Dinarska oročena štednja trenutno donosi viši neto prinos od štednje u evrima kod više banaka u Srbiji. Razliku prave više kamatne stope na dinare i poreski tretman, jer se kamata na dinarske depozite ne oporezuje, dok se na prihod od kamate na deviznu štednju plaća porez od 15%.
Ipak, samo poređenje dve kamatne stope nije dovoljno da bi se zaključilo koja opcija je povoljnija za konkretnog štedišu. Ako već imate evre, njihova zamena za dinare donosi i kursni rizik. Ako novac već imate u dinarima i kasnije ćete ga trošiti u dinarima, računica izgleda potpuno drugačije.
Zato ćemo uporediti kamate koje banke nude na oročene dinare i evre, objasniti porez, NKS i EKS, pokazati kako kurs utiče na rezultat i izdvojiti situacije u kojima viša dinarska kamata zaista donosi veću zaradu.
Kolike su kamate na dinare i evre u bankama?
Za uporediv pregled izdvojene su ponude nekoliko banaka za oročenje na 12 meseci. Kod svake banke prikazane su nominalna i efektivna kamatna stopa za dinare i evre, zajedno sa važnim uslovom koji prati konkretnu ponudu.
Ponude banaka se menjaju, pa tabelu treba koristiti kao pregled trenutno dostupnih uslova, a konačnu stopu proveriti neposredno pre oročenja.
Banka
Dinari, NKS
Dinari, EKS
Evri, NKS
Evri, EKS
Važan uslov
AIK Bank
6,00%
6,00%
4,25%
3,61%
Posebna ponuda uz prenos zarade
Addiko em-Štednja
5,35%
5,35%
3,60%
3,06%
Oročenje preko mobilne aplikacije
ProCredit Bank
4,80%
4,91%
2,70%
2,32%
Specijalna ponuda za nove depozite
UniCredit Bank
4,50%
4,56%
3,50%
3,02%
Reprezentativni primer za nove depozite
Adriatic Bank
4,00%
4,00%
3,00%
2,55%
Oročenje sa opcijom prekida
Kod svih prikazanih ponuda efektivna kamatna stopa na dinarsko oročenje viša je od stope za evre.
Ipak, najviša kamata nije automatski i najbolja ponuda za svakog klijenta. AIK Bank navedenu stopu vezuje za prenos zarade, Addiko em-Štednja ugovara se preko mobilne aplikacije, dok se kod pojedinih drugih banaka povoljnija stopa odnosi samo na nove depozite.
Zato pri izboru treba proveriti i uslove za dobijanje oglašene kamate, a ne samo procenat.
Zašto je kamata na dinarsku štednju viša?
Banke same određuju kamatne stope na depozite, pa razlika između dinarske i devizne štednje nije jednaka u svakoj banci. Ipak, kod prikazanih ponuda dinari trenutno imaju višu stopu.
Za štedišu je još važnije što se prihod od kamate na dinarske depozite povoljnije poreski tretira.
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, stopa poreza na prihode od kapitala iznosi 15%. Član 65 istog zakona propisuje da se porez ne plaća na kamatu na dinarska sredstva po osnovu štednih i drugih depozita, bez obzira na to da li su oročeni ili po viđenju.
Rezultat je jednostavan:
- kamata na dinarsku štednju ne umanjuje se za porez na prihod od kapitala,
- kamata na štednju u evrima umanjuje se za porez od 15%.
Koliko porez smanjuje kamatu na evre?
Ako banka nudi nominalnu godišnju kamatu od 4% na depozit od 10.000 evra oročen na godinu dana, bruto kamata iznosila bi 400 evra.
| Stavka | Iznos |
|---|---|
| Početni depozit | 10.000 EUR |
| Bruto kamata | 400 EUR |
| Porez na kamatu 15% | 60 EUR |
| Neto kamata | 340 EUR |
| Iznos nakon oročenja | 10.340 EUR |
Kod dinarskog depozita poreza na kamatu nema, pa ugovorena kamata ostaje štediši u celosti.
Šta su NKS i EKS i koju stopu treba gledati?
