Pre nego što potpišete ugovor, pošaljete avans ili uđete u dugoročnu saradnju, važno je da proverite firmu sa kojom poslujete. Osnovna provera ne treba da se svede samo na pitanje da li firma postoji.
Potrebno je proveriti da li je aktivna, da li posluje stabilno, da li ima račune u blokadi, da li je njen PDV status ispravan i da li se podaci iz više javnih registara međusobno poklapaju.
Najvažniji izvori za ovu proveru su Agencija za privredne registre, Narodna banka Srbije i Poreska uprava. Kroz njih možete proveriti PIB, poslovno ime, status firme, račune, blokadu, PDV status, finansijske izveštaje i stvarne vlasnike.
Najpouzdaniju sliku dobijate kada ukrstite više podataka: PIB i poslovno ime iz Poreske uprave, status i registracione podatke iz APR-a, PDV evidenciju, NBS podatke o računima i blokadi, finansijske izveštaje i evidenciju stvarnih vlasnika.
Prvi korak – provera firme u PIB registru Poreske uprave
PIB je jedan od osnovnih identifikacionih podataka firme. Ako dobijete ponudu, fakturu, profakturu ili ugovor od firme sa kojom prvi put sarađujete, provera PIB-a treba da bude prvi korak. Cilj je da utvrdite da li se dostavljeni PIB zaista odnosi na firmu koja vam nudi robu ili uslugu.
Kako se koristi PIB registar
PIB registar Poreske uprave služi za proveru osnovnih podataka iz Jedinstvenog registra poreskih obveznika. Koristi se kada imate PIB firme i želite da proverite da li taj PIB pripada poslovnom subjektu sa kojim planirate saradnju.
Podatke iz PIB registra treba uporediti sa podacima iz ugovora, fakture, ponude, profakture i APR-a. Ako se naziv, PIB ili drugi osnovni podaci ne poklapaju, potrebno je razjasniti razlog pre nego što nastavite saradnju.
Na sajtu Poreske uprave dostupni su i registri povezani sa PDV-om, uključujući Registar evidentiranih PDV obveznika. Zbog toga se PIB provera često radi zajedno sa proverom PDV statusa.
Šta proveriti u PIB registru
- da li PIB postoji;
- da li se naziv firme poklapa sa podacima koje ste dobili;
- da li osnovni podaci deluju usklađeno;
- da li postoji razlika između naziva na fakturi, ugovoru, ponudi i podataka iz registra;
- da li se PIB koristi uz firmu koja zaista postoji i posluje pod tim poslovnim imenom;
- da li se podaci iz PIB registra poklapaju sa APR podacima.
Posebnu pažnju treba obratiti na firme koje nastupaju pod komercijalnim brendom, a registrovane su pod drugačijim pravnim nazivom. To nije nužno problem, ali mora biti jasno koje pravno lice potpisuje ugovor, izdaje fakturu i prima uplatu.
Kada je PIB provera posebno važna
PIB proveru treba uraditi pre plaćanja avansa, pre potpisivanja ugovora, pre izdavanja prve fakture i kada dobijete ponudu od nepoznate firme.
Posebno je važna kada firma komunicira pod jednim brendom, a ugovor šalje drugo pravno lice. Tada treba proveriti da li je to pravno lice zaista povezano sa brendom i da li preuzima obaveze iz ugovora.
PIB treba dodatno proveriti i kada postoji sumnja da vam je dostavljen PIB druge firme. Ako firma tvrdi da je u sistemu PDV-a, potrebno je proveriti i PIB i PDV status.
Drugi korak – provera firme po imenu u APR-u
Nakon PIB provere, sledeći korak je provera firme u APR-u. APR vam pokazuje da li je firma registrovana, da li je aktivna, ko je zastupa, gde joj je sedište i koji su osnovni statusni podaci. Ova provera je važna jer otkriva da li podaci iz poslovne dokumentacije odgovaraju zvaničnim registrima.
