožive nesigurnost, koja je jedna od suštinskih ljudskih potreba. Kako me je učenje da vozim bicikl dovelo do gore navedenih misli.
Kada sam počeo da učim da vozim biciklo, u početku sam dosta padao. Sećam se da sam jednom bio zarobljen u ružinom trnju i trebalo mi je mnogo vremena da izađem odatle. Postepeno sam stekao samopouzdanje da ga vozim bezbedno doživljavajući nesigurnost i sigurnost. I posle nekog vremena, to znanje se lako utisnulo u moju svest.
Tokom Velike depresije 1930-ih, došlo je do ekonomskog kolapsa koji je rezultirao sa 25% nezaposlenosti u Sjedinjenim Državama. Kompanije i pojedinci su imali priliku da iskuse nesigurnost i iz nje uče i razvijaju se, jer bez nesigurnosti ne možemo imati sigurnost, koja je jedan od primarnih pokretača ljudskog zadovoljstva. Bilo je mnogo izvanrednih ideja koje su proizašle iz Velike depresije, i one su utrle put za mnoge druge.
- Električni brijač
- Automobilski radio
- Tampon je
- Kserografija
- Prva prodavnica prehrambenih proizvoda
Za vreme epidemije 2020. centralne banke su uvele praksu poznatu kao “Quantitative Easing”. Da bi povećale ponudu novca, centralne banke na veliko kupuju državne obveznice, štampajući novac u procesu.
Samo u poslednje dve godine, američka centralna banka je odštampala preko četvrtinu svetske zalihe novca u dolarima. Pojedinci i kompanije su dobili štampani novac jer nisu imali dovoljno novca da prežive i time spreče gašenje kompanija večih razmera. Ne možete imati sigurnost ako ne iskusite nesigurnost.
Prirodna selekcija, primarni evolutivni proces, osigurava da najjači pojedinci prežive i da budu zamenjeni drugima. Ti entiteti prolaze kroz rolerkoster različitih iskustava koja im pomažu da uspeju u svom okruženju. Više puta padate i ustajete.
U ovoj situaciji, firme ili pojedinci koji ranije nisu imali priliku da rastu (na primer, sisari nakon nestanka dinosaurusa) sada bi imali šansu, zahvaljujući poboljšanom menadžmentu, tehnologiji ili rešenjima koja bi donela više inovativnosti ovoj planeti. Ne dajući im šansu je ključni faktor koji doprinosi jazu u prihodima i nejednakosti. Zato najbogatiji postaju bogatiji, a siromašni još siromašniji.
Šta je ispravno ili pogrešno u ovom scenariju ostaće subjektivno; na nama je da ostanemo prilagodljivi na promene u našem okruženju i da se kroz prirodnu selekciju adaptiramo.