Expo, ili Svetska izložba, jedan je od onih događaja koji me lično fascinira već godinama. Zamislite mesto gde se više od 130 zemalja okupi na jednom mestu, svaka sa svojim paviljonom, inovacijama i pričom — i sve to u roku od nekoliko meseci. Upravo to je suština Expa: globalna pozornica na kojoj se predstavljaju dostignuća, kultura i tehnologije čitavog sveta.
Zašto se Expo smatra događajem decenije? Brojke govore same za sebe. Expo 2020 u Dubaiju, prema studiji kompanije EY, generisao je ukupno 42,2 milijarde dolara bruto dodate vrednosti za ekonomiju UAE u periodu od 2013. do 2042. godine, uz podršku za više od milion ekvivalentnih radnih mesta.
A Expo 2025 u Osaki, koji se upravo završio, privukao je preko 29 miliona posetilaca za šest meseci trajanja — sa prosečnom dnevnom posetom od 158.000 ljudi.
Ono što posebno raduje nas u Srbiji: Expo 2027 dolazi u Beograd. Od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, naša prestonica biće centar sveta. I ne preterujem – ovo je prvi put da jedna zemlja Zapadnog Balkana organizuje događaj ovog kalibra.
S obzirom na sve ove prednosti koje Expo nudi, jasno je zašto se ovaj događaj smatra jednom od najvažnijih prilika za umrežavanje i poslovni razvoj u savremenom svetu.
Šta je Expo i njegova funkcija?
Expo predstavlja jedinstvenu priliku za zemlje širom sveta da predstave svoje inovacije, kulturu i postignuća. Ali nije oduvek bio ovako grandiozna stvar kakvu danas poznajemo.
Sve je počelo 1851. godine u Londonu, kada je princ Albert – suprug kraljice Viktorije – pokrenuo prvu međunarodnu izložbu pod nazivom „Great Exhibition“. Bila je smeštena u čuvenu Kristalnu palatu (Crystal Palace) u Hyde Parku, zdanje od stakla i livenog gvožđa dugačko čak 564 metra.
Za šest meseci trajanja, izložbu je posetilo šest miliona ljudi – što je u to vreme bila trećina celokupnog stanovništva Britanije. Profit od izložbe iskorišćen je za osnivanje londonskih muzeja koji i danas postoje: Muzeja nauke, Muzeja Viktorije i Alberta i Prirodnjačkog muzeja.
Od te prve izložbe, Expo se razvijao i transformisao. Kroz njega su svetu predstavljene revolucionarne inovacije: Ajfelova kula je izgrađena za Expo 1889. u Parizu, telefon je prvi put prezentovan široj javnosti na izložbi u Filadelfiji 1876, a Expo u Čikagu 1893. doneo je masovnu primenu električne rasvete.
Expo se, dakle, definiše kao međunarodni događaj posvećen različitim temama, gde se prezentuju inovacije i dostignuća iz raznih oblasti — od nauke i tehnologije do kulture i umetnosti.
Tipovi Expa i razlike između njih
Postoje dva glavna tipa Expa: Svetske izložbe (World Expos) i Specijalizovane izložbe (Specialized Expos). Razlika nije samo u imenu — radi se o potpuno drugačijim formatima.
Svetske izložbe su najveći format. Traju do šest meseci, obuhvataju široku lepezu tema i nemaju ograničenje površine. Zemlje učesnice same projektuju i grade svoje paviljone. Primer: Expo 2025 u Osaki, koji se prostirao na 155 hektara i privukao učesnike iz 161 zemlje.
Specijalizovane izložbe su fokusiranije i kompaktnije. Traju do tri meseca, ograničene su na 25 hektara, a domaćin obezbeđuje prostor za paviljone. Upravo ovaj format dolazi u Beograd 2027. godine. Poslednja specijalizovana izložba pre Beograda bila je Expo 2017 u Astani, Kazahstan, na temu „Energija budućnosti“, koja je privukla oko 4 miliona poseta i značajno promenila imidž tog grada u svetu.
Kako funkcioniše Expo i šta ga čini posebnim
Expo predstavlja jedinstvenu platformu koja okuplja učesnike i posetioce iz celog sveta. Ali iza tog spektakla stoji godina planiranja, ogromna logistika i saradnja na međunarodnom nivou.
Kako funkcioniše Expo zavisi od kompleksne organizacije i saradnje između različitih učesnika, kao i pažljivo odabranih tema koje se istražuju tokom izložbe.
Organizacija i partnerstva
Organizacija Expa podrazumeva saradnju između domaćih i stranih institucija. Domaća zemlja je odgovorna za izgradnju potrebne infrastrukture, dok kod Svetskih izložbi učesničke zemlje same projektuju i grade svoje paviljone. Kod specijalizovanih izložbi, poput Expa 2027, domaćin obezbeđuje prostor u okviru zajedničkih hala.
Da stavimo stvari u kontekst: za Dubai Expo 2020 uloženo je oko 7 milijardi dolara u infrastrukturu, ali se ta investicija višestruko vratila.