Šta je APR registar privrednih subjekata
Registar privrednih subjekata je jedinstvena, centralna i elektronska baza podataka.
- preduzetnici;
- privredna društva;
- zadruge i zadružni savezi;
- javna preduzeća;
- ogranci i predstavništva stranih privrednih društava.
APR baza je dostupna putem interneta svim zainteresovanim licima, bez obaveze dokazivanja posebnog pravnog interesa.
Koje podatke proveriti u APR-u
- poslovno ime;
- adresu sedišta;
- osnovni kapital;
- šifru pretežne delatnosti;
- datum osnivanja;
- matični broj;
- PIB;
- zakonskog zastupnika ili direktora;
- članove i osnivače subjekta registracije, kada su dostupni;
- brojeve računa u bankama, ako su prikazani;
- status firme;
- veličinu firme i prosečan broj zaposlenih, kada proveravate finansijske izveštaje.
Status firme je posebno važan. Firma može biti aktivna, obrisana, u likvidaciji, stečaju ili promeni. Ako firma nije aktivna, saradnju treba dodatno preispitati.
@knjigar_strasni ✅ Proveri da li je firma u blokadi za manje od minut! 💼 U ovom videu otkrivam ti najbrži način da proveriš da li je račun tvoje firme blokiran, koliki je ukupan dug i koliko dana je u blokadi. Sve preko zvaničnog sajta Narodne banke Srbije (NBS). 📌 👉 Nauči kako da proveriš podatke za bilo koju firmu – brzo, lako i besplatno! #blokada #firma #preduzetnik #knjigovodstvo #posao #biznis #Srbija #NBS #saveti ♬ Magic Mamaliga – OMFO
Kako uporediti podatke iz APR-a sa podacima koje vam je firma dostavila
Naziv i adresa na ugovoru, fakturi, ponudi i APR-u treba da budu isti ili jasno objašnjivi. Ako se razlikuju, treba proveriti da li je reč o poslovnoj jedinici, brendu, promeni podataka ili drugom pravnom licu.
Treba proveriti i da li osoba koja potpisuje ugovor ima ovlašćenje. Ako ugovor ne potpisuje zakonski zastupnik ili direktor, potrebno je tražiti punomoćje.
Delatnost firme treba da ima smisla u odnosu na robu ili uslugu koju nudi. Ako je firma nedavno osnovana, to nije automatski problem, ali zahteva dodatnu proveru jer nema dugu poslovnu istoriju.
Osnovni kapital, broj zaposlenih i finansijski izveštaji treba da odgovaraju obimu posla koji firma nudi. Česte promene naziva, sedišta, zastupnika ili vlasničke strukture mogu biti signal za dodatni oprez.
Treći korak – provera PDV statusa firme
PDV status je važan zato što utiče na fakturisanje, obračun poreza, odbitak prethodnog poreza i ispravnost dokumentacije. Ako firma obračunava PDV, morate proveriti da li je zaista evidentirana kao PDV obveznik.
Zašto je PDV status važan
PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa, kao i na uvoz dobara, osim kada je drugačije propisano Zakonom o PDV-u.
Opšta stopa PDV-a iznosi 20%, a posebna stopa 8%. PIB je naročito važan za subjekte koji su u sistemu PDV-a, jer je obavezan element faktura.
Ako firma nije evidentirana kao PDV obveznik, a na fakturi iskazuje PDV, dokumentacija može biti sporna. To može uticati na priznavanje troška i odbitak prethodnog poreza.
Šta proveriti
- da li je firma u sistemu PDV-a;
- da li je PDV status aktivan;
- da li se podaci iz PDV registra poklapaju sa podacima iz APR-a i PIB registra;
- da li vam firma naplaćuje PDV iako nije evidentirana kao PDV obveznik;
- da li je Poreska uprava eventualno oduzela PIB obvezniku PDV-a;
- da li je evidentiranje u PDV izvršeno preko portala ePorezi putem obrasca EPPDV ili prilikom registracije privrednog subjekta kod APR-a putem jedinstvene registracione prijave.
