Kada saznate da ste trudni, pored uzbuđenja i strepnje koje svaka trudnoća nosi, vrlo brzo na red dolaze praktična pitanja: Da li imate pravo na bolovanje? Koliko dugo možete biti odsutni s posla? Hoće li plata stizati redovno – i na kraju – kada, kako i koliko država isplaćuje novčanu pomoć porodicama sa decom?
U Srbiji postoji sistem prava i podrške za trudnice i porodilje, ali ako niste ranije prolazili kroz njega, može delovati glomazno, komplikovano i izazvati hiljadu i jednu nedoumicu.
Nažalost, nisu svi uslovi isti za svaku ženu. I upravo zato ovaj tekst postoji.
Fokus nam je na onome što država nudi trudnicama i porodiljama u Srbiji u vidu finansijske podrške, ali i drugih vrsta pomoći koje mogu doprineti osećaju sigurnosti u ovom periodu.
Ovde ćete dobiti jasnu sliku o tome šta vam sve konkretno pripada.
Pregled zakonskih okvira
Sistem koji reguliše prava trudnica i porodilja u Srbiji počiva na skupu propisa koji zajedno čine osnovu za sve naknade, odsustva i zaštite koje vam sleduju.
Ključni među njima su:
- Zakon o radu, koji uređuje pravo na odsustva sa posla i zaštitu od otkaza tokom trudnoće i roditeljstva,
- Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji određuje iznose roditeljskog dodatka, trajanje i visinu naknada,
- Zakon o zdravstvenom osiguranju, koji pokriva trudničko bolovanje i uslove pod kojima se ono koristi,
- i Zakon o socijalnoj zaštiti, koji omogućava dodatnu pomoć za porodice u težoj finansijskoj situaciji.
Trudničko bolovanje – prava i uslovi
Trudničko bolovanje je vrsta privremene sprečenosti za rad koja se uvodi kada postoji zdravstveni razlog zbog kojeg trudnica ne može da obavlja svoj posao.
Ne otvara se automatski, već na osnovu preporuke ginekologa i izabranog lekara, i to najčešće kada postoji rizik po trudnoću ili kada su radni uslovi neadekvatni za trudnicu.
Ko ima pravo na trudničko bolovanje?
Pravo na trudničko bolovanje imaju trudnice koje su u radnom odnosu ili samostalno obavljaju delatnost, pod uslovom da su prijavljene na obavezno zdravstveno osiguranje.
Bolovanje se otvara kada lekar proceni da dalji rad može ugroziti zdravlje trudnice ili ploda.
To može biti zbog komplikacija u trudnoći, visokorizične trudnoće, rada na poslovima sa povećanim fizičkim ili emocionalnim naporima, rada u smenama ili na terenu, kao i u situacijama kada se savetuje mirovanje.
Kod preduzetnica, trudničko bolovanje je moguće samo ako su redovno isplaćivani doprinosi za zdravstveno osiguranje i ako postoji izabrani lekar u nadležnoj filijali RFZO.
Potrebna dokumentacija
Za otvaranje trudničkog bolovanja potrebno je:
- mišljenje specijaliste ginekologa,
- potvrda izabranog lekara (lekar opšte prakse),
- medicinska dokumentacija koja potvrđuje potrebu za bolovanjem,
- ZO-1 obrazac (za poslodavca i RFZO),
- potvrda o zaposlenju ili rešenje o samostalnoj delatnosti (za preduzetnice).
Zdravstvena ustanova podnosi zahtev RFZO-u elektronski, preko sistema eBOL.
Trajanje i iznos naknade
Trudničko bolovanje može da traje sve do početka porodiljskog odsustva, koje se prema zakonu otvara najkasnije 28 dana pre očekivanog termina porođaja.
Naknada za vreme trudničkog bolovanja iznosi 100% od prosečne bruto zarade trudnice u prethodnih 12 meseci pre otvaranja bolovanja. Za preduzetnice, obračun se vrši prema osnovici na koju su prijavljene.
Isplatu vrši RFZO, ali poslodavac ima obavezu da isplaćuje zaradu unapred, a refundaciju traži od fonda.
Važno je znati da pravo na naknadu za vreme trudničkog bolovanja zavisi i od toga koliko dugo ste prethodno bile osigurane.
Ako ste radile manje od tri meseca pre otvaranja bolovanja, postoji mogućnost da će vam isplata biti manja, a u nekim slučajevima čak i da nećete imati pravo na naknadu uopšte, posebno u slučaju da niste bile prijavljene na obavezno zdravstveno osiguranje.
