Otplata duga ne briše odmah podatak o ranijem kašnjenju. Ako je fizičko lice imalo docnju evidentiranu u Kreditnom birou, banka i nakon izmirenja obaveze vidi istoriju te usluge.
Kod aktivnog kredita istorija ostaje vezana za taj kredit sve dok ugovorni odnos traje.
To znači da otplaćena docnja i obrisana docnja nisu ista stvar. Dan nakon uplate Kreditni biro treba da pokaže da je dug izmiren, ali podatak da je kašnjenje postojalo ne nestaje zbog same uplate.
Koliko dugo Kreditni biro čuva podatak o kašnjenju?
Pravila Kreditnog biroa propisuju da se podaci o uslugama fizičkih lica prikazuju još tri godine od gašenja usluge odnosno prestanka ugovornog odnosa. Pravilo se odnosi i na pozitivne i na negativne podatke.
Brisanje se obavlja automatski poslednjeg dana meseca u kojem istekne trogodišnji rok.
| Situacija | Kada počinje rok | Koliko se još vidi |
|---|---|---|
| Kredit je potpuno otplaćen | Od gašenja kredita | 3 godine |
| Kreditna kartica je zatvorena | Od gašenja kartice | 3 godine |
| Tekući račun je zatvoren | Od prestanka ugovora | 3 godine |
| Lizing je potpuno otplaćen | Od završetka ugovora | 3 godine |
| Kredit je i dalje aktivan | Rok za brisanje usluge još nije počeo | Podaci ostaju uz aktivnu uslugu |
Primer – kredit ste otplatili 15. februara 2026.
Pretpostavimo da ste tokom otplate gotovinskog kredita imali kašnjenje duže od 60 dana. Kasnije ste sve rate izmirili i kredit je konačno zatvoren 15. februara 2026.
Podaci o tom kreditu ostaju u Kreditnom birou tri godine nakon gašenja. Trogodišnji period ističe u februaru 2029, a automatsko brisanje usluge obavlja se poslednjeg dana tog meseca.
Do tada banka koja uz vašu saglasnost pribavi izveštaj vidi da je kredit otplaćen, ali vidi i podatke o ranijoj neurednosti koji pripadaju toj kreditnoj usluzi.
To je važna razlika. U izveštaju više ne stoji da trenutno dugujete zakašneli iznos ako ste ga platili. Ostaje istorijski podatak da je docnja postojala.
Kašnjenje od 20 ili 30 dana nije docnja Kreditnog biroa
Kreditni biro ne evidentira svako kašnjenje od nekoliko dana kao negativan podatak.
Za fizička lica, docnja počinje od 60 dana dospele i neizmirene obaveze. U izveštaju se zatim evidentiraju datum nastanka docnje, broj dana, iznos u docnji i maksimalan iznos docnje.
Na primer:
| Kašnjenje | Status u Kreditnom birou |
|---|---|
| 7 dana | Ne predstavlja docnju prema pravilima KB |
| 30 dana | Ne predstavlja docnju prema pravilima KB |
| 59 dana | Još nije docnja prema pravilima KB |
| 60 dana | Evidentira se kao neurednost |
| 90 dana | Evidentirana docnja traje 90 dana |
To ipak ne znači da je kašnjenje od 30 dana potpuno nevidljivo banci kod koje već imate proizvod. Narodna banka Srbije navodi da banka pri proceni postojećeg klijenta raspolaže i sopstvenom dokumentacijom o tome kako je korisnik izmirivao obaveze prema toj banci tokom poslednjih 12 meseci.
Druga banka preko Kreditnog biroa vidi podatke koji su evidentirani prema pravilima tog sistema.
Platili ste zakašnjelu ratu, ali kredit traje još pet godina
Ovo je situacija koja najčešće stvara pogrešno očekivanje o roku od tri godine.
Zamislimo stambeni kredit koji traje do 2032. godine. Tokom 2026. jedna obaveza ostane neizmirena 70 dana. Dužnik zatim uplati sve što duguje i nastavi uredno da plaća kredit.
Čim je dug izmiren, banka ažurira podatak o izmirenoj docnji. Kredit ipak ostaje aktivna usluga.
Trogodišnji rok za uklanjanje cele te kreditne usluge iz istorijskog dela izveštaja ne računa se od dana kada je plaćena jedna zakašnjela rata, već od gašenja usluge. Kreditni biro izričito navodi da izveštaj sadrži pozitivne i negativne podatke o aktivnim uslugama, kao i podatke o uslugama ugašenim u prethodne tri godine.
Zato nije tačno pravilo koje se ponekad prenosi kao „posle tri godine od kašnjenja Kreditni biro se čisti“. Rok zavisi od završetka konkretnog ugovornog odnosa.
Koliko brzo se vidi da ste dug platili?
Ovde ne treba čekati tri godine.
Banke i druge članice Kreditnog biroa podatke ažuriraju svakog dana. Nova otplata kredita, zatvaranje računa ili izmirenje docnje treba da bude dostavljeno sistemu istog dana, a promena se u izveštaju prikazuje narednog dana.
