Administrativna zabrana je jedan od načina na koji se deo zarade zaposlenog obustavlja pre nego što plata bude isplaćena.
To znači da poslodavac određeni iznos ne isplaćuje zaposlenom, već ga uplaćuje trećem licu, najčešće banci, drugom poveriocu ili licu koje ima pravo na naplatu određenog potraživanja.
U praksi se administrativna zabrana najčešće vezuje za kredite, pozajmice i druge obaveze koje zaposleni prihvati da vraća direktno preko plate.
Međutim, bez obzira na to što je zaposleni dao saglasnost, poslodavac ne može skidati neograničen iznos.
Glavno pitanje je koliko novca sme mesečno da se obustavi od zarade. Zakon štiti deo plate kako zaposleni ne bi ostao bez sredstava za osnovne životne potrebe.
Zato svaka obustava mora da se uklopi u zakonom dozvoljene granice, bez obzira na broj dugova, poverilaca ili administrativnih zabrana.
Šta je tačno administrativna zabrana?
@vizijaracunovodstvosrbDa li postoji ograničenje po pitanju visine obustave iz zarade na osnovu administrativne zabrane Administrativna zabrana (pristanak zaposlenog na obustavu zarade) ima pravno dejstvo kao rešenje o izvršenju, s tim da ne postoji zakonsko ograničenje u pogledu visine obustave – ako postoji saglasnost zaposlenog. Dakle, poslodavac može obustaviti i više od zakonskog maksimuma, pod uslovom da postoji izričit pristanak radnika. Međutim, u slučaju prinudnog izvršenja bez pristanka zaposlenog, primenjuju se zakonska ograničenja iz člana 258. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koja su: Do 1/2 zarade – redovno ograničenje. Do 1/3 zarade – ako plata ne prelazi prosečnu neto zaradu. Do 1/4 zarade – ako je plata jednaka ili manja od minimalne zarade. Da rezimiramo – kod administrativne zabrane sa pristankom zaposlenog – nema ograničenja visine obustave. Kod prinudne naplate (bez pristanka) – postoji zakonsko ograničenje koje zavisi od visine zarade.♬ original sound Vizija Računovodstvo Srbija
Najčešći primer je otplata kredita. Kada banka odobri kredit, može tražiti da zaposleni potpiše administrativnu zabranu. Time se poslodavac obavezuje da ratu kredita odbija direktno od plate i uplaćuje banci.
Administrativna zabrana ne zahteva sudski postupak, jer ne nastaje na osnovu sudske odluke, već na osnovu dokumenta koji zaposleni potpisuje.
Ipak, ona nije običan interni dogovor između zaposlenog i poslodavca. Kada je uredno potpisana i dostavljena poslodavcu, administrativna zabrana ima snažno pravno dejstvo.
Važno je razlikovati administrativnu zabranu od izvršenja na zaradi. Kod administrativne zabrane zaposleni najčešće unapred pristaje na obustavu, dok se izvršenje sprovodi na osnovu rešenja nadležnog organa.
Ipak, administrativna zabrana ima dejstvo rešenja o izvršenju na zaradi, pa poslodavac mora ozbiljno da postupa po njoj.
Koliko novca može da se skida mesečno?
Osnovna pravila su sledeća:
- ako je zarada veća od minimalne, obustava može ići najviše do dve trećine zarade;
- ako je zarada jednaka minimalnoj zaradi, odnosno na nivou minimalca, može se obustaviti najviše jedna polovina zarade;
- zaposlenom mora ostati deo zarade koji je zaštićen od obustave;
- ograničenje se odnosi na ukupan zbir svih obustava, a ne na svaku obustavu posebno.
To znači da se ne može posebno za kredit skinuti dve trećine plate, pa zatim dodatno skidati iznos za drugi dug. Sve obustave zajedno moraju ostati u okviru dozvoljene granice.
Preostala jedna trećina je zaštićeni deo koji zaposlenom mora ostati. Kod minimalne zarade zaštita je stroža, pa se može obustaviti najviše polovina zarade.
Šta ako postoji više obustava?
Više administrativnih zabrana ne znači da poslodavac može da skida više od zakonskog maksimuma. Granica se ne povećava zato što zaposleni ima više kredita, više poverilaca ili kombinaciju administrativne zabrane i izvršenja.
Ako su administrativne zabrane već opteretile dve trećine zarade, zaposlenom se ne može dodatno obustavljati preostala jedna trećina zarade. Taj deo plate je zaštićen, osim kada se radi o potraživanjima koja imaju poseban zakonski prioritet.
