Ugovor o zajmu jasno uređuje koliko je novca predato, kada mora biti vraćen i pod kojim uslovima. Iako za svaki zajam nije obavezna overa ugovora kod notara, pisani dokument može biti presudan ako dođe do spora ili kašnjenja u vraćanju novca.
Posebna pravila primenjuju se kada fizičko lice drugom fizičkom licu pozajmljuje 10.000 evra ili više.
U tom slučaju obična overa potpisa nije dovoljna, već ugovor se overa ugovora o zajmu kod notara podrazumeva.
Kada je overa kod notara obavezna?
Ugovor o zajmu novca između fizičkih lica mora biti zaključen u obliku solemnizovane isprave kada iznos zajma iznosi 10.000 evra ili više.
Ako se novac pozajmljuje u dinarima, proverava se njegova dinarska protivvrednost prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan solemnizacije. Zbog promene kursa, iznos u dinarima koji podleže obaveznoj solemnizaciji treba proveriti neposredno pre odlaska kod notara.
Ovo pravilo odnosi se na ugovor o zajmu novca između fizičkih lica.
Ne primenjuje se automatski na svaki zajam u kojem učestvuje pravno lice. U takvim slučajevima forma ugovora zavisi od prirode posla, statusa učesnika i drugih primenljivih propisa.
Za zajam između fizičkih lica koji je manji od 10.000 evra solemnizacija nije obavezna po ovom osnovu. Strane ipak mogu dobrovoljno da zaključe pisani ugovor i overe potpise ili solemnizuju dokument ako žele viši nivo pravne sigurnosti.
Kada solemnizuje ugovor o zajmu između fizičkih lica u iznosu od najmanje 10.000 evra, javni beležnik odmah dostavlja overeni prepis Upravi za sprečavanje pranja novca preko registra koji razvija i održava Ministarstvo pravde.
U registar se unose identifikacioni podaci ugovornih strana, iznos i valuta zajma, kao i rok vraćanja. Pravilo je uvedeno dopunom Zakona o javnom beležništvu.
Overa potpisa ili solemnizacija?
Kod obične overe potpisa notar potvrđuje identitet potpisnika i činjenicu da je određeno lice pred njim potpisalo dokument ili priznalo potpis kao svoj.
Notar ovom radnjom ne potvrđuje automatski da je sadržina ugovora pravno potpuna niti da dokument predstavlja izvršnu ispravu.
Solemnizacija podrazumeva širu proveru. Javni beležnik utvrđuje identitet i sposobnost ugovornih strana, ispituje da li je pravni posao dozvoljen i proverava da li sadržina dokumenta odgovara njihovoj stvarnoj volji. Strankama objašnjava pravne posledice ugovora, a zatim stavlja solemnizacionu klauzulu.
Za zajam novca između fizičkih lica od 10.000 evra ili više potrebna je solemnizacija. Obična overa ugovora o zajmu kod notara u tom slučaju ne ispunjava zakonski zahtev.
Ipak, solemnizovan ugovor nije automatski izvršna isprava. Da bi poverilac mogao da pokrene neposredno izvršenje bez prethodne parnice, ugovor mora da sadrži precizno određenu obavezu i izričitu izjavu zajmoprimca da se nakon dospelosti može neposredno sprovesti prinudno izvršenje.
U klauzuli neposredne izvršnosti treba jasno odrediti iznos duga, rok dospelosti i obim obaveze. Neodređene ili nepotpune formulacije mogu otežati neposrednu naplatu čak i kada je ugovor solemnizovan.
Šta ugovor o zajmu treba da sadrži?
View this post on Instagram
Dobro sastavljen ugovor treba da ostavi što manje prostora za različita tumačenja. Nije dovoljno navesti samo da je jedno lice drugom pozajmilo novac.