Potencijalni rizici
Ako ne proverite PDV status, možete dobiti neispravnu fakturu. To može izazvati problem sa priznavanjem troška i odbitkom prethodnog PDV-a.
Rizik postoji i kada firma tvrdi da je PDV obveznik, ali se to ne potvrđuje u registrima. Posebno je problematično plaćanje PDV-a subjektu koji nije evidentiran za PDV.
Takva situacija može ukazivati na neuredno poslovanje, netačne podatke ili pokušaj da se prikaže poreski status koji firma nema.
Četvrti korak – provera računa i blokade preko NBS-a
Provera preko NBS-a pokazuje da li firma ima aktivne račune, da li su računi blokirani i da li se firma nalazi u prinudnoj naplati. Ova provera je posebno važna pre avansnog plaćanja ili ugovaranja posla veće vrednosti.
Zašto proveravati račune firme
Na sajtu Narodne banke Srbije postoje dve posebno korisne pretrage:
- Pretraživanje jedinstvenog registra računa;
- Pretraživanje dužnika u prinudnoj naplati.
Kroz Jedinstveni registar računa mogu se videti opšti podaci o privrednim subjektima, njihovi tekući računi i informacija o statusu tih računa.
Posebna vrednost ove provere je u tome što pokazuje da li su računi određenog privrednog subjekta u blokadi.
Šta proveriti u NBS registrima
- da li firma ima aktivne tekuće račune;
- da li su računi blokirani;
- da li se firma nalazi u prinudnoj naplati;
- koliko dugo traje blokada računa, izraženo brojem dana;
- koliki je ukupan iznos blokade, ako postoji;
- da li se račun dostavljen za uplatu poklapa sa računima u relevantnim evidencijama;
- da li firma često menja račune ili koristi račun koji ne odgovara subjektu navedenom u ugovoru.
Ako se račun koji ste dobili za uplatu ne poklapa sa podacima iz evidencija, uplatu ne treba izvršiti dok se ne razjasni kome račun pripada.
View this post on Instagram
Kako tumačiti blokadu računa
Kratkotrajna blokada ne mora automatski značiti da saradnja nije moguća. Ipak, dugotrajna ili velika blokada je ozbiljan signal za oprez.
Kod avansnih plaćanja, blokada računa je razlog za dodatnu proveru ili traženje obezbeđenja. Ako je račun blokiran veći broj dana i postoji značajan iznos blokade, treba razmotriti odlaganje saradnje, plaćanje po isporuci ili dodatne ugovorne garancije.
Ako se firma nalazi u prinudnoj naplati, treba proveriti da li može realno da ispuni ugovorene obaveze.
Peti korak – provera finansijskih izveštaja
Finansijski izveštaji pomažu da procenite da li firma ima poslovnu stabilnost i kapacitet za saradnju. Oni su posebno korisni kod većih ugovora, dugoročnih dobavljača i situacija u kojima firma traži avans.
Zašto su finansijski izveštaji korisni
Finansijski izveštaji su često jedini izvor informacija o finansijskom položaju i uspehu preduzeća za eksterne korisnike. Oni omogućavaju sagledavanje:
- kretanja imovine;
- obaveza;
- kapitala;
- novčanih tokova;
- troškova;
- prihoda;
- profitabilnosti;
- finansijske strukture.
Povezivanjem ovih podataka može se proceniti prinosna moć firme, izloženost dugoročnim i kratkoročnim finansijskim rizicima i efikasnost upravljanja imovinom i izvorima finansiranja.
Šta gledati u finansijskim izveštajima
- prihode u poslednjih nekoliko godina;
- dobitak ili gubitak;
- ukupne obaveze;
- kapital;
- novčane tokove;
- troškove;
- profitabilnost;
- broj zaposlenih;
- veličinu firme;
- promene u poslovanju iz godine u godinu;
- da li su dostupni finansijski izveštaji za period od tri godine, jer APR baza može sadržati finansijske izveštaje za taj period.
