Rad na državni ili verski praznik koji je neradni dan, noćni rad i prekovremeni rad ne plaćaju se isto kao običan radni sat. Zakon o radu propisuje minimalna uvećanja koja poslodavac mora da obračuna, a kolektivni ugovor, pravilnik o radu ili ugovor o radu mogu zaposlenom dati i veća prava.
Najveće zakonsko uvećanje pripada zaposlenom koji radi na dan praznika koji je zakonom utvrđen kao neradni dan. Uvećanje iznosi najmanje 110% od osnovice.
Za noćni rad pripada najmanje 26% ako noćni rad već nije uračunat u osnovnu zaradu, a za prekovremeni rad najmanje 26%. Kada se više osnova poklopi u istom satu, procenti se sabiraju.
Kolika su minimalna uvećanja zarade?
| Vrsta rada | Minimalno uvećanje | Ukupno u odnosu na osnovnu satnicu |
|---|---|---|
| Rad na praznik koji je neradni dan | Najmanje 110% | Najmanje 210% |
| Noćni rad | Najmanje 26% | Najmanje 126% |
| Prekovremeni rad | Najmanje 26% | Najmanje 126% |
| Praznik + noćni rad | Najmanje 136% | Najmanje 236% |
| Praznik + prekovremeni rad | Najmanje 136% | Najmanje 236% |
| Praznik + noćni + prekovremeni rad | Najmanje 162% | Najmanje 262% |
Procenti iz tabele predstavljaju zakonski minimum prema članu 108. Zakona o radu. Poslodavac može svojim pravilnikom, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu da propiše veće procente, ali ne i manje.
Rad na praznik plaća se najmanje 110% više
Ako zaposleni radi na dan praznika koji je prema zakonu neradni dan, ima pravo na svoju redovnu zaradu za odrađene sate i dodatak od najmanje 110% osnovice za te sate.
Drugim rečima, zakonskih 110% nije cela dnevnica. To je uvećanje koje se dodaje na osnovnu zaradu za sate provedene na radu.
Ako osnovna satnica zaposlenog iznosi 600 dinara, obračun za jedan sat rada na praznik izgleda ovako:
- osnovna zarada za jedan sat je 600 dinara
- uvećanje od 110% iznosi 660 dinara
- ukupno za taj sat iznosi najmanje 1.260 dinara
Za osam sati rada pod istim uslovima iznos bi bio najmanje 10.080 dinara pre drugih mogućih uvećanja.
Važno je da praznik bude dan za koji je zakonom propisano da se ne radi. Sam rad nedeljom ne daje automatski pravo na dodatak od 110%. Veće plaćanje rada nedeljom može biti predviđeno kolektivnim ugovorom, pravilnikom ili ugovorom o radu.
Šta ako zaposleni ne radi na praznik?
Ako praznik pada na dan koji bi prema rasporedu zaposlenog bio radni, a zaposleni zbog praznika ne radi, ima pravo na naknadu zarade u skladu sa Zakonom o radu.
Situacija je drugačija ako praznik pada na dan koji je zaposlenom svakako bio dan nedeljnog odmora. Ministarstvo za rad je u svojim tumačenjima navodilo da zaposleni tada nema dodatnu naknadu samo zato što je praznik pao na njegov neradni dan.
Noćni rad plaća se najmanje 26% više
Za sate provedene u tom periodu zaposlenom pripada uvećanje od najmanje 26% osnovice, pod uslovom da noćni rad već nije vrednovan prilikom određivanja njegove osnovne zarade.
Ako osnovna satnica iznosi 600 dinara:
- osnovna satnica je 600 dinara
- 26% od 600 dinara iznosi 156 dinara
- jedan sat noćnog rada plaća se najmanje 756 dinara
Poslodavac koji je ugovorom ili drugim odgovarajućim aktom već posebno vrednovao noćni rad u osnovnoj zaradi ne obračunava automatski još jedno zakonsko uvećanje od 26% po istom osnovu. Zato kod noćnog rada treba proveriti ugovor o radu i način na koji je osnovna zarada određena.
