Interkalarna kamata predstavlja jedan od troškova koji se često zanemari prilikom ugovaranja kredita, iako može imati vidljiv uticaj na ukupan iznos koji korisnik plaća banci.
Radi se o kamati koja nastaje u periodu između trenutka kada banka isplati kredit i momenta kada počinje otplata prve mesečne rate.
Razumevanje načina obračuna interkalarne kamate omogućava korisnicima da bolje planiraju vreme isplate i početak otplate, čime mogu značajno smanjiti ukupne troškove kredita.
Ovo je posebno važno kod većih iznosa i dugoročnih kredita, gde čak i nekoliko dodatnih dana može povećati trošak.
Kreditni savetnici često ističu da, osim nominalne kamatne stope (NKS), korisnici treba pažljivo da prate i efektivnu kamatnu stopu (EKS), jer ona obuhvata sve troškove kredita, uključujući naknade, osiguranja i dodatne kamate poput interkalarne.
Kada se interkalarna kamata plaća
Interkalarna kamata nastaje u periodu koji je često zanemaren pri ugovaranju kredita, a može imati konkretan uticaj na ukupne troškove.
Banka isplaćuje kredit korisniku, ali otplata još nije počela, što znači da se u međuvremenu obračunava kamata za dane tokom kojih klijent koristi sredstva bez mesečne rate.
Interkalarna kamata se obračunava od trenutka kada banka izvrši isplatu kredita do datuma kada počinje otplata prve rate.
Taj vremenski razmak može trajati nekoliko dana, ali i čitavih nekoliko nedelja, zavisno od toga kada je kredit pušten i kada je banka odredila početak otplate.
Najčešće se naplaćuje jednokratno, zajedno sa prvom ratom kredita, nakon čega se više ne obračunava. Zbog toga mnogi korisnici ovaj trošak primete tek kada dobiju prvi obračun rate.
Kod kredita koji se isplaćuju u više delova, kamata se ne računa samo jednom.
Svaka tranša ima sopstveni period do početka otplate, pa se interkalarna kamata posebno obračunava za svaki deo isplate.
Takve situacije se najčešće javljaju kod:
- stambenih kredita koji prate faze izgradnje
- kredita za kupovinu nekretnina gde isplata ide prodavcu u etapama
- investicionih zajmova sa sukcesivnim povlačenjem sredstava
Važan detalj je i to što banke uglavnom fiksiraju dan naplate rate na kraj meseca.
Zbog toga korisnik koji dobije kredit ranije u mesecu ima više dana između isplate i prve rate, pa će samim tim i iznos interkalarne kamate biti veći.
Kako se interkalarna kamata obračunava
Interkalarna kamata se računa po nominalnoj kamatnoj stopi, iako korisnici često pogrešno pretpostavljaju da se koristi efektivna stopa.
Obračun je jednostavan i zasniva se na broju dana između isplate i početka otplate.
Formula glasi:
- Interkalarna kamata = Iznos kredita × NKS × Broj dana / 365
Nominalna kamatna stopa (NKS) je uvek manja od efektivne (EKS), ali upravo ona predstavlja osnovu za izračun interkalarne kamate.
Primer izračuna
- Kredit: 500.000 RSD
- NKS: 11%
- Period do prve rate: 16 dana
Obračun:
- 500.000 × 11% × 16 / 365 = 2.410,95 RSD
Ovo je iznos koji korisnik dodatno plaća banci zbog perioda između isplate kredita i početka otplate.
Važni faktori
Interkalarna kamata se u većini slučajeva obračunava prema standardnom principu koji banke koriste za dnevni obračun kamate.
Najčešće se koristi godina od 365 dana, što predstavlja najrasprostranjeniji model u bankarskoj praksi.
Ipak, pojedine banke mogu primenjivati obračun na osnovu 360 dana, što je alternativni način računanja koji se koristi u određenim finansijskim sistemima.
Iako razlika na prvi pogled deluje mala, ona može uticati na konačan iznos kamate, naročito kod većih kredita ili kada je broj obračunskih dana duži.
