Srbija je poslednjih godina postala jedna od privlačnijih destinacija za strane preduzetnike. Jedan od razloga je to što kao strani državljanin možete otvoriti firmu u Srbiji bez potrebe za lokalnim partnerom, i to potpuno legalno, čak i ako nemate boravišnu dozvolu u trenutku osnivanja.
Pritom, možete se registrovati i kao preduzetnik i kao DOO sledeći iste korake kao i državljani Srbije, uz nekoliko dodatnih detalja oko identifikacije i boravišno‑radnog statusa.
Odmah je važno da znate da minimalni osnovni kapital za DOO iznosi 100 dinara, što je zakonski minimum, a prijava osnivanja privrednog društva od 17. maja 2023. podnosi se isključivo elektronski, što su isti uslovi kao i za građane naše zemlje.
Ostatak procesa je logistika: priprema podataka, elektronsko potpisivanje, podnošenje prijave APR‑u, preuzimanje rešenja, poreska registracija i račun u banci.
Jasno nam je da ova procedura deluje izuzetno zamršeno i dugotrajno, naročito ako ste stranac.
Zato smo napisali detaljan vodič, korak‑po‑korak, sa aktuelnim iznosima taksi, rokovima i scenarijima koji su tipični za strance koji već žive u Srbiji.
Ko može da otvori firmu u Srbiji kao stranac?
Strani državljanin može biti osnivač DOO ili se registrovati kao preduzetnik. Za samu registraciju u APR‑u dovoljna je validna identifikacija: pasoš ili lična karta za stranca, ako je izdata.
Ako osnivate DOO, unosite podatke o firmi i imenujete sebe (ili drugo lice) kao direktora i osnivača. Ukoliko ste preduzetnik, registracija se vodi na vaše ime jer vi kao fizičko lice poslujete u svoje ime i za svoj račun.
Tu nema razlike u odnosu na državljane Srbije – procedura i pravila su ista, osim što stranci umesto lične karte koriste pasoš ili ličnu kartu za stranca, a kasnije, ako planiraju da aktivno rade u Srbiji kao direktori, konsultanti ili zaposleni u sopstvenoj firmi, moraju rešiti svoj boravišno‑radni status kroz dobijanje jedinstvene dozvole za boravak i rad.
Registracija DOO se od maja 2023. obavlja isključivo elektronski. Da biste to uradili sami, potrebno je da imate kvalifikovani elektronski sertifikat izdat u Srbiji ili elektronski potpis u klaudu koji APR priznaje.
Ako to nemate, registraciju može podneti neko drugi u vaše ime uz punomoćje, koje se overava kod notara.
Razlike između rezidenata i nerezidenata
U postupku osnivanja razlika se svodi na identifikaciju i boravišno‑radni status. Kao stranac koji živi u Srbiji, za registraciju koristite pasoš ili ličnu kartu za stranca. Za rad u sopstvenoj firmi potreban je odgovarajući osnov boravka koji uključuje pravo na rad.
Od 1. februara 2024. uvedena je jedinstvena dozvola za boravak i rad, Zahtev se podnosi elektronski putem jedinstvenog Portala za strance, a dozvola se izdaje kao biometrijska kartica.
Vlasništvo nad firmom nije uslovljeno boravištem, ali obavljanje posla na teritoriji Srbije traži da imate pravo na rad.
Koraci za otvaranje firme u Srbiji
Prvi konkretan korak u osnivanju firme je odluka o pravnoj formi, a razumevanje redosleda obaveza je ključno.
U ovom segmentu prikazani su svi koraci koje treba da pređete, od izbora tipa firme (DOO, preduzetnik, ogranak), preko pripreme dokumentacije i overe, pa do podnošenja prijave APR‑u elektronski.
Izbor pravne forme
DOO je najčešći izbor jer ograničava ličnu odgovornost na ulog, omogućava ulazak partnera i investicija i jasno odvaja lične i poslovne finansije.
Minimalni osnovni kapital je 100 dinara, a uplata uloga može da se planira i nakon osnivanja, u roku koji definišete osnivačkim aktom (zakonski najviše do pet godina).
Ukoliko se registrujete kao preduzetnik, to vam garantuje brži start, jednostavnije administrativne obaveze, jeftinije je za vođenje, ali odgovarate svojom celokupnom imovinom.
Ogranak stranog pravnog lica ima smisla kada matična kompanija iz inostranstva želi stalno prisustvo u Srbiji, bez osnivanja zasebnog pravnog lica.
Dakle, možete da birate između fleksibilnosti i zaštite odgovornosti (DOO) i jednostavnosti i lične odgovornosti (preduzetnik). Važno je da odluku vežete za tip klijenata, planirani prihod i potrebu za partnerstvima.
