Pratite zagađenost vazduha u Beogradu uživo:
🔴 xEco Vazduh | BeoEko | N1 Info – mapa zagađenja | AQICN Beograd | AccuWeather AQI
Uvod: Vazduh koji truje grad
Svaki dan, milioni Beograđana udišu vazduh koji ih polako ubija. Nije ovo preterivanje – to je nalaz Evropske agencije za životnu sredinu, Svetske zdravstvene organizacije i domaće Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). Beograd se godinama, i posebno zimu 2025/2026, suočava sa alarmantnim nivoima zagađenja vazduha koji višestruko premašuju i domaće i evropske granične vrednosti.
U trenutku kada pišemo ovaj tekst, vrednosti PM2.5 čestica u pojedinim delovima Beograda dostižu i do 95 µg/m³ – gotovo dvadeset puta više od granice od 5 µg/m³ koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. Rezultat: Srbija, i Beograd kao njen centar, platili su i plaćaju ogroman zdravstveni i ekonomski danak zbog zagađenog vazduha.
1. Šta brojevi zaista govore?
Da bi se razumela ozbiljnost situacije, potrebno je poznavati metodologiju merenja. Kvalitet vazduha se prati kroz takozvani Indeks kvaliteta vazduha (AQI), koji uzima u obzir koncentracije pet ključnih zagađujućih materija: PM2.5, PM10, NO₂, SO₂ i prizemni ozon (O₃).
Od decembra 2025. godine, i Srbija je prešla na novi Evropski indeks kvaliteta vazduha, koji ima šest kategorija: dobar, prihvatljiv, umeren, zagađen, veoma zagađen i izuzetno zagađen. Ovaj korak je važan jer su prethodne kategorije bile blaže i stvarale su lažnu sliku – Agencija za zaštitu životne sredine godinama je vazduh u Beogradu i Srbiji ocenjivala kao „čist ili neznatno zagađen“, uprkos merenjima koja su pokazivala suprotno.
Prema podacima platforme AQICN koja agregira podatke iz državne mreže za monitoring (SEPA), ukupni AQI Beograda u martu 2026. iznosio je oko 175, sa PM2.5 indeksom od 175 i PM10 indeksom od 97 – vrednostima koje se zvanično klasifikuju kao nezdrave.
Posebno zabrinjavajuće su zimske epizode. Tokom grejne sezone 2025/2026, na Paliluli su merene vrednosti PM2.5 i do 95 µg/m³, što spada u kategoriju „veoma loš“ vazduh. Evropski indeks smatra vazduh prekomerno zagađenim već pri satnim koncentracijama PM2.5 iznad 50 µg/m³.
Evropski indeks kvaliteta vazduha – sve kategorije
Od decembra 2024. Srbija koristi novi Evropski indeks kvaliteta vazduha (EU AQI) koji ima 6 kategorija. Razumevanje ove skale ključno je za pravilno tumačenje podataka i zaštitu zdravlja:
| Kategorija | AQI vrednost | PM2.5 (µg/m³) | Zdravstveni uticaj | Preporuka |
|---|---|---|---|---|
| 🟢 Dobar | 0–20 | 0–10 | Nema rizika po zdravlje | Uživajte u aktivnostima na otvorenom |
| 🟡 Prihvatljiv | 20–40 | 10–20 | Zanemarljiv rizik za većinu | Uobičajene aktivnosti bez ograničenja |
| 🟠 Srednji | 40–60 | 20–25 | Moguć blagi efekat za osetljive grupe | Osetljive osobe neka prate simptome |
| 🔴 Loš | 60–80 | 25–50 | Zdravstvene tegobe kod osetljivih | Osetljive grupe smanje boravak napolju |
| 🟣 Veoma loš | 80–100 | 50–75 | Tegobe i kod zdravih osoba | Svi smanje fizičke aktivnosti napolju |
| ⚫ Izuzetno loš | 100+ | 75+ | Ozbiljni efekti po celokupnu populaciju | Izbegavati boravak napolju, posebno deca i stariji |
Referentne granične vrednosti: EU Direktiva o ambijentalnom vazduhu (2024); WHO Globalne smernice za kvalitet vazduha (2021). Napomena: PM2.5 rasponi su okvirni – EU AQI uzima u obzir svih 5 polutanata.