Prekovremeni rad plaća se najmanje 26% više
Prekovremeni rad predstavlja rad duži od punog radnog vremena koji poslodavac zahteva zbog više sile, iznenadnog povećanja obima posla ili potrebe da se neplanirani posao završi u određenom roku.
Sa osnovnom satnicom od 600 dinara jedan prekovremeni sat iznosi najmanje:
- 600 dinara redovne zarade
- 156 dinara uvećanja
- ukupno 756 dinara
Zakon postavlja i granice prekovremenog rada. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam sati nedeljno, a zaposleni zajedno sa redovnim i prekovremenim radom ne može da radi duže od 12 sati dnevno.
Poslodavac je obavezan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.
Prekovremeni rad nije isto što i preraspodela radnog vremena
Rad duži od osam sati jednog dana ne mora u svakoj situaciji automatski predstavljati prekovremeni rad.
Zakon dozvoljava preraspodelu radnog vremena kada to zahtevaju priroda posla, organizacija rada ili drugi opravdani razlozi. U takvom režimu zaposleni u jednom periodu može raditi duže, a u drugom kraće, tako da se radno vreme izravna u propisanom periodu.
Zakon izričito navodi da se preraspodela radnog vremena ne smatra prekovremenim radom.
Razliku je važno proveriti kada na obračunu plate nema dodatka za sate za koje zaposleni smatra da su bili prekovremeni.
Šta kada se praznik, noćni i prekovremeni rad poklope?
Zaposleni ne gubi jedno uvećanje zato što istovremeno ispunjava uslove za drugo. Član 108. Zakona o radu propisuje da se procenti sabiraju kada se istovremeno steknu uslovi za uvećanu zaradu po više osnova.
Zamislimo zaposlenog sa osnovnom satnicom od 600 dinara koji je jedan sat radio:
- na praznik koji je neradni dan
- posle 22.00 časa
- kao prekovremeni rad
Minimalna uvećanja su:
- 110% za praznik
- 26% za noćni rad
- 26% za prekovremeni rad
Ukupno uvećanje iznosi najmanje 162% osnovice.
Drugim rečima, zaposleni u ovom primeru dobija najmanje 262% svoje osnovne satnice za sate tokom kojih su ispunjena sva tri uslova.
Od koje plate se računa uvećanje?
To je važna razlika jer osnovica za obračun dodataka nije nužno jednaka celom iznosu koji zaposleni svakog meseca vidi na svom bankovnom računu.
Mesečna zarada može sadržati osnovnu zaradu, deo po osnovu radnog učinka, minuli rad, bonuse, naknade i druga primanja. Dodatak za praznik, noćni ili prekovremeni rad računa se prema zakonskoj osnovici, a ne proizvoljno prema iznosu koji poslodavac odredi.
Da li zaposleni na minimalcu ima pravo na ova uvećanja?
Da. Minimalna zarada ne ukida pravo na dodatke.
Zaposlenom koji prima minimalnu zaradu pripadaju i propisana uvećanja za rad praznikom, noću i prekovremeno kada su ispunjeni zakonski uslovi.
Minimalna zarada za 2026. računa se prema minimalnoj ceni rada od 371 dinar neto po radnom času i broju radnih sati u konkretnom mesecu.
Detaljnu računicu po fondovima sati možete pronaći u našem vodiču o minimalnoj zaradi u Srbiji za 2026. godinu.
Poslodavac zato ne može da kaže da su noćni ili prekovremeni sati već obuhvaćeni minimalcem samo zato što zaposleni prima najnižu dozvoljenu zaradu.
Da li se rad subotom i nedeljom automatski plaća više?
Zakon o radu ne propisuje opšti dodatak samo zato što zaposleni radi subotom ili nedeljom.
