Rad od kuće u Srbiji, naročito nakon pandemije virusa Covid19 sve je češća pojava u raznim branšama. Tokom kovid krize, brojne su firme bile prinuđene da organizuju posao van kancelarija i tada je postalo jasno da mnogi poslovi zapravo mogu da se obavljaju jednako efikasno i bez fizičkog dolaska na posao.
Neki su ga prihvatili iz praktičnih ili zdravstvenih razloga, drugi zbog balansa između privatnog i poslovnog života, a trećima je taj model rada jednostavno postao svakodnevica. Bez obzira na kontekst, ono što i dalje nije svima jasno jeste: šta to tačno znači raditi „od kuće“ u pravnom smislu?
U 2025. godini, zakon ovu oblast i dalje vidi kao problematičnu. Postoje jasna pravila koja definišu obaveze i prava, kako za zaposlene, tako i za poslodavce, ali još uvek ima praznina, prostora za tumačenje i lični dogovor između zaposlenog i poslodavca.
Ovaj tekst vam daje konkretan pregled toga šta piše u zakonu, šta mora da stoji u ugovoru, ko snosi koje troškove i kako se meri rad kada ne sedite u kancelariji.
Rad na daljinu vs. rad od kuće: šta je razlika?
Da bismo razumeli pravni okvir rada van kancelarije, važno je da najpre napravimo razliku između dva termina koja se često koriste kao sinonimi, ali to zapravo nisu.
- Rad na daljinu je svaka forma rada koja se ne odvija u prostorijama poslodavca. To može biti iz kafića, coworking prostora, iz vikendice ili čak iz inostranstva. Bitno je samo da nije u firmi.
- Rad od kuće je podvrsta rada na daljinu i odnosi se isključivo na situacije kada zaposleni posao obavlja iz svog stana ili kuće.
Ova razlika nije samo tehnička, jer mesto rada može uticati na bezbednosne uslove, pravo na nadoknadu troškova, način nadzora i druge aspekte koje zakon reguliše.
Koja prava imaju zaposleni koji rade od kuće?
Zaposleni koji rade od kuće imaju ista osnovna prava kao i zaposleni koji rade iz kancelarije, uz dodatne elemente koji se odnose na specifičnosti takvog rada.
Evo šta zakon predviđa:
- Ugovor mora biti precizan. Ugovor o radu mora da sadrži mesto rada, način obavljanja posla, način komunikacije sa poslodavcem, način vođenja evidencije rada, prava i obaveze poslodavca i zaposlenog. Ovo proizlazi iz člana 42. Zakona o radu.
- Radno vreme mora biti definisano. Poslodavac i zaposleni dogovaraju trajanje i raspored radnog vremena. Ovo je regulisano kroz član 43. Zakona o radu.
- Pravo na privatnost i ravnotežu. Iako zaposleni radi od kuće, poslodavac mora poštovati njegovo pravo na odmor i privatnost van radnog vremena. To uključuje i praksu takozvanog „prava na nedostupnost“, odnosno prava da se zaposleni ne mora javljati na pozive i poruke van radnog vremena. Ovo pravo nije još zakonski normirano, ali se često uvodi kroz interne akte i kolektivne ugovore.
- Troškovi rada od kuće su već stvar dogovora. Zakon ne propisuje eksplicitno da poslodavac mora da nadoknadi troškove struje, interneta ili korišćenja lične opreme. Međutim, postoji pravni osnov da se ti troškovi ugovore i sve veći broj poslodavaca to i čini, posebno u IT i administrativnim delatnostima.
- Bezbednost i zdravlje na radu. Iako zaposleni nije u prostorijama firme, poslodavac ima obavezu da proceni rizike i informiše zaposlenog o pravilima bezbednog rada. Zakon propisuje ovu obavezu za sve oblike rada, uključujući i rad na daljinu. Ova obaveza se tumači u kontekstu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a ne isključivo Zakona o radu.
- Nadzor i evaluacija rada. Poslodavac ima pravo da prati učinak zaposlenog, ali ne i da ga nadzire neprimerenim sredstvima kao što su video nadzor u kući ili pristup ličnim uređajima. Nadzor mora biti transparentan, unapred dogovoren i srazmeran prirodi posla.
Ko ima pravo na rad od kuće i pod kojim uslovima?
Zaposleni ne mogu jednostrano odlučiti da rade od kuće. Prema Zakonu o radu, rad od kuće je moguć isključivo ako je dogovoren sa poslodavcem i unet u ugovor o radu ili aneks ugovora. Dakle, to nije pravo po automatizmu, već rezultat međusobnog dogovora.