Bez obzira na to da li banka koristi 365 ili 360 dana, osnovna logika ostaje ista. Kamata se uvek računa prema tri ključna elementa:
- iznosu kredita koji je isplaćen korisniku
- nominalnoj kamatnoj stopi koja je ugovorena
- broju dana između isplate i početka otplate
Zbog toga se interkalarna kamata može razlikovati čak i kod istih kredita, ako banke imaju različite metode obračuna ili ako korisnik povuče sredstva u različitom trenutku.
Korisno je da se pre potpisivanja ugovora proveri kako banka tačno računa kamatu i kada se ona naplaćuje, jer se upravo u tim detaljima često kriju dodatni troškovi koje klijent ne očekuje na početku otplate.
Faktori koji utiču na visinu interkalarne kamate
Visina interkalarne kamate zavisi od nekoliko ključnih parametara, a najvažniji među njima jeste datum isplate kredita.
Ranija isplata znači više dana do prve rate, što automatski povećava iznos interkalarne kamate.
Glavni faktori su:
| Faktor | Uticaj |
| Datum isplate kredita | Ranija isplata znači veći broj obračunskih dana, što dovodi do više interkalarne kamate |
| Nominalna kamatna stopa | Viša NKS direktno povećava iznos kamate koja se obračunava u međuperiodu |
| Iznos kredita | Veći iznos kredita znači proporcionalno veći iznos interkalarne kamate |
Zbog toga se interkalarna kamata najviše oseća kod stambenih kredita i većih dugoročnih zaduženja, gde i mali pomaci u datumu mogu doneti ozbiljnu razliku.
Kako se interkalarna kamata plaća
Plaćanje interkalarne kamate najčešće se vrši jednokratno, i to odmah na početku otplate kredita.
Banke ovu kamatu tretiraju kao trošak koji nastaje u prelaznom periodu, pa se ona obično obračunava samo jednom, pre nego što korisnik uđe u redovni mesečni režim otplate.
U najvećem broju slučajeva, interkalarna kamata se naplaćuje zajedno sa prvom mesečnom ratom.
Korisnik tada, pored standardnog iznosa rate, plaća i dodatni deo koji pokriva period između isplate kredita i prvog datuma otplate.
Takav obračun znači da prva rata može biti veća od narednih, jer uključuje dve stavke:
- redovnu mesečnu ratu kredita
- iznos interkalarne kamate za dane pre početka otplate
Zbog toga neki klijenti tek na prvom obračunu shvate da postoji dodatni trošak koji nije odmah bio vidljiv u trenutku isplate.
Postoje i situacije kada banka ne čeka da kamata bude naplaćena uz prvu ratu, već je automatski odbija već prilikom isplate kredita. To znači da korisnik ne dobija ceo ugovoreni iznos na račun, već umanjen iznos nakon odbitka interkalarne kamate.
Ovakav način naplate češće se primenjuje kod:
- keš kredita
- kratkoročnih zajmova
- kredita sa brzom isplatom bez dužeg perioda otplate
Klijent tada može odmah primetiti da mu je na račun leglo manje sredstava od očekivanog iznosa, što može izazvati dodatna pitanja ako nije unapred obavešten o načinu obračuna.
Kako smanjiti ili izbeći interkalarnu kamatu
Interkalarna kamata se ne može uvek potpuno izbeći, ali se može značajno smanjiti uz nekoliko praktičnih koraka.
Najveća ušteda postiže se dobrim planiranjem datuma isplate.
Idealno je da kredit bude pušten krajem meseca kako bi broj dana do prve rate bio minimalan.
Takođe je korisno da klijent uradi sledeće:
- uporedi ponude više banaka jer obračun može biti različit
- proveri da li banka naplaćuje kamatu uz prvu ratu ili odmah pri isplati
- dogovori početak otplate što bliže datumu isplate
Čak i mala promena u datumu može doneti značajnu razliku, posebno kod kredita od nekoliko miliona dinara.
Zaključak
Interkalarna kamata je dodatni trošak kredita koji se pojavljuje samo jednom, ali može biti značajan u zavisnosti od iznosa kredita i datuma isplate.
Iako je u odnosu na ukupan trošak kredita često manji, kod većih kredita i ranijih isplata može postati ozbiljna stavka koju ne treba zanemariti.
Zbog toga je preporučljivo da korisnici pre prihvatanja bilo koje kreditne ponude pažljivo provere i uporede sve kamate i troškove, uključujući i interkalarnu kamatu, kako bi izbegli nepotrebne izdatke.