U trenutku kada odlučite da iznajmite stan, pojavljuje se pitanje na koje vam pothitno treba odgovor – kako da prijavite prihod i platite porez na izdavanje? Šta ako nešto pogrešno prijavite?
Šta ako porez ne obračunate na vreme? Ili ako propustite važan rok i kasnije dobijete kaznu?
Ovaj vodič je zato napisan, da vam ulije sigurnost i pokaže kako se sve tačno radi.
Objašnjava vam korak po korak kako funkcioniše obračun poreza na prihod od izdavanja stanova prema zakonima Republike Srbije, kako se prijavljuje prihod, koliko je poresko opterećenje, kakva su vaša prava i obaveze i gde možete proveriti sve informacije.
Ono što je važno da znate već na početku je da se prihod od izdavanja stana smatra prihodima od imovine i podleže porezu na dohodak građana.
Iznajmljivanje stana se ne prijavljuje automatski. Vii ste, kao vlasnik nekretnine dužni da sami podnesete poresku prijavu nadležnoj poreskoj upravi u roku od 30 dana od zaključenja ugovora o zakupu.
Na osnovicu poreza obračunava se porez po stopi od 20%, a tu je i obaveza doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Na prvi pogled, sve deluje komplikovano, ali kada jednom shvatite postupak, sve postaje predvidivo i jasno.
Ako ste vlasnik stana i želite da ostvarujete svoj prihod legalno i spavate mirno, naš članak će vam dati pouzdan okvir i praktične primere kako da uredno ispunite zakonske obaveze i izbegnete rizike.
Šta znači prihod od izdavanja stana i kako ga država tretira?
Prihod od izdavanja stana je novac koji dobijate od zakupca za korišćenje vašeg stana.
On ne podleže istim pravilima kao plata ili honorar, već ima svoje specifične osnovice, stope i rokove.
Važno je da to razumete zato što drugačija kategorija prihoda znači drugačiju poresku prijavu i obračun.
Ako prihod ne prijavite ili ne platite porez na vreme, Poreska uprava može obračunati zatezne kamate i novčane kazne.
Zbog toga je ključno da tačno znate proceduru poreske prijave, jer tako štitite sebe i svoj prihod, svoje finansije i osiguravate da sve bude transparentno, proverljivo i stabilno.
Kako se utvrđuje osnovica poreza na prihod od izdavanja?
Poreska osnovica nije celokupan iznos koji primite. To znači da država automatski umanjuje vašu prijavljenu kiriju za 25% kao normirani trošak pre nego što obračuna porez i doprinose. Pre nego što se primeni stopa od 20%, od bruto iznosa kirije odbija se taj normirani trošak i njega zakon priznaje kao trošak održavanja i ulaganja u nekretninu.
Evo kako to izgleda na primeru: Recimo da mesečno primate 500 evra od izdavanja stana. Preračunato u dinare prema zvaničnom kursu, to je okvirno 58.500 dinara. Normirani trošak od 25% je 14.625 dinara. Preostaje osnovica od 43.875 dinara.
Na nju se primenjuje porez od 20%, što daje 8.775 dinara mesečno. Osim toga, plaća se doprinos za zdravstveno osiguranje od 10,3%.
Ovaj primer obračuna jasno pokazuje da porez ne plaćate na ceo prihod.
Zbog toga je preporučljivo da sve uplate imate dokumentovano i da čuvate ugovore i izveštaje o plaćanju zakupnine, u slučaju provere poreske inspekcije.
Ko, kada i kako podnosi poresku prijavu?
Zakonski ste vi, kao vlasnik stana, odgovorni da podnesete poresku prijavu. Niko drugi to ne radi umesto vas, osim ako ne angažujete ovlašćenog poreskog punomoćnika.
Uz prijavu prilažete kopiju ugovora i dokaz o primljenim uplatama.
Prijavu možete predati lično u filijali Poreske uprave, poslati je poštom preporučeno ili podneti elektronski preko portala ePorezi.