U većini slučajeva, odluka o odobravanju rada na daljinu je diskreciono pravo poslodavca. To znači da poslodavac može proceniti da li priroda posla, organizacija rada i tehnički uslovi to omogućavaju. Ovo važi i kada zaposleni ima želju ili opravdane razloge za rad od kuće.
Da li zaposleni može zahtevati rad od kuće?
Zaposleni može predložiti rad od kuće, ali poslodavac nije dužan da taj zahtev prihvati. Nema zakonske obaveze da se omogući rad od kuće, osim u izuzetnim situacijama koje se posebno uređuju drugim propisima
Posebni slučajevi: zdravlje, roditeljstvo i fleksibilni modeli
U nekim situacijama, pravo na rad od kuće može proisteći iz posebnih okolnosti:
- Zdravstveni razlozi: Zaposleni koji zbog bolesti, invaliditeta, trudnoće ili oporavka nisu u mogućnosti da dolaze na posao, mogu uz medicinsku dokumentaciju i uz saglasnost poslodavca raditi od kuće, ako to priroda posla dozvoljava.
- Roditeljstvo i briga o deci: Zakon o radu ne predviđa automatsko pravo na rad od kuće za roditelje male dece, ali u praksi mnogi poslodavci uvode fleksibilne modele. Takođe, Zakon o rodnoj ravnopravnosti i drugi propisi podstiču fleksibilne radne aranžmane
- Kolektivni ugovori i interni akti: Neki poslodavci kroz interne pravilnike omogućavaju zaposlenima da deo radnog vremena provedu kod kuće, čak i bez posebnog zahteva – na primer, da 2 dana nedeljno rade na daljinu.
U svim ovim slučajevima, ključno je da postoji dogovor i da sve bude formalizovano u pisanom obliku.
Prekovremeni i noćni rad – posebne odredbe
Rad od kuće ne isključuje mogućnost prekovremenog i noćnog rada, ali je važno znati pod kojim uslovima on može da se odvija i kako se reguliše.
Prekovremeni rad
Prema Zakonu o radu, prekovremeni rad je moguć samo ako je izdat jasan nalog poslodavca i ako postoji potreba koja to opravdava. Zaposleni koji rade od kuće moraju biti izričito obavešteni da se od njih očekuje rad van uobičajenog radnog vremena.
Bez takvog dogovora, produžen radni dan se ne smatra prekovremenim i ne može se naknadno tražiti isplata dodatka.
Ako se prekovremeni rad uredno dokumentuje i odobri, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, u skladu sa opštim pravilima iz Zakona o radu (najmanje 26% dodatka).
Noćni rad
Noćni rad se definiše kao rad koji se obavlja između 22:00 i 6:00 časova. Zaposleni koji rade od kuće i izvršavaju zadatke u ovom periodu imaju ista prava kao i zaposleni u kancelariji – uključujući i pravo na dodatak na zaradu za noćni rad.
Međutim, radno vreme koje uključuje noćni rad mora biti izričito definisano u ugovoru o radu ili aneksu. Bez toga, poslodavac ne može očekivati da zaposleni samoinicijativno radi noću.
U oba slučaja, od ključne je važnosti vođenje uredne evidencije o stvarnom vremenu provedenom u radu.
Kako se meri radna efikasnost i prisustvo na poslu?
Kada radite od kuće, ne postoji fizičko prisustvo koje bi poslodavac mogao da evidentira kao u kancelariji.
Ipak, očekivanja i učinak i dalje moraju da se prate i ocenjuju. To se najčešće radi putem alata za upravljanje zadacima, evidenciju radnih sati ili periodične izveštaje.
Važno je da se unapred dogovori kako se meri rad i u kojim vremenskim okvirima se očekuje dostupnost, a sve što se tiče evaluacije rada mora biti jasno, proporcionalno i u skladu sa prirodom posla.
Obaveze radnika tokom rada od kuće
Rad od kuće ne znači rad bez pravila. Zaposleni i dalje imaju obaveze koje proizlaze iz ugovora o radu, internih akata i zakonskih propisa.
Poštovanje radnog vremena
Iako radite iz svog doma, radno vreme koje je ugovoreno mora da se poštuje. Bilo da je reč o fiksnom ili fleksibilnom rasporedu, važno je da zaposleni bude dostupan i izvršava obaveze u dogovorenim terminima.
Zakonski propisani odmori, pauze i maksimalna dužina radnog dana i dalje važe.