Ugovor bi trebalo da sadrži:
- ime, prezime, adresu, JMBG i podatke iz ličnog dokumenta zajmodavca i zajmoprimca
- tačan iznos i valutu zajma
- datum i način predaje novca
- potvrdu da je novac primljen, ako je predat pre ili prilikom potpisivanja
- datum dospelosti ili plan otplate u ratama
- broj računa i drugi dogovoreni način vraćanja
- podatak da li je zajam beskamatni ili sa kamatom
- visinu i način obračuna ugovorene kamate
- posledice kašnjenja i pravo na zakonsku zateznu kamatu
- eventualna sredstva obezbeđenja
- klauzulu neposredne izvršnosti, ako je ugovorena
- datum zaključenja i potpise ugovornih strana
Ako se novac vraća u ratama, za svaku ratu treba navesti iznos i datum dospelosti. Ugovorom se može predvideti i da ceo preostali dug dospe na naplatu ako zajmoprimac zakasni sa određenim brojem rata.
Zajam može biti beskamatni. Da ne bi bilo nedoumica, preporučljivo je izričito napisati da zajmoprimac vraća samo glavnicu.
Kada se ugovara kamata, treba precizirati njenu stopu, period na koji se obračunava i rokove plaćanja. Visina kamate mora biti razumna i usklađena sa načelom jednake vrednosti davanja.
Nesrazmerno visoka kamata, ugovorena iskorišćavanjem tuđe nužde, teškog materijalnog položaja, neiskustva ili zavisnosti, može otvoriti pitanje postojanja zelenaškog ugovora.
Kod namenskog zajma potrebno je navesti za šta se novac daje. Ako zajmoprimac upotrebi sredstva u drugu svrhu, zajmodavac može steći pravo da raskine ugovor, u zavisnosti od ugovorenih uslova i okolnosti slučaja.
Kako izgleda postupak kod notara?
Pre odlaska kod javnog beležnika potrebno je pripremiti ugovor ili njegov nacrt. Dokument treba da sadrži sve bitne podatke o zajmu, načinu predaje novca, roku vraćanja, kamati i obezbeđenju naplate.
Zajmodavac i zajmoprimac dolaze kod notara sa važećim ličnim kartama ili drugim prihvatljivim identifikacionim dokumentima. Ako neko od učesnika nastupa preko punomoćnika, potrebno je odgovarajuće punomoćje.
Notar zatim:
- utvrđuje identitet ugovornih strana
- proverava njihovu poslovnu sposobnost i ovlašćenja
- ispituje da li je ugovor dozvoljen
- proverava da li dokument odgovara volji stranaka
- čita ugovor i objašnjava njegove pravne posledice
- potvrđuje ispravu solemnizacionom klauzulom
Stranke potpisuju ugovor pred javnim beležnikom ili priznaju ranije stavljene potpise kao svoje. Nakon solemnizacije privatna isprava dobija pravnu snagu javne isprave u delu koji se odnosi na činjenice potvrđene u postupku.
Kod zajma između fizičkih lica od 10.000 evra ili više notar evidentira ugovor i dostavlja njegov overeni prepis Upravi za sprečavanje pranja novca.
Sama solemnizacija ne dokazuje nužno da je novac zaista predat. Zbog toga je važno da ugovor sadrži potvrdu o prijemu novca ako je isplata već izvršena. Kada se novac prenosi preko banke, treba sačuvati izvod, nalog za uplatu i druge podatke o transakciji.
U svrsi uplate korisno je navesti da se radi o predaji novca po konkretnom ugovoru o zajmu.
Koliko košta overa ugovora o zajmu?
Cena zavisi od iznosa zajma, vrste javnobeležničke radnje, broja stranaka, broja primeraka i dodatnih usluga. Obična overa potpisa, solemnizacija privatne isprave i sastavljanje javnobeležničkog zapisa obračunavaju se različito.
Kod pravnog posla čija se vrednost može utvrditi, nagrada se određuje prema vrednosti predmeta posla. Kod zajma je to vrednost glavnog potraživanja, bez sporednih potraživanja kao što su kamata i troškovi.