Poreska prijava u praksi obično bude registrovana u roku od 5 do 15 radnih dana nakon predaje, ali zavisi od opterećenja filijale.
Ako ne dobijete rešenje posle 15 dana, preporučuje se da lično proverite ili pozovete nadležnu filijalu.
Doprinosi za zdravstveno osiguranje – šta to konkretno znači?
Osim poreza od 20%, prihod od izdavanja stana podložan je i doprinosima za obavezno zdravstveno osiguranje. Ovi doprinosi iznose 10,3% na poresku osnovicu.
Zakonom nije predviđeno posebno ograničenje ukupnog iznosa, ali je važno znati da zbir poreza od 20% i doprinosa od 10,3% čini približno 30% osnovice posle odbitka.
Drugim rečima, nema fiksnog procentualnog limita na bruto prihod, već se opterećenje računa prema ovim stopama. da ukupna obaveza (porez plus doprinosi) ne prelazi 50% bruto prihoda, ali u praksi je gotovo uvek iznos fiksan prema procentima koji važe.
Na primeru od 58.500 dinara bruto mesečne zakupnine: osnovica nakon odbitka normiranih troškova je 43.875 dinara.
Na tu osnovicu plaćate doprinos 10,3%, odnosno oko 4.520 dinara. Ovaj doprinos ne ostvaruje dodatna prava iz zdravstvenog osiguranja.
On se plaća po sili zakona kao obavezan doprinos za prihod od imovine. Imajte na umu da je rok plaćanja isti kao i za porez. Rok je 15 dana po prijemu rešenja Poreske uprave.
Kako izbeći kazne i dodatne troškove – saveti za sigurnost
Najčešće greške koje vlasnici stanova prave su neblagovremeno podnošenje prijave, neobračunavanje doprinosa i nedokumentovano primanje zakupnine. Ako želite stabilnost i predvidivost, uradite sledeće:
- Podnesite prijavu u zakonskom roku od 30 dana.
- Sačuvajte sve kopije ugovora i uplate.
- Proverite da li je rešenje stiglo na vašu adresu.
- Plaćajte obaveze u roku od 15 dana od prijema rešenja. Ako imate nedoumica, konsultujte knjigovođu ili poreskog savetnika.
Ako poresku prijavu ne podnesete na vreme ili ne platite obaveze, zatezna kamata se obračunava po stopi referentne kamate Narodne banke Srbije uvećane za 8 procentnih poena godišnje.
Šta je ustvari zatezna kamata?
Zatezna kamata je naknada koju plaćate državi zbog kašnjenja u plaćanju poreza i doprinosa. Računa se svakodnevno, od dana kada je obaveza dospela do dana kada je zaista plaćena.
Obračunava se po stopi koju objavljuje Narodna banka Srbije, uvećanoj za 8 procentnih poena godišnje. Na primer, ako kasnite 60 dana, kamata se množi za tih 60 dana.
Kazna zavisi od težine prekršaja: ako ste prijavili prihod sa zakašnjenjem, kazna može biti blaža, dok izbegavanje prijave ili lažno prikazivanje iznosa može doneti veću kaznu.
Uz kamatu i kaznu, dug može porasti znatno, zato je važno prijaviti prihod na vreme.
I za kraj…
Sada imate jasnu sliku šta vas čeka kada odlučite da izdate stan i kakva je procedura prijave prihoda Poreskoj upravi.
Jasno je da ovaj proces zaista nije komplikovan, ukoliko ga pokrenete na vreme i u roku završite sve svoje obaveze prema državi.
Možda vam dodatno samopouzdanje da činjenica da više od 10.000 vlasnika nekretnina u Srbiji svake godine uspešno prijavljuje i plaća porez na prihod od izdavanja, uz prosečnu ocenu 4,9 zadovoljstva podrškom Poreske uprave.
Ako i dalje imate pitanja i nešto vam je ostalo nejasno, posavetujte se sa stručnjakom – uložite u svoj mir i sigurnost da ste sve uradili kako treba i na vreme.