Pored PM2.5, indeks prati i azot-dioksid (NO₂), sumpor-dioksid (SO₂), prizemni ozon (O₃) i PM10 čestice. Kategorija indeksa određuje se prema najlošijem izmerenom polutantu u datom trenutku.
2. Gde su podaci – i ko ih skriva?
Jedna od najtežih dimenzija beogradske krize zagađenja jeste netransparentnost institucija. Na početku 2026. godine, zvanični izveštaj o kvalitetu vazduha za 2024. godinu još uvek nije bio objavljen – a trebalo je da stigne pre gotovo godinu dana. Izveštaj za 2025. čekaće se još duže.
U takvim uslovima, teret monitoringa preuzeli su sami građani. Projekat „Vazduh građanima – Klimerko“ (Sensor Community), uz podršku Beogradske otvorene škole i Evropske fondacije za klimu, uspostavlja mrežu od preko 340 mernih mesta u više od 100 opština širom Srbije. Prema godišnjem izveštaju za 2025. godinu koji je objavljen u januaru 2026:
Koncentracija PM2.5 čestica bila je iznad godišnje granične vrednosti u 37 gradova i opština gde je zabeleženo merenje. Primenom strožih standarda Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije, ni za jednu opštinu ne može se konstatovati da ima vazduh bezbedan za zdravlje građana.
Ovo je gotovo neverovatna rečenica: ni jedan grad u Srbiji nema vazduh koji je siguran po zdravlje ako se primene EU i WHO standardi.
3. Uzroci: Trostruka pretnja nad Beogradom
Zagađenje beogradskog vazduha ima tri ključna izvora koji se međusobno pojačavaju, a posebno su razorni zimi.
3.1 Individualna ložišta i grejanje
Prema Godišnjem izveštaju o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), individualna ložišta građana i male toplane odgovorna su za čak 77% zagađenja PM2.5 česticama. U Beogradu postoji oko 300.000 individualnih kućnih ložišta, a mnoga od njih sagorevaju drvo, ugalj i otpad lošeg kvaliteta.
Srbija nema razvijenu mrežu daljinskog centralnog grejanja koja pokriva sva domaćinstva. „Beogradske elektrane“ grej oko 360.000 stanova, ali ogroman broj domaćinstava i dalje zavisi od lokalnih ložišta. Pored zagađenja spoljašnjeg vazduha, sagorevanje čvrstih goriva u domaćinstvima stvara i ozbiljno zagađenje u unutrašnjosti stambenog prostora.
3.2 Saobraćaj
Beograd je grad koji se guši u automobilima. Prema analizi RES Fondacije, drumski saobraćaj je jedan od tri dominantna izvora zagađenja u gradu. Ono što situaciju čini posebno lošom u srpskom kontekstu jeste starost i kvalitet voznog parka: Srbija godišnje uveze oko 120.000 polovnih automobila sa Euro 3 motorom ili starijih od 14 godina – vozila koja su uklonjena iz EU zbog negativnih efekata na zdravlje i životnu sredinu.
Zagađenje azot-dioksidom (NO₂), koje potiče pretežno iz saobraćaja, posebno je izraženo u frekventnim ulicama. Prema podacima za 2022. godinu (poslednji dostupni), Bulevar despota Stefana zabeležio je 30 sati prekoračenja granične satne vrednosti NO₂ – pri čemu je dozvoljeno maksimalno 18 sati godišnje.
3.3 Termoelektrane
Treći stub zagađenja beogradskog vazduha dolazi izvan administrativnih granica grada. Termoelektrana Nikola Tesla (TENT) i Termoelektrana Kostolac, koje rade na ugalj i nemaju adekvatne filtere za emisije, konstantno doprinose zagađenju vazduha u celom Beogradu i Srbiji. Kostolac B udaljen je samo stotinak kilometara od centra Beograda, i zahvaljujući vetru, zagađuje čitav region.