Ako su subota ili nedelja deo redovnog rasporeda zaposlenog, a nema drugog osnova za uvećanje, zakon sam po sebi ne propisuje dodatnih 26% ili 110%.
Pravo na dodatak može postojati ako:
- rad istovremeno predstavlja prekovremeni rad
- rad se obavlja noću
- tog dana pada praznik koji je neradni dan
- kolektivni ugovor, pravilnik ili ugovor o radu predviđa poseban dodatak za vikend
Zato nije dovoljno pogledati samo dan u nedelji. Potrebno je utvrditi po kom osnovu je zaposleni radio i šta piše u aktima poslodavca.
Da li rad u drugoj smeni nosi dodatak?
Zakon ne propisuje univerzalni obavezni procenat uvećanja samo za rad u smenama. Opšti akt ili ugovor o radu mogu da predvide dodatak za smenski rad.
Ako druga ili treća smena obuhvata sate između 22.00 i 6.00, pravila o noćnom radu primenjuju se na sate provedene u tom periodu, pod uslovima koje propisuje zakon.
Posebna pravila važe za trudnice i određene roditelje
Zakon o radu propisuje posebnu zaštitu trudnica i pojedinih kategorija roditelja kada su u pitanju noćni i prekovremeni rad.
Trudnica ne može da radi prekovremeno i noću ako bi takav rad, prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa, bio štetan za njeno zdravlje ili zdravlje deteta.
Roditelj sa detetom do tri godine može da radi prekovremeno ili noću samo uz svoju pisanu saglasnost. Posebna pravila postoje i za samohranog roditelja deteta do sedam godina ili deteta sa težim invaliditetom.
Više informacija o ovoj oblasti nalazi se u našem vodiču o pravima trudnica na radu i tokom porodiljskog odsustva.
Kako proveriti da li je plata pravilno obračunata?
Na obračunu zarade treba da budu vidljivi sati od kojih zavisi visina plate. Pravilnik o sadržaju obračuna zarade predviđa posebno iskazivanje časova redovnog rada, rada na praznik, noćnog rada i prekovremenog rada.
Kod provere obračuna zapišite:
- koliko je bilo redovnih radnih sati
- koliko sati ste radili na praznik
- koliko sati je bilo između 22.00 i 6.00
- koliko sati je evidentirano kao prekovremeno
- kolika je osnovna zarada odnosno satnica
- koji procenat uvećanja je poslodavac primenio
Uporedite obračun sa ugovorom o radu, pravilnikom i eventualnim kolektivnim ugovorom. Poslodavac može da propiše povoljnije uslove od zakonskog minimuma.
Šta uraditi ako dodatak nije obračunat?
Prvi korak je provera obračuna zarade i evidencije radnog vremena. Greška može nastati zbog pogrešno evidentirane smene, neupisanog prekovremenog rada ili pogrešnog obračunskog parametra.
Ako sati jesu odrađeni, a odgovarajući dodatak nije obračunat, od poslodavca treba zatražiti ispravku obračuna i isplatu razlike.
Ako poslodavac odbije da obračuna pravo koje zaposlenom pripada, zaposleni može da se obrati Inspekciji rada ili da zaštitu svojih prava traži pred nadležnim sudom.
Zakonski minimumi i pravila o sabiranju dodataka nalaze se u Zakonu o radu, posebno članu 108.
Česta pitanja
[/su_accordion]Za kraj
Zakon propisuje jasne minimalne dodatke. Rad na praznik koji je neradni dan donosi najmanje 110% uvećanja, noćni rad najmanje 26% kada već nije uračunat u osnovnu zaradu, a prekovremeni rad najmanje 26%.
Najvažnije pravilo kod obračuna je da se uvećanja sabiraju kada isti sati ispunjavaju više uslova. Zaposleni koji istovremeno radi prekovremeno, noću i na praznik ne bira samo jedan dodatak. Poslodavac mora da obračuna sve osnove koji su ispunjeni, najmanje u procentima koje propisuje zakon.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.