Prema važećoj tarifi, vrednost jednog boda iznosi 180 dinara bez PDV-a. Za solemnizaciju se obračunava 60% nagrade određene prema vrednosti pravnog posla. Dodaju se propisani materijalni i eventualni drugi troškovi. Važeća Javnobeležnička tarifa dostupna je ovde.
Za posao vrednosti od 600.001 do 2.500.000 dinara osnovna nagrada iznosi 100 bodova, dok se za solemnizaciju obračunava 60% tog iznosa.
Tome se dodaju PDV i propisani troškovi. Raniji okvirni obračuni pominjali su najmanje 100 bodova i približno 12.000 dinara, ali taj iznos ne treba koristiti kao aktuelnu fiksnu cenu jer su vrednost boda i tarifa menjani.
Dodatni troškovi mogu nastati kada:
- u poslu učestvuje više stranaka
- notar sastavlja dokument umesto da potvrđuje pripremljeni ugovor
- stranke traže dodatne prepise ili otpravke
- potreban je prevod dokumenta
- učestvuje sudski tumač
- radnja mora biti obavljena van kancelarije ili van radnog vremena
Pre zakazivanja termina najbolje je notaru dostaviti iznos zajma, broj stranaka i podatak da li već postoji pripremljen ugovor. Na osnovu toga moguće je dobiti precizniji obračun troškova.
Šta ako zajmoprimac ne vrati novac?
Kada zajmoprimac ne vrati novac u ugovorenom roku, zajmodavac može poslati pisanu opomenu i zahtevati isplatu glavnice, ugovorene kamate i zakonske zatezne kamate.
Zakonska zatezna kamata nije isto što i redovna ugovorna kamata. Ugovorna kamata predstavlja naknadu za korišćenje novca ako su je strane ugovorile. Zatezna kamata nastaje zbog kašnjenja i teče od trenutka kada dužnik padne u docnju.
Način naplate zavisi od sadržine i pravne forme ugovora.
Ako solemnizovani ugovor ima svojstvo izvršne isprave i sadrži saglasnost zajmoprimca za neposredno izvršenje, zajmodavac može pokrenuti izvršni postupak bez prethodne parnice. To može znatno skratiti put do prinudne naplate.
Ako ugovor nema svojstvo izvršne isprave, zajmodavac će najčešće morati da podnese tužbu. U postupku će dokazivati postojanje ugovora, predaju novca, iznos potraživanja i dospelost obaveze.
Važni dokazi mogu biti:
- pisani ugovor o zajmu
- bankarski izvodi i nalozi za uplatu
- potpisana priznanica
- prepiska između ugovornih strana
- opomene poslate zajmoprimcu
- dokazi o delimično vraćenom novcu
- priznanje duga
Opšti rok zastarelosti potraživanja iz ugovora o zajmu iznosi deset godina, jer za ovo potraživanje nije propisan poseban kraći rok. Rok se računa od trenutka kada je poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze.
Tok zastarelosti može biti prekinut priznanjem duga, delimičnom uplatom ili preduzimanjem odgovarajuće radnje pred sudom ili drugim nadležnim organom.
Rezime
Overa ugovora o zajmu kod notara nije obavezna za svaki zajam. Međutim, ugovor o zajmu novca između fizičkih lica u iznosu od 10.000 evra ili više mora biti solemnizovan. Kod iznosa u dinarima primenjuje se srednji kurs Narodne banke Srbije na dan solemnizacije.
Za manje iznose moguće je zaključiti ugovor bez notara, ali pisani dokument olakšava dokazivanje iznosa, predaje novca, roka vraćanja i drugih dogovorenih uslova.
Posebnu pažnju treba posvetiti klauzuli neposredne izvršnosti. Sama činjenica da je ugovor solemnizovan ne znači da poverilac može odmah pokrenuti izvršenje.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.