Banke uz štedne proizvode objavljuju nominalnu kamatnu stopu, odnosno NKS, i efektivnu kamatnu stopu, odnosno EKS.
Na primer, u ponudi AIK Banke iz tabele nominalna kamata za oročenje evra na 12 meseci iznosi 4,25%, dok je EKS 3,61%. Kod dinarskog depozita NKS i EKS iznose 6,00%.
Zbog toga dve ponude ne treba porediti samo prema velikom procentu koji banka istakne u oglasu. Za poređenje treba gledati istu valutu, isti period oročenja, EKS i uslove za dobijanje ponuđene stope.
Koliko dinarska kamata trenutno nadmašuje kamatu na evre?
Razlika zavisi od banke. Kod Addiko em-Štednje, na primer, EKS za oročenje na 12 meseci iznosi 5,35% za dinare i 3,06% za evre.
Razlika iznosi 2,29 procentnih poena.
Kod ProCredit Banke razlika između prikazanih EKS stopa iznosi 2,59 procentnih poena, dok kod UniCredit Banke iznosi 1,54 procentna poena.
Veći procenat kod dinara ipak ne odgovara automatski na pitanje da li vlasnik evra treba da ih zameni za dinare. U tom slučaju u računicu ulazi kurs.
Kurs dinara može da poništi deo prednosti veće kamate
Najjednostavnija situacija postoji kada već imate dinare i planirate da ih kasnije trošite u dinarima. Nema zamene valuta ni troška ponovne kupovine evra.
Ako već imate evre, a želite da iskoristite veću dinarsku kamatu, postupak izgleda drugačije. Evre prvo prodajete i kupujete dinare. Nakon isteka oročenja, ako vam ponovo trebaju evri, dinare menjate nazad u evre.
Konačan rezultat tada zavisi od:
- kursa po kojem ste prvi put prodali evre,
- prinosa na dinarski depozit,
- kursa dinara prema evru na kraju oročenja,
- razlike između kupovnog i prodajnog kursa.
Viša dinarska kamata zato predstavlja samo jedan deo ukupne računice.
Primer koliko kurs može da promeni rezultat
Uzmimo kao ilustraciju već pomenute EKS stope od 5,35% za dinare i 3,06% za evre.
Ako se potpuno zanemare troškovi zamene valuta, odnos prinosa pokazuje da bi slabljenje dinara od oko 2,22% prema evru tokom perioda oročenja praktično poništilo razliku između navedena dva prinosa.
U realnoj zameni valuta granica je niža jer štediša snosi i razliku između kursa po kojem prodaje evre i kursa po kojem ih kasnije kupuje.
Zbog toga razlika od dva ili tri procentna poena u kamati nije isto što i sigurna dodatna zarada od dva ili tri procenta za osobu koja polazi od evra.
Kada je oročenje dinara povoljnija opcija?
Dinarsko oročenje ima najjasniju finansijsku prednost kada već raspolažete dinarima i znate da će vam novac nakon isteka oročenja ponovo biti potreban u dinarima.
U toj situaciji:
- nema troška konverzije valuta,
- nema rizika da ćete evre kasnije kupovati po nepovoljnijem kursu,
- kamata je kod prikazanih ponuda viša,
- na ostvarenu dinarsku kamatu nema poreza.
Primer može biti novac koji čuvate za veći trošak u Srbiji, rezervu domaćinstva ili kupovinu koju ćete platiti u dinarima, pod uslovom da vam sredstva neće biti potrebna pre isteka oročenja.
Kada oročenje evra može biti razumniji izbor?
Niža kamata na evre ne znači da devizna štednja nema svoju ulogu.
Ako već imate evre i novac čuvate za budući trošak koji će biti izražen ili plaćen u evrima, zadržavanje iste valute uklanja dodatni kursni rizik.
Primeri uključuju sredstva namenjena kupovini nekretnine čija se cena dogovara u evrima, troškove u inostranstvu ili drugi izdatak za koji će vam kasnije ponovo biti potrebni evri.