Prema podacima Alijanse za zdravlje i životnu sredinu, četiri srpske termoelektrane bile su 2016. među deset glavnih zagađivača u Evropi po emisijama sumpor-dioksida i PM10 čestica. Sagorevanje uglja učestvuje u ukupnom nivoui zagađenja PM2.5 čestica sa 19,7% u Srbiji, a fosilna goriva u celini odgovorna su za 36% svih prevremenih smrti povezanih sa PM2.5 zagađenjem.
4. Svi zagađivači: ne samo PM2.5
Javna pažnja uglavnom je usmerena na PM2.5 čestice, ali zagađenost vazduha u Beogradu ima i druge dimenzije koje prate sve relevantne platforme za monitoring.
Azot-dioksid (NO₂) nastaje uglavnom sagorevanjem goriva u motornim vozilima. U Beogradu, vrednosti NO₂ su naročito visoke u frekventnim saobraćajnicama – Bulevaru despota Stefana, Bulevaru kralja Aleksandra, Savskom keju i Brankovoj ulici. NO₂ iritira disajne puteve i povećava podložnost respiratornim infekcijama.
Sumpor-dioksid (SO₂) dolazi pretežno iz termoelektrana i industrijskih postrojenja. Udisanje SO₂ izaziva bronhospazam i naročito je opasan za osobe sa astmom. Visoke koncentracije zabeležene su u delovima Beograda pod uticajem vetrova iz pravca termoelektrana.
Prizemni ozon (O₃) javlja se tokom letnjih meseci pri visokim temperaturama i jakom sunčevom zračenju, kao rezultat hemijskih reakcija između NO₂ i isparljivih organskih jedinjenja. Za razliku od zimskog zagađenja čvrstim česticama, letnji ozon posebno pogađa decu, sportiste i sve koji borave napolju.
Ugljenik-monoksid (CO) – nevidljiv i bez mirisa – nastaje nepotpunim sagorevanjem goriva u motorima i kućnim ložištima. Iako retko dostiže alarmantne nivoe na otvorenom, predstavlja ozbiljan problem u zatvorenim garažama, tunelima i loše ventiliranim prostorima.
PM10 čestice (veće od PM2.5) nastaju i od saobraćajne prašine, građevinskih radova i erozije tla. Manje su opasne od PM2.5, ali i dalje doprinose respiratornim problemima.
5. Zdravstvene posledice: Beograd plaća krvavu cenu
Zagađenje vazduha nije ekološki apstrakt – ono ubija konkretne ljude, narušava zdravlje dece i starijih i dramatično opterećuje sistem zdravstvene zaštite.
Prema najnovijem izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine iz decembra 2024. godine, broju prevremenih smrti pripisanih čestičnom zagađenju (PM2.5) u Republici Srbiji iznosi 10.800 godišnje, a azot-dioksidu dodatnih 1.400. Ukupno, prema izveštaju „Globalno stanje vazduha“ (State of Global Air), u Srbiji se zagađenom vazduhu pripisuje oko 14.100 smrti godišnje – što znači da svaka deseta osoba koja umre u Srbiji umre zbog zagađenja vazduha.
Stopa od 96,2 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika zbog zagađenog vazduha dramatično je viša od proseka Zapadne Evrope, koji iznosi svega 15,2 na 100.000 stanovnika.
Posebno zabrinjava uticaj zagađenja na novorođenčad. Procenjuje se da je 25% svih neonatalnih smrti u Srbiji – dakle, jedna od četiri smrti odojčeta u prvom mesecu života – uzrokovano zagađenjem vazduha. Ovo su drastični podaci koji ukazuju da zagađenje ne pogađa samo hronično bolesnike i starije, već i one koji tek dolaze na svet.