Zato je ključno da se bolovanje ne odlaže, da se dokumentacija prikupi i podnese na vreme, i da se aktivno proverava da li je sve uredno zavedeno kod poslodavca i u nadležnoj filijali RFZO.
Tako se smanjuje rizik od grešaka i eventualnog uskraćivanja prava koje vam pripada.
Porodiljsko odsustvo – kompletan pregled
Porodiljsko odsustvo je pravo koje zaposlene žene ostvaruju radi brige o detetu i oporavka nakon porođaja.
To je zakonom zagarantovan period tokom kojeg vam pripada novčana naknada, a radno mesto vam je zaštićeno.
Kada počinje i koliko traje porodiljsko odsustvo?
Porodiljsko odsustvo po zakonu počinje najranije 28 dana, a najkasnije 45 dana pre predviđenog termina porođaja, na osnovu procene izabranog ginekologa. Uglavnom se otvara 28 dana pre termina, što je i najčešća praksa u zdravstvenim ustanovama.
Porodiljsko odsustvo traje 365 dana od dana kada je otvoreno i taj period obuhvata i porodiljsko i roditeljsko odsustvo.
Visina naknade u 2025.
View this post on Instagram
Naknada tokom porodiljskog odsustva računa se na osnovu prosečne mesečne zarade ostvarene u poslednjih 18 meseci pre otvaranja odsustva.
U obzir se uzimaju sve oporezive zarade i naknade, uključujući bonuse, prekovremene sate i druge dodatke.
Za žene koje su bile zaposlene kraće od 18 meseci, uzima se prosek za onoliko meseci koliko su imale prijavljene zarade, ali ne manje od tri meseca. Ako je prijava trajala kraće od tri meseca, primenjuje se osnovica minimalne zarade.
U 2025. godini:
- Minimalna osnovica za isplatu naknade odgovara visini minimalne zarade u mesecu koji ulazi u obračunski period. U 2025. godini, od januara do septembra, minimalna mesečna zarada iznosi 52.360 RSD, dok se od oktobra povećava na 56.064 RSD, prema odluci Vlade Srbije o minimalnoj ceni rada.
- Maksimalna osnovica ograničena je na trostruki republički prosek zarade, što iznosi oko 336.000 RSD bruto mesečno.
Naknada se isplaćuje jednom mesečno, a zadužen je Republički fond za zdravstveno osiguranje, dok poslodavac vodi evidenciju i prati dokumentaciju.
Posebni slučajevi
Ako majka rodi blizance, trojke ili više dece, porodiljsko i roditeljsko odsustvo može se produžiti do 2 godine. Isto važi i u slučaju da je reč o detetu sa smetnjama u razvoju ili ako je majka samohrani roditelj.
Samohrane majke imaju pravo na:
- duže odsustvo,
- prednost pri dodeli socijalne pomoći,
- prioritet za subvencije i vrtiće,
- a u nekim lokalnim samoupravama i dodatne jednokratne pomoći.
Važno je imati u vidu da svaka ovakva situacija zahteva posebnu medicinsku ili pravnu dokumentaciju – lekarsku komisiju, potvrdu o statusu samohranog roditelja, ili mišljenje nadležne institucije.
Roditeljsko odsustvo i dodatna prava
Roditeljsko odsustvo je produžetak prava na odsustvo s posla radi brige o detetu, koje sledi nakon završetka porodiljskog odsustva.
Najčešće majka koristi oba – porodiljsko i roditeljsko – u kontinuitetu, čime ostvaruje pravo na ukupno 365 dana odsustva.
Međutim, roditeljsko odsustvo može koristiti i otac, u celosti ili delimično, ali samo ako se majka odrekne tog dela prava.
Uslov za to je da je otac zaposlen i da oba roditelja to dogovore i potvrde dokumentacijom.
Procedura uključuje podnošenje zahteva poslodavcu i RFZO, uz potrebne dokaze o zaradama i saglasnost drugog roditelja.
Razlike između porodiljskog i roditeljskog odsustva
Porodiljsko odsustvo pokriva vreme neposredno pre i nakon porođaja i garantuje zdravstvenu zaštitu i oporavak majke. Roditeljsko odsustvo usmereno je na dalju negu i vaspitanje deteta.
Ukoliko roditeljsko odsustvo koristi otac, primenjuju se ista pravila kao za majku u pogledu visine naknade – uzimaju se zarade iz prethodnih 18 meseci, uz poštovanje minimalne i maksimalne osnovice.
Važno je napomenuti da ne postoji mogućnost paralelnog korišćenja – dok jedan roditelj koristi odsustvo, drugi ne može koristiti to isto pravo.