Priprema dokumentacije
Za DOO pripremate:
- naziv i sedište firme,
- šifru delatnosti,
- podatke o osnivaču i direktoru,
- visinu osnovnog kapitala
- osnivački akt.
U elektronskoj prijavi osnivački akt nastaje u aplikaciji i potpisuje se elektronski.
Za preduzetničku firmu pripremate:
- naziv,
- sedište,
- delatnost
- lične podatke.
Nema osnivačkog akta.
Strana dokumenta koja nisu na srpskom dostavljaju se sa zvaničnim prevodom, a po potrebi i sa Apostille pečatom (međunarodnom potvrdom o verodostojnosti javne isprave), ako su izdavana u inostranstvu.
Ovo je važno jer unapred pripremljeni podaci skraćuju postupak i smanjuju rizik od odbacivanja prijave, što znači da u roku od pet radnih dana dobijate rešenje o osnivanju.
Overa dokumentacije kod notara
Elektronsko osnivanje DOO ne traži klasičnu „papirnu“ notarsku obradu osnivačkog akta.
Notar ulazi u priču kada treba da overite punomoćje, izjavu ili prevod, ili kada potpis nije moguće staviti kvalifikovanim e‑potpisom.
Notarska tarifa se obračunava po „bodovima“. Vrednost boda je 180 dinara, a na iznos se obračunava PDV od 20%. Overa jednog potpisa nosi naknadu od 1 boda, uz materijalne troškove (uobičajeno 2 boda), a kada potpis daje zastupnik pravnog lica dodaju se još 2 boda.
To znači da prosta overa potpisa fizičkog lica tipično iznosi 540 dinara bez PDV‑a, odnosno 648 dinara sa PDV‑om, dok overa potpisa zastupnika pravnog lica košta više zbog dodatnih bodova.
Notar će vas pre čina informisati o tačnom iznosu prema tarifi važećoj na dan overe.
Podnošenje prijave APR‑u
Osnivanje DOO podnosi se isključivo elektronski putem aplikacije APR eRegistracija.
Prijava preduzetnika može se podneti elektronski ili u papirnoj formi, ali elektronski je brže i jeftinije.
Postupak je sledeći:
Kada stigne rešenje, preuzimate ga i prelazite na poresku registraciju i banku.
Registrator odlučuje u roku od pet radnih dana od prijema uredne prijave. Nakon usvajanja, rešenje i izvod su dostupni elektronski.
Administrativne takse i minimalni kapital
View this post on Instagram
Registracija osnivanja privrednog društva elektronski košta 6.150 dinara. Ista radnja u papirnoj formi po Tarifi iznosi 6.780 dinara, ali se osnivanje DOO danas podnosi isključivo elektronski, pa je 6.150 dinara iznos na koji računate.
Dalje, rezervacija naziva elektronskim putem iznosi 1.560 dinara, a registracija preduzetnika košta isto toliko elektronski, ili 1.670 dinara u papirnoj formi.
Minimalni osnovni kapital za DOO iznosi 100 dinara, ali posebni sektori mogu imati propisan veći minimum posebnim zakonima.
Notarske overe, kada su potrebne, obračunavaju se po tarifnim bodovima, kako je gore već objašnjeno.
Dakle, planirajte nekoliko hiljada dinara za takse APR‑u i simboličan ulog od 100 dinara za DOO.
Notarske troškove imate samo kada elektronski potpis nije opcija ili kada overavate punomoćje i prevode.
Obavezne registracije nakon osnivanja
Nakon što dobijete rešenje o osnivanju firme, sledi niz tehnički važnih koraka koji omogućavaju da firma zaista funkcioniše u sistemu: dobijanje PIB-a, prijava u socijalno osiguranje i otvaranje računa u banci.
Poreska uprava i PIB
APR i Poreska uprava su u jednošalterskom režimu razmene podataka, pa se dodela PIB‑a obavlja automatski nakon registracije.
U praksi, PIB dobijate vrlo brzo posle rešenja APR‑a, a najkasnije u okviru standardnog roka za obradu.
Kada preuzmete rešenje i PIB, možete podneti prijavu za PDV ako procenite da ćete u narednih 12 meseci preći zakonski prag za PDV, odnosno da će ukupna vrednost vaših usluga ili robe premaši 8.000.000 dinara.
U sistem PDV-a možete ući i dobrovoljno i prijaviti početne podatke Poreskoj upravi, ako imate specifičnosti poslovanja – planirate trgovinu sa inostranstvom, transakcije u devizama, poseban režim PDV-a, više vlasnika iz različitih zemalja, poslovanje bez fizičkog prisustva u Srbiji…
CROSO (socijalna osiguranja)
Kada zapošljavate radnike ili sebe angažujete kao direktora u radnom odnosu, prijave i odjave osiguranja podnosite elektronski kroz Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.