Kratkotrajna izloženost visokim nivoima PM čestica može dovesti do smanjene funkcije pluća, respiratornih infekcija i pogoršanja simptoma astme. Dugotrajna izloženost odgovorna je za razvoj hronične opstruktivne plućne bolesti, ishemijske bolesti srca, raka pluća i moždanog udara. Posebno osetljive grupe su deca do pet godina, stariji od 65 godina, trudnice i osobe sa hroničnim bolestima.
Ekonomski trošak nije ništa manji: procenjuje se da je usled izlaganja PM2.5 izgubljeno više od 2,1 miliona radnih dana na godišnjem nivou u Srbiji.
6. Geografski pregled: Koje opštine u Beogradu su najzagađenije?
Zagađenost vazduha u Beogradu nije jednaka u svim delovima grada. Geografski položaj, blizina saobraćajnica, gustina stambenih ložišta i industrijskih zona – sve to utiče na to da se koncentracije PM2.5 u različitim opštinama značajno razlikuju.
Najosetljiviji delovi Beograda:
Palilula je tradicionalno jedna od najzagađenijih opština. Kombinacija gustog stambenog fonda sa individualnim ložištima, prometnih saobraćajnica i meteoroloških uslova (kotlinski efekat u delovima opštine) čini je naročito podložnom epizodama visokog zagađenja. Tokom grejne sezone 2025/2026, na Paliluli su merene vrednosti PM2.5 i do 95 µg/m³ – u kategoriji „izuzetno loš“ vazduh.
Rakovica, Čukarica i Zemun imaju visoke nivoe zagađenja usled kombinacije individualnih ložišta i industrijskih zona. Rakovica dodatno trpi zbog blizine industrije i ograničene cirkulacije vazduha.
Novi Beograd je, paradoksalno, nešto bolje situiran zahvaljujući ravničarskom terenu koji omogućava bolju cirkulaciju vazduha. Ipak, gustina saobraćaja i veliki broj individualnih stanova sa elektičnim grejanjem znači da ni ovde vazduh nije bezbedan. Prema podacima AQICN za mart 2026, AQI Novog Beograda iznosio je oko 86, sa PM2.5 indeksom od 86.
Savski venac i Stari grad imaju nešto bolje uslove zbog blizine reka i parkova, ali su izloženi visokim nivoima NO₂ zbog intenzivnog saobraćaja.
Surčin i Lazarevac su pod direktnim uticajem termoelektrana. Lazarevac, kao domaćin TENT-a, spada u najzagađenije lokacije u Srbiji.
📍 Za trenutne podatke po opštinama koristite: N1 Info zagađenje ili xEco Vazduh – mapa prikazuje stanje u realnom vremenu po svim mernim stanicama.
7. Sezonski kalendar: Kada je vazduh u Beogradu najgori?
Zagađenost vazduha u Beogradu ima izrazitu sezonsku dinamiku. Razumevanje ovog ciklusa pomaže u planiranju zaštitnih mera.
| Period | Dominantni polutant | Nivo rizika | Uzrok |
|---|---|---|---|
| Novembar – Februar | PM2.5, PM10, SO₂ | ⚫ Visok | Grejna sezona: ložišta, termoelektrane |
| Mart – Maj | PM10, O₃ (krajem) | 🟠 Umeren | Prašina, manji uticaj grejanja |
| Jun – Avgust | O₃ (ozon), NO₂ | 🟡 Umeren | Letnji ozon, saobraćaj |
| Septembar – Oktobar | PM2.5 (raste) | 🔴 Povećan | Početak grejne sezone, paljenje useva |
Zima je daleko najopasniji period. Temperaturne inverzije – fenomen kada je hladniji vazduh „zarobljen“ ispod toplijeg i ne može da se digne – sprečavaju rasipanje zagađenja. Kombinovane sa gustim dimom iz stotina hiljada ložišta, inverzije stvaraju toksičan „smog“ koji može da pokrije ceo Beograd danima. Upravo te epizode su odgovorne za najgore vrednosti PM2.5 zabeležene u gradu.