U toj situaciji odluka da se evri promene u dinare samo zbog više kamate zahteva dodatnu računicu. Razlika u prinosu treba da bude dovoljna da pokrije i kursnu razliku i eventualno slabljenje dinara.
Šta pokazuju dugoročni podaci Narodne banke Srbije?
Aktuelne ponude banaka pokazuju odnos kamata u jednom trenutku. Za širu sliku korisni su i dugoročni podaci.
Prema analizi Narodne banke Srbije koja obuhvata period od juna 2012. do juna 2026. godine, dinarska štednja je u posmatranom periodu bila isplativija od štednje u evrima i na kraće i na duže rokove.
NBS navodi da su rezultatima doprinosili relativna stabilnost kursa dinara prema evru, više kamatne stope na dinarsku štednju i povoljniji poreski tretman dinarske kamate.
Analiza navodi i primer štediše koji je 100.000 dinara oročio na godinu dana i zatim obnavljao oročenje. Na kraju posmatranog perioda imao bi više od 62.600 dinara, odnosno oko 533 evra, više od štediše koji bi početni iznos pretvorio u evre i štedeo u toj valuti prema metodologiji NBS.
Jednogodišnja dinarska štednja bez zanavljanja bila je isplativija od uporedive štednje u evrima u 155 od 157 posmatranih godišnjih potperioda.
Istorijski rezultat ne garantuje isti ishod u budućnosti. Kamatne stope i kurs se menjaju, pa odluku treba zasnivati na uslovima koji važe u trenutku oročenja.
Inflacija utiče na stvarnu vrednost zarade
Kamata povećava nominalni iznos novca na računu, ali za štedišu je važna i kupovna moć tog novca.
Ako depozit donese 5% za godinu dana, a cene u istom periodu porastu 2%, realna kupovna moć štednje raste. Ako inflacija bude viša od prinosa na depozit, stanje na računu će nominalno biti veće, ali će tim novcem moći da se kupi manje nego što bi proizlazilo iz same kamatne stope.
Zbog toga kamatu ne treba posmatrati odvojeno od inflacije, posebno kod dužih perioda čuvanja novca.
Da li je bolje oročiti novac na 3, 6 ili 12 meseci?
Duže oročenje ne znači automatski i veću kamatnu stopu.
Banka može ponuditi višu stopu za šest meseci nego za godinu dana, ili promotivnu stopu vezati samo za određeni period. Zato treba proveriti svaku ročnost posebno.
Kraći period ima jednu praktičnu prednost. Novac ranije dospeva i ponovo postaje raspoloživ bez prevremenog raskida ugovora.
Sa druge strane, kod novog oročenja nema garancije da će tada važiti ista kamata. Ako kamatne stope u međuvremenu padnu, novo oročenje može biti ugovoreno po nepovoljnijim uslovima.
Dvanaestomesečno oročenje fiksira ugovorenu kamatnu stopu za duži period, ali istovremeno znači da novac duže ostaje vezan.
Šta se dešava ako podignete novac pre isteka oročenja?
Uslovi prevremenog razoročenja razlikuju se među bankama i proizvodima.
Kod klasičnog oročenja prevremeno povlačenje sredstava može da dovede do gubitka cele ugovorene kamate ili obračuna znatno niže stope. Tačan postupak mora biti naveden u ugovoru i uslovima proizvoda.
Pojedine banke imaju fleksibilnije proizvode. Adriatic Bank, na primer, nudi oročenje na 12 meseci sa opcijom prekida pre dospeća bez gubitka ugovorene kamatne stope, prema pravilima tog proizvoda.
Ako postoji realna mogućnost da će vam novac zatrebati ranije, uslovi razoročenja mogu biti važniji od male razlike u kamati između dve banke.
Koliki iznos štednje je osiguran?
Prema Agenciji za osiguranje depozita, osigurani iznos iznosi do 50.000 evra po deponentu u jednoj banci.
Limit se odnosi na zbir osiguranih depozita koje isti deponent ima u istoj banci, a ne na svaki račun posebno.