Produžetak i kombinovanje prava
U slučajevima prevremeno rođene dece, dece sa zdravstvenim problemima ili ako je dete duže hospitalizovano, postoji mogućnost produženja roditeljskog odsustva i nakon isteka 365 dana, ali uz dodatnu medicinsku dokumentaciju i mišljenje lekarske komisije.
Takođe, roditelji mogu međusobno podeliti roditeljsko odsustvo – na primer, majka koristi prvih 8 meseci, a otac naredna 4.
Ova podela mora biti jasno dokumentovana i prijavljena nadležnim institucijama, kako bi se izbegle komplikacije u isplatama.
Roditeljsko odsustvo je legitimno pravo koje možete koristiti u skladu sa svojim porodičnim dogovorima i potrebama deteta.
Državna finansijska pomoć i naknade
Jednokratna pomoć za novorođenče
Za svako rođeno dete u Srbiji, majka ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć. U 2025. godini, ova pomoć iznosi 433.920 dinara za prvo dete i može se isplatiti odjednom ili u pet mesečnih rata, na osnovu zahteva korisnika.
Pravo se ostvaruje po rođenju živog deteta i može ga ostvariti majka kao nosilac prava, ili otac, ako se majka odrekne tog prava. Neophodno je da roditelji imaju prebivalište u Srbiji i da dete živi sa njima.
Zahtev se podnosi u roku od 3 meseca od rođenja deteta, elektronski preko portala eUprava ili lično u opštini ili matičnoj službi.
Roditeljski dodatak u 2025
Roditeljski dodatak se odnosi na dodatnu novčanu podršku porodicama sa više dece i isplaćuje se u kontinuitetu:
- Za drugo dete: 51.624 RSD mesečno, tokom 24 meseca.
- Za treće dete: 92.232 RSD mesečno, tokom 10 godina.
- Za četvrto dete: 123.072 RSD mesečno, tokom 10 godina.
Za ostvarivanje prava potrebno je:
- da dete bude živo rođeno,
- da roditelji imaju državljanstvo i prebivalište u Srbiji,
- da dete živi sa roditeljem koji ostvaruje pravo,
- da je prethodno dete vakcinisano i da pohađa školu, ako je školskog uzrasta.
Zahtev se podnosi elektronski ili lično, a isplata se vrši na tekući račun roditelja.
Socijalna pomoć i posebni programi
Za porodice koje se nalaze u teškoj finansijskoj situaciji, država obezbeđuje određene oblike podrške kroz sistem socijalne zaštite.
Ova prava se ostvaruju preko Centra za socijalni rad i dodeljuju se na osnovu imovinskog stanja, broja članova domaćinstva i drugih socijalnih pokazatelja.
- Novčana socijalna pomoć – namenjena je domaćinstvima koja nemaju nikakve prihode ili imaju primanja ispod zakonom utvrđenog socijalnog minimuma. Isplata se vrši mesečno, a visina pomoći zavisi od broja članova domaćinstva i njihovog ukupnog prihoda.
- Dodatak za tuđu negu i pomoć – dodeljuje se roditelju ili staratelju deteta koje ima potvrđene zdravstvene smetnje, invaliditet ili trajno narušeno zdravlje koje zahteva dodatnu brigu.
- Jednokratna novčana pomoć – može se odobriti porodici u hitnim ili vanrednim situacijama, kao što su rođenje deteta, bolest, iznenadni troškovi. O visini i dodeli odlučuje lokalna samouprava i Centar za socijalni rad.
U nekim opštinama ili kroz lokalne inicijative moguće je dobiti pelene, opremu za bebe ili bonove za kupovinu, ali to nije pravilo, već zavisi isključivo od lokalnih budžeta i programa.
Zbog toga je važno da se svi koji žele da ostvare neki od ovih oblika pomoći lično informišu u nadležnom Centru za socijalni rad, jer se kriterijumi i dostupnost mogu znatno razlikovati od mesta do mesta.
Procedura ostvarivanja prava
Sam proces ostvarivanja prava nije komplikovan, ali traži preciznost i praćenje rokova.
Najveći broj zahteva danas je moguće podneti elektronski preko portala eUprava, ali i dalje postoji opcija da se dokumentacija preda lično u opštini, Centru za socijalni rad ili filijali RFZO, zavisno od vrste prava.
Kako podneti zahtev?
Za jednokratnu pomoć i roditeljski dodatak, podnosi se zahtev u matičnoj službi ili elektronski preko eUprave.