Leto donosi drugačiji problem – prizemni ozon koji nastaje fotohemijskim reakcijama na visokim temperaturama. Visoke vrednosti ozona registruju se tokom toplotnih talasa, posebno između 12 i 18 sati.
8. Beograd i Evropa: Gde se nalazimo na mapi?
Poređenje sa gradovima Evropske unije otkriva dubokoubojitu sliku. Kada bi se Beograd sa prosečnom godišnjom koncentracijom PM2.5 od oko 23 µg/m³ našao u spisku gradova EU koji mere zagađenje ovim česticama, zauzeo bi 369. mesto od 376 – od njega bi zagađenije bilo samo sedam gradova, od čega pet u Poljskoj.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da srednja godišnja vrednost PM2.5 bude ispod 5 µg/m³. Analiza Svetske banke je pokazala da su prosečne godišnje emisije PM2.5 u Beogradu dostigle 27,4 µg/m³ – više od pet puta iznad preporučene vrednosti. Srbija sa prosečnom vrednosti od 19,3 µg/m³ višestruko premašuje preporučeni nivo.
9. Monitoring: Ko bdi nad vazduhom?
Praćenje kvaliteta vazduha u Srbiji odvija se na dva nivoa: zvanični državni monitoring i takozvani „građanski monitoring“ putem jeftinih senzora.
Državna mreža (kojom upravlja SEPA) obuhvata oko 90 automatskih mernih stanica. Podaci se objavljuju na portalu Agencije i mogu se pratiti u realnom vremenu. Međutim, kao što je pomenuto, zvanični godišnji izveštaji kasne mesecima, što sprečava pravovremeno donošenje mera.
Građanski monitoring je brže rastući segment. Projekat Klimerko/Sensor Community pruža podatke sa 340+ mernih mesta. Za razliku od skupih referentnih stanica, građanski senzori „low cost“ tipa prate pre svega PM2.5 i PM10 čestice i dostupni su gotovo svima. Rezultati uglavnom dobro prate prostorne obrasce zagađenja, ali nisu dovoljno precizni za zvanično naučno izveštavanje.
Aplikacije poput xEco Vazduh, AQICN i N1 portala za praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu postale su svakodnevni alat za mnoge građane koji žele znati je li bezbedno izaći napolje.
10. Šta treba učiniti? Stručnjaci kažu:
Analiza Svetske banke, koja je predstavljena na skupu Balkanski vazduh 2025. godine, jasno definiše potrebne mere. Da bi se dostigli preporučeni nivoi PM2.5 zagađenja, neophodna su smanjenja emisija u pet sektora:
- Drumski saobraćaj: smanjiti emisije za 75%
- Grejanje: smanjiti emisije za 75%
- Otvoreni požari (paljenje useva): eliminisati 100%
- Industrijska postrojenja: smanjiti emisije za 50%
- Termoelektrane (van grad): smanjiti emisije za 75%
Srđan Kukolj iz Alijanse za zdravlje i životnu sredinu naglašava da je razvoj mreže daljinskog centralnog grejanja, dostupnog svim domaćinstvima, jedan od ključnih preduvova za čistiji vazduh u gradovima. Pored toga, ukazuje na potrebu za ukidanjem subvencija fosilnim gorivima i modernizacijom termoelektrana ili njihovom preorjentacijom na obnovljive izvore energije.
Grad Beograd je još 2021. usvojio desetogodišnji Plan kvaliteta vazduha, koji uključuje mere za smanjenje zagađenja i poboljšanje ekoloških standarda. Međutim, prema analizama nevladnih organizacija kao što je RERI (Resursni centar za životnu sredinu), predviđene mere nisu dale rezultate ili nisu primenjivane na propisan način – a odgovornost se prebacuje između gradskih i republičkih organa.
11. Šta možete učiniti vi?
Dok čekamo sistemske promene, postoje i koraci koje možete preduzeti kao pojedinac:
Praćenje zagađenja u realnom vremenu moguće je putem aplikacija xEco Vazduh (xeco.info), AQICN (aqicn.org), AccuWeather, BeoEko (beoeko.com) i N1 portala. Pratite podatke za svoju opštinu.