U obračun ulaze osigurani dinarski i devizni depoziti i pripadajuća ugovorena kamata obračunata do relevantnog dana u slučaju stečaja ili likvidacije banke.
Primer za više računa u istoj banci
Ako jedna osoba u istoj banci ima 30.000 evra na jednom računu i 25.000 evra na drugom, ukupan depozit iznosi 55.000 evra.
Postojanje dva računa ne znači da je osigurano 100.000 evra. Limit ostaje 50.000 evra po deponentu u toj banci.
Za iznose veće od limita osiguranja treba uzeti u obzir raspodelu novca između različitih banaka.
Kako pravilno uporediti ponude banaka?
Pre nego što oročite novac, proverite sledeće podatke za svaku ponudu:
- valutu u kojoj se novac oročava,
- period oročenja,
- NKS,
- EKS,
- neto iznos kamate nakon poreza,
- minimalni i maksimalni iznos depozita,
- da li kamata važi samo za nova sredstva,
- da li je potreban prenos zarade,
- da li je potreban određeni paket računa,
- način i vreme isplate kamate,
- uslove prevremenog razoročenja,
- šta se događa sa depozitom nakon isteka oročenja.
Posebno proverite pravila automatskog reoročenja. Ako banka nakon isteka ugovorenog perioda automatski oroči sredstva ponovo, nova kamatna stopa ne mora biti jednaka prethodnoj promotivnoj stopi.
Kako izračunati da li vam se isplati prelazak iz evra u dinare?
Ako već imate evre, uporedite dve krajnje vrednosti, a ne samo dve kamatne stope.
Za štednju u evrima proverite koliko evra dobijate nakon poreza na kamatu.
Za dinarsku opciju izračunajte koliko dinara dobijate prilikom početne zamene evra, dodajte neto kamatu na dinarsko oročenje, a zatim procenite koliko biste evra mogli da kupite tim iznosom nakon isteka oročenja.
Ako dinarska opcija i nakon dve konverzije daje više evra, konverzija je bila finansijski povoljnija. Ako završite sa manjim brojem evra nego kod običnog oročenja u evrima, viša dinarska kamata nije uspela da nadoknadi kursni efekat.
Da li je onda isplativije oročiti dinare ili evre?
Za novac koji već imate u dinarima i koji ćete kasnije trošiti u dinarima, aktuelne ponude daju jasnu prednost dinarskom oročenju. Kamate su kod prikazanih banaka više, a prihod od dinarske kamate nije oporezovan.
Za novac koji već imate u evrima odgovor zavisi od toga šta planirate sa tim novcem. Ako ćete ga ponovo koristiti u evrima, višu dinarsku kamatu treba uporediti sa troškom dve zamene valuta i mogućom promenom kursa.
| Situacija | Šta je najvažnije za računicu |
|---|---|
| Imate dinare i kasnije vam trebaju dinari | EKS i uslovi dinarskog oročenja |
| Imate evre i kasnije vam trebaju evri | Neto kamata na evre i kursni rizik prelaska u dinare |
| Imate evre, ali budući trošak će biti u dinarima | Razlika u neto prinosu i kurs početne konverzije |
| Novac vam može zatrebati pre dospeća | Uslovi prevremenog razoročenja |
| Ukupan depozit prelazi 50.000 evra | Limit osiguranja po deponentu i banci |
Česta pitanja
Za kraj
Aktuelne ponude pokazuju da dinarska oročena štednja kod više banaka donosi veći neto prinos od oročenja u evrima. Viša kamata i odsustvo poreza posebno idu u prilog štedišama koji već imaju dinare.
Kod postojećih evra odluku treba zasnivati na kompletnom obračunu. Razlika u kamati mora da pokrije troškove konverzije i eventualnu promenu kursa ako će novac nakon oročenja ponovo biti pretvoren u evre.
Najkorisnije poređenje zato obuhvata isti period oročenja, EKS, porez, uslove banke, kursni rizik i valutu u kojoj će novac na kraju biti potrošen. Kada se svi ti podaci stave u računicu, mnogo preciznije se vidi koja opcija donosi bolji rezultat za konkretan iznos i cilj štednje.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.