Prijava mora biti završeba pre stupanja na rad. Ovo je deo rutine svake firme odmah po zasnivanju prvih radnih odnosa.
Otvaranje poslovnog računa u banci
Račun otvarate sa rešenjem APR‑a i PIB‑om. Banke imaju različite procedure, ali su zajednički elementi identifikacija osnivača i direktora, podaci o stvarnim vlasnicima, karton deponovanih potpisa i KYC upitnici.
Tri konkretna primera politika banaka koje su strancima najčešće relevantne:
Banca Intesa: objavljuje obrasce i spiskove dokumentacije za pravna lica rezidente i nerezidente, uključujući „Karton deponovanih potpisa“, KYC upitnike i posebne priloge za nerezidente. Dokumenta je moguće pripremiti unapred, a banka navodi i posebne priloge za predstavništva i ogranke.
Raiffeisen banka: prihvata otvaranje računa preko punomoćnika, uz original ili overenu kopiju punomoćja overenog kod notara i važeća identifikaciona dokumenta. Ovo je praktično rešenje ako direktor nije u Srbiji na dan otvaranja.
UniCredit banka: naglašava OP obrazac (overeni potpisi lica ovlašćenih za zastupanje) i zahteva originalne prevode inostranih isprava za ogranke i predstavništva; u praksi, i kada osnivate DOO možete očekivati insistiranje na zvaničnim prevodima stranih dokumenata.
Skoro svaka banka traži lično prisustvo direktora ili punomoćnika sa propisno overenim punomoćjem i potpisnim kartonom.
Pre zakazivanja termina u banci proverite njihov konkretan spisak dokumenata i da li dozvoljavaju otvaranje računa preko punomoćnika.
Boravišna i radna dozvola za strane osnivače
Ako ste stranac koji želi da ne samo poseduje firmu, već i aktivno radi u Srbiji — kao direktor, zaposleni ili operativni partner — biće vam potrebna odgovarajuća boravišna i radna dozvola.
Nova procedura omogućava da sve pokrenete digitalno, ali postoje i detalji koji zahtevaju fizičko prisustvo, posebno tokom identifikacije i izdavanja biometrijske kartice.
Tipovi dozvola i novi „one‑stop“ režim
Od 1. februara 2024. zahtev za odobrenje privremenog boravka po osnovu kog se izdaje jedinstvena dozvola za boravak i rad podnosi se isključivo elektronski na Portalu za strance.
Dozvola se izdaje kao biometrijska kartica i može važiti do tri godine, u zavisnosti od osnova. U toku postupka dobićete poziv da se lično pojavite radi uzimanja biometrijskih podataka i izdavanja kartice.
Kada vam je potrebna radna dozvola?
Vlasništvo nad firmom ne znači automatski pravo na rad. Ako ćete obavljati poslove u Srbiji, treba da imate pravo na rad kroz jedinstvenu dozvolu ili drugi osnov koji vam daje to pravo.
Ako ste samo vlasnik, a upravljanje poveravate direktoru rezidentu, radna dozvola kao osnov za rad u Srbiji nije potrebna dok ne preuzmete funkciju koja podrazumeva konkretno obavljanje poslova u Srbiji.
Postupak dobijanja
Zahtev se podnosi online.
Prilažete:
Administrativne takse plaćaju se elektronski u okviru portala. Nakon pozitivne odluke stiže poziv za biometriju i preuzimanje kartice.
Proces jeste digitalizovan, ali i dalje računajte na lično javljanje da biste dali biometrijske podatke i preuzeli svoju biometrijsku karticu, odnosno dozvolu.
Poslovna adresa i sedište firme
Sedište firme je mesto u Srbiji iz kog se upravlja društvom i koje definišete osnivačkim aktom.
Za registraciju adrese sedišta APR ne traži dokaz o vlasništvu ili zakupu prostora, što značajno ubrzava start.
Dokumentaciju o zakupu ili pravu korišćenja čuvajte među internim aktima i ugovorima.
Kada virtuelna kancelarija ima smisla?
Virtuelna kancelarija je fizička adresa koju iznajmljujete isključivo za potrebe registracije firme i prijema pošte. Ne koristite je kao radni prostor, ali ona važi kao zvanična poslovna adresa u očima države.
Ovo rešenje je praktično ako poslujete na daljinu, nemate stalni prostor u Srbiji ili želite da brzo registrujete firmu bez dugoročnog zakupa.