Tokom epizoda visokog zagađenja (PM2.5 iznad 50 µg/m³) preporučuje se smanjiti fizičke aktivnosti napolju, ograničiti boravak na otvorenom i provetravati stan samo u jutarnjim satima. Osetljive grupe (deca, trudnice, hronični bolesnici, stariji) trebalo bi da izbegavaju boravak napolju tokom crvenih dana.
Prečišćivači vazduha sa HEPA filterom mogu poboljšati kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru. Za zaštitu napolju, hirurška maska nije dovoljna – PM2.5 čestice prolaze kroz nje. Za zaštitu je potrebna FFP2 ili FFP3 maska (N95 standard).
Sistemski doprinos podrazumeva preorjentaciju sa loženja drvetom i ugljem na daljinsko grejanje, ulaganje u izolaciju stana (čime se smanjuje potreba za grejanjem), korišćenje javnog prevoza umesto privatnog automobila i podršku inicijativama civilnog društva koje se bore za čist vazduh.
12. Najčešća pitanja o zagađenosti vazduha u Beogradu (FAQ)
Koji je kvalitet vazduha u Beogradu danas?
Kvalitet vazduha u Beogradu se menja iz sata u sat. Za trenutne podatke koristite portale u realnom vremenu: xEco Vazduh, BeoEko, N1 Info, AQICN ili AccuWeather AQI za Beograd. Svi ovi portali koriste državnu mrežu (SEPA) i/ili mrežu građanskih senzora (Klimerko).
Kada je vazduh u Beogradu najzagađeniji?
Najgori kvalitet vazduha beleži se zimi, tokom grejne sezone od novembra do februara. Tada se spajaju emisije iz individualnih ložišta, termoelektrana i saobraćaja, a temperaturne inverzije zadržavaju zagađenje blizu tla. Vrednosti PM2.5 mogu biti 10–20 puta veće od letnjih.
Koji deo Beograda je najzagađeniji?
Prema dostupnim merenjima, najlošiji kvalitet vazduha tokom grejne sezone beleže Palilula, Rakovica i Čukarica. U letnjim mesecima, zagađenje azot-dioksidom (NO₂) je najveće u centru grada i uzduž prometnih saobraćajnica.
Je li vazduh u Beogradu opasniji nego u EU gradovima?
Da – drastično opasniji. Prosečna godišnja koncentracija PM2.5 u Beogradu je višestruko veća od proseka EU gradova, a Srbija bi se po ovom parametru nalazila pri samom dnu rang-liste svih EU gradova (369. od 376. mesta). Zdravstvene posledice su i srazmerne: Srbija beleži višestruko veću stopu smrtnosti od zagađenja vazduha u poređenju sa Zapadnom Evropom.
Da li maske štite od zagađenja u Beogradu?
Obične hirurške maske ne štite od PM2.5 čestica – one prolaze kroz tkaninu. Za zaštitu od zagađenja česticama neophodne su maske standarda FFP2 ili FFP3 (ekvivalent N95/N99). Pri vrednostima AQI iznad 150 (kategorija „veoma loš“), stručnjaci preporučuju korišćenje ovih maski za sve koji moraju biti napolju.
Šta je PM2.5 i zašto je opasno?
PM2.5 su čestice prečnika manjeg od 2,5 mikrometara – oko 30 puta tanji od vlasi kose. Toliko su sitne da prolaze kroz gornje disajne puteve direktno u pluća, a potom i u krvotok. Dugotrajna izloženost povećava rizik od raka pluća, srčanih bolesti i moždanog udara. Nema bezbedog nivoa izloženosti PM2.5.
Šta da radim kada je vazduh u Beogradu veoma loš?
Prema preporukama za kategoriju „Veoma loš“ (EU AQI 80–100): svi treba da smanje fizičke aktivnosti na otvorenom i skrate boravak napolju. Osetljive grupe (deca, stariji, trudnice, osobe sa srčanim i plućnim bolestima) treba da ostanu u zatvorenom prostoru. Prozore treba provetravati samo u ranim jutarnjim satima kada je zagađenje manje, a upotreba prečišćivača vazduha sa HEPA filterom se preporučuje.