Jedna godina ne daje potpunu sliku. Korisnije je uporediti više godina i videti da li firma raste, stagnira ili se finansijski pogoršava.
Signali za oprez
- firma nema predatih finansijskih izveštaja, a morala bi da ih ima;
- prihodi su veoma niski u odnosu na vrednost posla koji nudi;
- dugovi rastu iz godine u godinu;
- firma posluje sa gubitkom duži period;
- broj zaposlenih ne odgovara obimu usluge koju firma obećava;
- kapital je nizak ili negativan;
- firma ima značajne kratkoročne obaveze, a očekuje avansnu uplatu;
- finansijski izveštaji pokazuju slabu likvidnost, visoku zaduženost ili nagli pad prihoda.
Ovi signali ne znače uvek da saradnja nije moguća, ali znače da treba tražiti dodatna objašnjenja, jače ugovorne garancije ili drugačije uslove plaćanja.
Šesti korak – provera stvarnih vlasnika
Provera stvarnih vlasnika pomaže da utvrdite ko zaista kontroliše firmu. Ovo je važno kada firma ima složeniju vlasničku strukturu, kada se pregovori vode sa osobom koja nije formalni zastupnik ili kada se ista lica pojavljuju iza više poslovnih subjekata.
Šta je evidencija stvarnih vlasnika
Evidencija stvarnih vlasnika je javna baza podataka o fizičkim licima koja su krajnji vlasnici pravnih lica, uključujući društva sa ograničenom odgovornošću.
Stvarni vlasnici se evidentiraju isključivo elektronskim putem preko veb prezentacije APR-a. Evidentiranje se vrši u roku od 15 dana od dana registracije i postupak je bez naknade.
Preduzetnici ne moraju posebno da se evidentiraju, jer se podrazumeva da su oni stvarni vlasnici.
Zašto proveravati stvarne vlasnike
Stvarne vlasnike treba proveriti da biste znali ko zaista kontroliše firmu, prepoznali potencijalno povezane firme i smanjili rizik od netransparentne saradnje.
Ova provera je korisna i kada želite da proverite da li se ista lica pojavljuju iza više problematičnih subjekata.
Javna objava identiteta stvarnog vlasnika je mera usmerena na sprečavanje poreske evazije, korupcije, pranja novca i finansiranja terorizma.
View this post on Instagram
Kada je ova provera naročito važna
- kod većih ugovora;
- kod dugoročnih dobavljača;
- kod novih firmi bez istorije poslovanja;
- kod firmi iz rizičnih industrija;
- kada postoji sumnja da jedno lice posluje preko više povezanih pravnih lica;
- kada su osnivači ili zastupnici često menjani;
- kada firma traži značajan avans, a vlasnička struktura nije jasna;
- kada se stvarni vlasnik razlikuje od osobe sa kojom pregovarate.
Ako stvarni vlasnik nije osoba sa kojom pregovarate, to nije automatski problem. Ipak, važno je da znate ko donosi odluke, ko kontroliše firmu i ko stoji iza pravnog lica sa kojim potpisujete ugovor.
Zaključak
Provera firme po PIB-u i imenu je jednostavan, ali važan korak pre svake ozbiljne saradnje. Najbolji rezultat se dobija kada se kombinuju PIB registar Poreske uprave, APR, PDV evidencija, NBS registri, finansijski izveštaji i evidencija stvarnih vlasnika.
APR pomaže da proverite osnovne i statusne podatke firme. NBS pokazuje račune, blokadu i prinudnu naplatu. Poreska uprava omogućava proveru PIB-a i PDV statusa. Finansijski izveštaji pomažu da procenite stabilnost i rizik poslovanja. Evidencija stvarnih vlasnika pokazuje ko zaista kontroliše firmu.
Nijedna pojedinačna provera nije dovoljna sama za sebe. Firma može imati uredan PIB, ali biti u blokadi. Može biti aktivna u APR-u, ali imati loše finansijske pokazatelje. Može tvrditi da je PDV obveznik, ali se to ne mora potvrditi u registru.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.