Potrebno je samo da imate zaključen ugovor sa firmom koja pruža ovu uslugu ili sa fizičkim licem koje vam iznajmljuje prostor i da pošta na toj adresi zaista može biti primljena.
Kada se poslovanje razvije i preselite u sopstveni prostor, jednostavno podnosite prijavu za promenu adrese sedišta u APR‑u.
Uloga knjigovođe i pravne podrške
Angažovanje knjigovođe je jedna od najvažnijih odluka koju donosite odmah posle registracije. Knjigovođa i pravnik su saradnici koji vam značajno mogu uštedeti vreme i smanjiti rizik od nesporazuma, grešaka i eventualnih kazni.
Kada angažovati stručnjake?
Čim odlučite koju pravnu formu birate, posavetujte se sa knjigovođom.
Pitanja koja treba otvoriti na početku su: da li ulazite u PDV režim, kako ćete voditi evidenciju, kako se obračunava zarada ako planirate da zapošljavate sebe ili druge i šta konkretno podnosite APR‑u i Poreskoj upravi u prvim mesecima.
Pravnik vam treba ako osnivate firmu sa više osnivača, ulažete opremu, prostor, nematerijalnu imovinu, imate strane investitore ili rešavate boravišno‑radni status uz osnivanje.
Koliko koštaju knjigovodstvene usluge?
Cene zavise od toga da li ste preduzetnik ili DOO, da li ste u sistemu PDV‑a i koliko prometa i dokumenata mesečno imate. Na primer:
- Preduzetnik koji nije u sistemu PDV‑a, nema zaposlene i ima jednostavno poslovanje, često plaća mesečno između 3.000 i 6.000 dinara.
- DOO sa zaposlenima i u sistemu PDV‑a plaća više — u proseku od 10.000 do 25.000 dinara mesečno, u zavisnosti od obima dokumentacije i složenosti poslovanja.
Važno je da imate ugovor sa knjigovođom u kom jasno piše:
Ako je sve jasno dogovoreno od starta, manje su šanse da dođe do nesporazuma, kašnjenja ili dodatnih troškova.
Najčešće greške pri otvaranju firme i kako da ih izbegnete
Kada otvarate firmu prvi put, lako je prevideti neki korak koji kasnije može da uspori ili ugrozi ceo proces.
Evo koje su najčešće greške koje prave i državljani Srbije i stranci, i kako ih možete izbeći ako sve planirate unapred.
- Neusklađen naziv firme sa pravilima APR‑a: Ime firme mora da bude jedinstveno i da ne krši pravila APR‑a o nazivu. Ako unesete ime koje već postoji ili sadrži zabranjene izraze, prijava će biti odbijena.
- Nepotpisan osnivački akt u elektronskom obliku: Kada podnosite elektronsku prijavu za DOO, osnivački akt mora biti potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom. Ako to izostane, APR neće prihvatiti dokumentaciju.
- Propusti u podacima o direktoru i stvarnim vlasnicima: Svi podaci moraju biti precizni i potpuni — ime, pasoš, adresa i funkcija.
- Kašnjenje sa prijavom za PDV kada se pređe zakonski prag: U slučaju kada promet firme pređe 8.000.000 RSD za godinu dana, obavezni ste da u najkraćem roku podnesete zahtev za ulazak u sistem PDV-a. Kašnjenje može da izazove dodatne poreske obaveze i kazne.
- Pogrešan izbor pravne forme: Neki poslovni partneri traže isključivo DOO. Ako radite sa firmama koje traže PDV fakturu, nemojte se registrovati kao preduzetnik.
- Odlaganje otvaranja računa u banci: Čim dobijete rešenje APR‑a, zakažite termin u banci. Potrebno je dan ili dva za potpisne kartone, prevode i verifikacije i bolje je to uraditi odmah nego kasnije juriti rokove.
Od registracije do stvarnog poslovanja
Danas, lakše nego ikad, možete otvoriti firmu kao stranac u Srbiji.
Registracija u APR-u traje nekoliko dana, ali pravi posao počinje tek kada vaša firma treba da zaživi i postane operativna.
Potrebno je urediti boravišno-radni status, otvoriti poslovni račun, odabrati pravnu formu koja odgovara vašim planovima i na vreme ispratiti poreske obaveze.
Kada razjasnite da li je za vas bolji izbor preduzetnik ili DOO, sve ostalo se otvara i postaje jasnije.
Sve pravne i administrativne procedure detaljnije vam mogu objasniti knjigovođa i pravnik, pa se ne libite da im se obratite za pomoć.
Kada prođete kroz ceo proces, tada ste ideju postavili na čvrste temelje i osigurali da ona postane biznis – legalan, održiv i transparentan.