Vođenje evidencije rada
Ugovorom ili internim aktom poslodavca definiše se na koji način zaposleni evidentira prisustvo i radne aktivnosti.
To može biti putem softvera za evidenciju, dnevnih izveštaja ili drugih mehanizama. Ključno je da postoji trag o tome kada i koliko zaposleni radi, kako bi se izbegle nedoumice i osigurala prava na zaradu, prekovremeni rad i odmor.
Odgovornost za opremu i poverljivost podataka
Ako zaposleni koristi opremu poslodavca, dužan je da je koristi pažljivo, samo u poslovne svrhe i u skladu s internim pravilima.
Ako koristi sopstvenu opremu, poslodavac može zahtevati da zadovoljava određene tehničke i bezbednosne standarde.
Takođe, zaposleni mora da postupa pažljivo sa poverljivim informacijama, da obezbedi sigurnost podataka i spreči njihovo neovlašćeno korišćenje ili deljenje.
Zaštita na radu i digitalna bezbednost rada od kuće
Radno mesto kod kuće ne oslobađa poslodavca obaveze da brine o bezbednosti zaposlenog, niti zaposlenog odgovornosti da se ponaša u skladu sa pravilima zaštite na radu i digitalne bezbednosti.
Zakonske obaveze poslodavca u vezi sa bezbednošću i zaštitom
Poslodavac je dužan da proceni rizike na svakom radnom mestu, uključujući i radna mesta van prostorija firme. Ovo podrazumeva informisanje zaposlenih o bezbednim uslovima rada, organizovanje obuka ako je potrebno i davanje uputstava o korišćenju opreme.
Ove obaveze proizlaze iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, ne samo iz Zakona o radu.
Ako poslodavac obezbeđuje opremu (računar, stolica, ekran), dužan je da osigura da ta oprema bude bezbedna i funkcionalna za rad.
U nekim slučajevima, može biti obavezan i da izvrši procenu uslova u stanu zaposlenog – makar administrativno ili kroz izjavu zaposlenog.
Rad na računaru i ergonomija
Kod rada od kuće, najčešći rizici su statični rad, neadekvatno sedenje i izloženost ekranu.
Poslodavac ima obavezu da edukuje zaposlenog o osnovnim ergonomskim pravilima: položaju tela, visini monitora, vremenu provedenom u sedenju i redovnim pauzama. I zaposleni snosi deo odgovornosti da prati te smernice.
U praksi, neke firme šalju smernice za podešavanje kućnog radnog prostora i uključuju preporuke za radne stolove, stolice, osvetljenje i redovne pauze.
Pravna pitanja u vezi sa sajber bezbednošću
Kada zaposleni koristi internet i sopstvenu opremu, otvara se pitanje sajber bezbednosti.
Poslodavac u takvim slučajevima ima pravo da zahteva poštovanje internih pravila o digitalnoj bezbednosti: korišćenje VPN-a, ažuriranje softvera, zabranu korišćenja javnih Wi-Fi mreža za poslovne aktivnosti i obavezu da se poslovni podaci ne čuvaju na ličnim uređajima.
Zaposleni koji ignoriše ove smernice može snositi disciplinsku odgovornost, naročito ako dođe do bezbednosnog incidenta.
Takođe, ako dođe do curenja poverljivih informacija zbog nemara, odgovornost može biti i materijalna.
Kako zakon u 2025. godini štiti prava radnika na daljinu?
Rad na daljinu je u prethodnih pet godina iz nužnog rešenja prerastao u ozbiljan oblik organizacije rada širom sveta.U Srbiji, međutim, pravni okvir za ovu vrstu rada i dalje ostaje ograničen.
Od 2020. godine, kada je rad od kuće postao masovna praksa usled kovid krize, nije bilo novih zakona ili izmena Zakona o radu koji bi se posebno i detaljno bavili radom na daljinu, bez obzira na to što broj zaposlenih koji rade od kuće i u našoj zemlji raste.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 12,4% zaposlenih u Srbiji tokom 2024. radilo je od kuće bar jedan dan nedeljno. Taj broj je u porastu, i očekivano je da će u 2025. preći 15%.
Postojeće odredbe su generalne i dalje oslonjene na član 42. Zakona o radu koji reguliše rad van prostorija poslodavca, ali ne uvodi precizne smernice za digitalnu bezbednost, pravo na nedostupnost, niti obavezu nadoknade troškova, pa je ostavljeno firmama na volju da same uvode interne pravilnike, ali formalna zakonska regulativa ostaje nepromenjena.