Neophodni su:
- izvod iz matične knjige rođenih za dete,
- potvrda o državljanstvu i prebivalištu roditelja,
- broj tekućeg računa na koji će sredstva biti uplaćena.
Ukoliko imate više dece, traži se i potvrda da starije dete pohađa školu i da je uredno vakcinisano.
Za ostvarenje prava na vidove socijalne pomoći podnosi se zahtev u Centru za socijalni rad.
U tim slučajevima neophodno je priložiti dokaz o prihodima svih članova domaćinstva, dokaz o imovini (izvod iz katastra, vlasnički list) i potvrde o eventualnim zdravstvenim stanjima deteta ili roditelja.
Mini vodič za podnošenje zahteva preko eUprave
- Prijavite se na portal eUprava pomoću naloga (najčešće preko mobilne aplikacije ConsentID ili lične karte sa čipom).
- Na glavnom meniju izaberite sekciju Usluge i potražite opciju Roditeljski dodatak ili Jednokratna pomoć za novorođenče.
- Kliknite na „Pokreni uslugu“ i otvorite elektronski formular.
- Popunite podatke o detetu (ime, prezime, JMBG) i roditelju koji ostvaruje pravo.
- Unesite broj tekućeg računa na koji će sredstva biti uplaćena.
- Priložite skenirane ili fotografisane dokumente (izvod iz matične knjige rođenih, potvrdeo prebivalištu i državljanstvu, potvrde o vakcinaciji za stariju decu ako je potrebno).
- Pregledajte sve podatke i pošaljite zahtev. Sistem automatski potvrđuje prijem i dodeljuje broj predmeta.
- Status predmeta možete pratiti u svom korisničkom nalogu na portalu eUprava. Kada zahtev bude obrađen, dobićete obaveštenje elektronski.
Ovaj postupak značajno skraćuje vreme čekanja i smanjuje potrebu za odlascima na šalter, ali je važno da svi prilozi budu jasni i čitljivi, kako bi zahtev bio prihvaćen bez dodatnog vraćanja na dopunu.
Redovno pratite status predmeta i proveravajte da li je zahtev prihvaćen ili vraćen na dopunu, kako ne bi došlo do zakrčenja u procesu i ozbiljnog kašnjenja uplate.
Rokovi i obaveze
Za jednokratnu pomoć i roditeljski dodatak, ključni rok je 3 meseca od dana rođenja deteta.
To znači da ako zahtev ne podnesete u tom periodu, pravo se gubi i ne može se ostvariti naknadno. Zato je važno da roditelji odmah nakon izlaska iz porodilišta provere dokumentaciju i pokrenu postupak.
Kod socijalne pomoći nema strogo definisanog roka, ali se pravo priznaje tek od dana podnošenja zahteva.
Drugim rečima, ako se zahtev podnese kasnije, pomoć ne može biti isplaćena retroaktivno za raniji period. Zbog toga važi ista preporuka – da se što pre prikupi dokumentacija i obrati Centru za socijalni rad.
Kada se zahtev podnosi elektronski, status možete pratiti na portalu eUprava – sistem pokazuje da li je zahtev primljen, da li su svi prilozi validni i da li je postupak u obradi.
Ako se predaje lično, savet je da tražite potvrdu o prijemu dokumentacije sa datumom i pečatom ustanove.
Nažalost, kašnjenja u obradi i isplatama su česta.
Da biste se zaštitili, vodite svoju evidenciju: zabeležite datum predaje, sačuvajte kopije svih papira i po potrebi tražite pisani odgovor nadležne službe.
o vam daje osnov da, ako dođe do problema, uložite prigovor ili zahtev za ubrzanje postupka.
Najčešća pitanja i odgovori (FAQ)
Prava trudnica i porodilja 2025: Budite sami sebi oslonac
Poznavanje procedura i prava u vezi sa trudničkim i porodiljskim odsustvom i državnom podrškom donosi makar neko finansijsko olakšanje mesecima kada je porodici najpotrebnija stabilnost.
Međutim, sistem je takav da u njemu ima izuzetno mnogo manjakavosti, a u šumi informacija, dokumenata, zahteva i svih ostaloih začkoljica koje stoje na putu ostvarivanja prava, uglavnom ste prepušteni samima sebi.
Zato, ako prvi put prolazite kroz ovaj proces, savet je da krenete na vreme, da beležite sve što predate i da tražite potvrdu za svaki korak.
Tako smanjujete rizik od grešaka i kašnjenja.
Ovaj vodič je tu da vam da smernice da se snađete, a vi ga sačuvajte ili podelite sa nekim kome će značiti – jer prava informacija je danas najveća moć i najefikasnija zaštita.