Prema izveštaju BIE i EY, čak 62% ukupnog ekonomskog efekta dolazi tek u fazi nasleđa – kroz dalju upotrebu infrastrukture, privlačenje novih investicija i turizam. Dubai je od Expo lokacije napravio Expo City Dubai – funkcionalni grad budućnosti u kome su danas smeštene kompanije poput Siemensa i Accenturea, i koji je bio domaćin klimatske konferencije COP28.
Ovaj model omogućava efikasnu implementaciju i realizaciju, a još jedan važan element jeste zakon o posebnim postupcima koji omogućava obimne projekte bez uobičajenih pravila javnih nabavki — praksa koja se primenjuje i kod drugih velikih događaja, poput Olimpijskih igara u Parizu.
Za Expo 2027 u Beogradu, očekuje se učešće više od 130 zemalja, što ga čini najvećom specijalizovanom izložbom ikada po broju učesnika. Expo kompleks se gradi na lokaciji u Surčinu, na površini od 25 hektara, u neposrednoj blizini aerodroma „Nikola Tesla“. Pored samog izložbenog kompleksa, projekat obuhvata i novi Nacionalni stadion kapaciteta 52.000 mesta, Akvatik centar i Expo selo.
Teme Expa i kako se biraju
Teme Expa biraju se na osnovu aktualnih globalnih izazova, a svaka kandidatura mora da predloži temu koja ima univerzalni značaj.
Tema beogradskog Expa je „Play for Humanity – Sport and Music for All“ (Igra za čovečanstvo – sport i muzika za sve).
Na prvi pogled, tema deluje jednostavno, ali krije dublje značenje. Organizatori su je osmislili da istraži kako čovečanstvo može koristiti moć igre za izgradnju otpornosti pojedinaca i zajednica u svetu punom neizvesnosti. Igra se posmatra kao „supermoć budućnosti“ – pokretač kreativnosti, inovacija i rasta.
Tema je razrađena kroz podteme koje omogućavaju svakoj zemlji učesnici da predstavi svoje ideje i rešenja na centralno pitanje: kako pripremiti ljudsko telo, um i logiku za svet koji pokreće tehnologija, i kako ljude učiniti otpornijim za decenije koje dolaze.
Prethodne teme Expa takođe su odražavale ključne izazove svog vremena: Dubai 2020 je istraživao „Povezivanje umova, kreiranje budućnosti“, dok je Osaka 2025 bila posvećena dizajniranju budućeg društva sa podtemama spasavanja, osnaživanja i povezivanja života.
Prednosti Expa za učesnike i posetioce
Učesnici mogu istaknuti svoje brendove i proizvode globalnoj publici, čime se otvaraju nove poslovne prilike. Ali prednosti idu mnogo dalje od marketinga.
Konkretan primer: Srbija je na Expo 2025 u Osaki imala samostalni paviljon – jedina zemlja sa Zapadnog Balkana sa takvim statusom.
Rezultat? Srpski paviljon „Društvo igre“ privukao je više od 800.000 posetilaca, daleko iznad svih projekcija. Japanski portali su ga svrstali među pet najboljih evropskih paviljona na izložbi.
Paviljon je bio dizajniran kao „Lebdeća šuma“, sa živom fasadom i 95% reciklabilnih materijala – što je poslalo jasnu poruku o modernoj, inovativnoj Srbiji.
Za posetioce, Expo je prilika kakva se retko pruža: na jednom mestu možete iskusiti kulturu, hranu, tehnologiju i umetnost iz više od stotinu zemalja sveta. Za kompanije, to je pristup novim tržištima, poslovnim kontaktima i investitorima. A za zemlje domaćine, to je šansa da transformišu svoju infrastrukturu i repozicioniraju se na globalnoj mapi.
Zaključak
Expo 2027 u Beogradu, koji se održava od 15. maja do 15. avgusta, nosi sa sobom izuzetnu važnost kao prva specijalizovana izložba u jugoistočnoj Evropi i na prostoru bivše Jugoslavije.
Ukupna ulaganja vezana za Expo projekat procenjuju se na preko milijardu evra — ali ključno je razumeti da ovo nisu samo troškovi, već investicija u infrastrukturu koja ostaje i nakon završetka izložbe. Novi sajamski kompleks, nacionalni stadion, saobraćajnice, železnička infrastruktura — sve to menja lice Beograda za decenije unapred.
Ako se vodimo iskustvima Dubaija, gde je 80% infrastrukture izgrađene za Expo uspešno prenamenjeno, i Astane, koja se zahvaljujući Expu pozicionirala kao značajna svetska metropola — Beograd ima sve preduslove da od ovog događaja napravi prekretnicu.
Sa više od 130 zemalja učesnica, očekivanim milionima posetilaca i temom koja slavi igru kao univerzalnu ljudsku vrednost, Expo 2027 je prilika kakva se Srbiji pruža jednom u generaciji. Ostaje da vidimo da li ćemo je iskoristiti na najbolji mogući način.
Poslednje ažuriranje: Podaci u ovom članku ažurirani su na osnovu najnovijih informacija sa zvaničnog sajta Expo 2027, Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) i zvaničnih podataka Expo 2025 Osaka.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.