Ako je administrativnim zabranama već zauzet deo plate, ali manje od dozvoljene granice, novo izvršenje može se sprovesti samo do preostalog prostora. Na primer, ako je već opterećena polovina zarade, a maksimalno može dve trećine, dodatna obustava može ići samo do razlike između ta dva iznosa.
Poseban značaj ima redosled naplate. Nisu sva potraživanja ista, pa određena imaju prednost u odnosu na obične dugove i kreditne obaveze.
Prednost imaju potraživanja koja su vezana za egzistenciju drugih lica ili naknadu trajnih posledica:
- zakonsko izdržavanje;
- novčana renta za izgubljeno izdržavanje zbog smrti dužnika izdržavanja;
- renta zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad.
U praksi to znači da alimentacija ili drugo zakonsko izdržavanje imaju prednost u odnosu na administrativne zabrane za kredite. Poslodavac tada ne sme mehanički da obustavlja po redosledu kojim su dokumenti stigli, već mora da vodi računa o zakonskom prioritetu.
Primer obračuna
Primer može najlakše da pokaže kako se primenjuje zakonsko ograničenje.
Ako zaposleni ima neto platu od 90.000 dinara i ta zarada je veća od minimalne, najviše se može obustaviti dve trećine zarade. U tom slučaju, maksimalna mesečna obustava iznosi 60.000 dinara.
Zaposlenom mora ostati 30.000 dinara kao zaštićeni deo zarade. Taj iznos ne sme biti obuhvaćen običnim administrativnim zabranama ili izvršenjima koja nemaju poseban prioritet.
Ako na istu zaradu postoje rata kredita i rešenje o izvršenju, njihov zbir i dalje ne sme da pređe 60.000 dinara. Nije bitno da li se radi o jednom poveriocu ili više njih. Poslodavac mora da posmatra ukupno opterećenje plate.
Kod zarade na nivou minimalca pravilo je strože. Ako je zarada jednaka minimalnoj zaradi, može se obustaviti najviše polovina zarade. Druga polovina mora ostati zaposlenom, jer zakon u tom slučaju jače štiti osnovna sredstva za život.
Šta ako se skida više nego što je dozvoljeno?
Ako zaposleni primeti da mu se od plate obustavlja veći iznos nego što bi smelo, prvo treba da proveri po kom osnovu se obustava vrši.
Nije dovoljno gledati samo ukupan iznos koji je isplaćen, već treba utvrditi šta je tačno skinuto, kome je novac uplaćen i na osnovu kog dokumenta.
Zaposleni treba posebno da proveri:
- osnov obustave;
- visinu mesečne obustave;
- da li je poštovan zaštićeni deo zarade;
- da li je pravilno primenjen redosled naplate;
- da li zbir svih obustava prelazi zakonski maksimum.
Ako je obustavljen iznos preko dozvoljene granice, takva obustava se može osporiti. Zaposleni može tražiti objašnjenje od poslodavca, uvid u dokument na osnovu kog se vrši obustava i proveru obračuna zarade.
Poslodavac je dužan da postupi po administrativnoj zabrani ili rešenju o izvršenju, ali to ne znači da sme da zanemari zakonska ograničenja. On mora da izvrši obustavu samo u meri u kojoj je to dozvoljeno.
Sa druge strane, ako poslodavac ne obustavi iznos koji je bio dužan da obustavi na osnovu urednog rešenja ili administrativne zabrane, može i sam odgovarati za taj iznos.
Zbog toga je njegova obaveza dvostruka: mora da postupi po osnovu za obustavu, ali istovremeno mora da zaštiti deo zarade koji po zakonu ne sme biti skinut.
Za kraj
Administrativna zabrana ne znači da zaposleni može ostati bez cele plate. Iako zaposleni potpisom daje saglasnost da mu se deo zarade obustavlja, ta saglasnost ne ukida zakonsku zaštitu zarade.
Osnovno pravilo je da se od zarade veće od minimalne može obustaviti najviše do dve trećine, dok se kod zarade na nivou minimalca može obustaviti najviše jedna polovina. Sve obustave zajedno moraju ostati u okviru tog maksimuma.
Ako već postoje administrativne zabrane, novo izvršenje se može sprovesti samo ako postoji prostor do zakonske granice.
Izuzetak su potraživanja koja imaju poseban prioritet, kao što su zakonsko izdržavanje i određene rente. Zato je kod svake obustave važno proveriti ne samo iznos, već i osnov, redosled naplate i zaštićeni deo zarade.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.