Zaključak: Problem koji se ne može ignorisati
Zagađenje vazduha u Beogradu 2026. nije prirodna nepogoda – to je sistemski, politički i infrastrukturni problem koji ima rešenja, ali zahteva hrabru volju i sistemska ulaganja. Stotine hiljada prevremenih smrti u Srbiji u poslednjih dvadesetak godina, milioni izgubljenih radnih dana i ogromni zdravstveni troškovi – sve to direktna je posledica politike koja je godinama tolerisala visoke emisije iz termoelektrana, starih automobila i zastarelih ložišta.
Dok institucije kasne sa izveštajima i merama, vazduh nastavlja da se truje. Vreme za sistemsku promenu je sada – jer vazduh ne čeka.
Izvori i reference
- SEPA – Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije – Godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2024. godinu; Državna mreža za automatski monitoring kvaliteta vazduha sepa.gov.rs
- NEA / Agencija za životnu sredinu – Uticaj zagađenog vazduha na zdravlje u Republici Srbiji u 2024. godini nea.rs
- Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) – Izveštaj o kvalitetu vazduha u Evropi 2024 – podaci o smrtnosti od PM2.5 i NO₂ u Srbiji, decembar 2024.
- Svetska zdravstvena organizacija (WHO) – Global Air Quality Guidelines, 2021. Preporučena godišnja vrednost PM2.5: 5 µg/m³.
- State of Global Air 2024 – Health Effects Institute, Boston – procena godišnjih smrtnih slučajeva usled zagađenja vazduha u Srbiji; analiza neonatalnih smrtnih slučajeva.
- Svetska banka / RES Fondacija – Analiza nivoa i izvora zagađenja vazduha u Beogradu, 2025. Prezentovano na skupu Balkanski vazduh – Između dve vatre, Beograd, 2025. resfoundation.org
- Klima101 – U Srbiji, čak 9 gradova beleži zagađenje česticama PM2.5 koje je veće nego kod najzagađenijih gradova u EU, 2023. klima101.rs
- Dnevni list Danas – Građansko merenje u 2025: Više od 80 opština sa zagađenim vazduhom, januar 2026. Projekat „Lokalni akteri za čistu energiju i vazduh“ – Beogradska otvorena škola uz podršku Evropske fondacije za klimu (ECF). danas.rs
- N1Info – Portal za praćenje zagađenja vazduha u Srbiji u realnom vremenu; podaci iz državne mreže i mreže Sensor Community / Klimerko. n1info.rs
- RERI – Resursni centar za životnu sredinu – Analiza primene Plana kvaliteta vazduha za Grad Beograd reri.org.rs
- Alijansa za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) – Izveštaji o uticaju termoelektrana na ugalj na zdravlje na Zapadnom Balkanu.
- BeoEko (beoeko.com) – Portal za praćenje kvaliteta vazduha u Beogradu u realnom vremenu, podaci sa mernih stanica.
- xEco Vazduh (xeco.info) – Aplikacija za praćenje zagađenja u Srbiji i regionu; koristi Evropski indeks kvaliteta vazduha (AQI).
- AQICN (aqicn.org) – Globalni portal za praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu; podaci iz SEPA državne mreže za Beograd.
- Radio Slobodna Evropa – Čija je odgovornost zagađenje vazduha u Beogradu?, intervju sa Srđanom Kukoljem iz HEAL-a. slobodnaevropa.org
- RTS – Grejna sezona i zagađenje – da li je moguć čistiji vazduh u Beogradu rts.rs
Ovaj članak je nastao na osnovu javno dostupnih podataka iz naučnih istraživanja, izveštaja međunarodnih organizacija i domaćih institucija. Podaci se ažuriraju tokom cele godine – za praćenje aktuelnog stanja preporučujemo korišćenje pomenutih aplikacija i portala.