Ako danas izmirite zakašnjenje od 80 dana, istorijska docnja ostaje, ali sutrašnji izveštaj treba da pokaže da zakašnjela obaveza više nije neizmirena.
Ako i nekoliko dana kasnije u izveštaju stoji stari iznos kao neplaćen, tada više nije reč o trogodišnjem roku. Treba proveriti da li je banka pravilno ažurirala podatak.
Otplatili ste kredit, ali banka i dalje vidi staru docnju
To samo po sebi nije greška.
Narodna banka Srbije je upravo povodom pritužbi građana objasnila da se istorijski podaci o docnji kod kredita brišu nakon tri godine od izmirenja obaveze, dok se kod tekućeg računa rok računa od prestanka ugovora, odnosno zatvaranja računa.
Problem postoji kada dug jeste plaćen, a u Kreditnom birou se i dalje prikazuje kao neizmiren. NBS je u ranijim postupcima utvrđivala i takve slučajeve, nakon čega je banka morala da ispravi podatke.
Zatvorena kreditna kartica i kartica sa stanjem nula nisu isto
Ako otplatite sve što dugujete po kreditnoj kartici, stanje duga može biti nula, ali kartica i dalje postoji ako ugovor nije raskinut.
Kreditni biro prikazuje podatke o aktivnim kreditnim karticama, uključujući odobreni kreditni limit, iskorišćen iznos i status. Samo vraćanje trenutnog duga zato nije isto što i gašenje kartice.
Ako želite da kreditna kartica više ne bude aktivna kreditna obaveza, potrebno je da se ugovorni odnos za tu karticu zaista završi prema proceduri banke. Tek od gašenja usluge počinje trogodišnji period nakon kojeg se istorijski podaci o toj usluzi uklanjaju iz izveštaja.
Isto pravilo je posebno važno kod starog tekućeg računa
Tekući račun koji više ne koristite nije automatski zatvoren.
Na računu mogu da ostanu naknade za održavanje ili nedozvoljeno prekoračenje. Ako dospela neizmirena obaveza traje 60 dana, nastaje docnja koja ulazi u Kreditni biro.
Narodna banka Srbije je 2025. posebno govorila o slučajevima građana koji su imali male dugove na računima preko kojih više nisu primali zaradu.
Po pravilima koja se primenjuju od jula 2025, banka je dužna da korisnika odmah obavesti ako zaduženje dovede račun u nedozvoljeno prekoračenje.
Ako se taj dug izmiri u roku od pet dana od ulaska u nedozvoljeno prekoračenje, banka ne naplaćuje kamatu niti drugu naknadu po tom osnovu. NBS je objasnila pravilo upravo kroz problem zaboravljenih računa.
Za kredit, revolving kredit i lizing važi drugo pravilo obaveštavanja. Nakon unošenja podatka o docnji u bazu, banka odnosno davalac usluge ima obavezu da korisniku u roku od 15 dana besplatno dostavi podatke o stanju duga.
Ako stari račun više ne koristite, samo povlačenje novca nije zatvaranje računa. Potrebno je proveriti da li je ugovor zaista raskinut.
Da li stara docnja automatski znači da banka neće dati novi kredit?
Ne postoji jedno pravilo po kojem svaka evidentirana docnja automatski znači odbijanje kredita.
Kreditni biro dostavlja podatke. Odluku donosi banka.
Pri odlučivanju banka gleda visinu prihoda, postojeće mesečne obaveze, vrstu zaposlenja, ukupnu zaduženost, traženi iznos kredita, sredstva obezbeđenja i istoriju izmirivanja obaveza. Kreditna politika nije ista u svakoj banci.
Prema NBS, podatak o neurednosti može biti jedna od okolnosti koja utiče na odluku, ali iz samog odbijanja zahteva ne može se zaključiti da je Kreditni biro bio jedini razlog.
U praksi je velika razlika između osobe koja trenutno ima neizmiren dug i osobe koja je raniju docnju izmirila, a nakon toga dve godine uredno plaća sve obaveze. Kreditni biro banci daje podatke, a banka ih ocenjuje prema sopstvenim kriterijumima.
Primer – docnja od 75 dana pa zahtev za stambeni kredit
Uzmimo osobu koja je imala gotovinski kredit od 500.000 dinara. Jedna rata nije plaćena na vreme i obaveza je ostala otvorena 75 dana. Nakon toga je ceo zaostali iznos izmiren, a kredit je kasnije potpuno otplaćen.
Ako je kredit zatvoren 10. juna 2025, podatak o toj kreditnoj usluzi ostaje u istoriji do isteka trogodišnjeg perioda u junu 2028.
Ako ista osoba u septembru 2026. traži stambeni kredit, banka i dalje ima uvid u istorijsku docnju. Istovremeno vidi da dug više nije otvoren.
Od tadašnjih 75 dana kašnjenja ne nastaje novi dug niti se docnja ponovo računa. Banka samo dobija podatak o ranijem načinu otplate i sama odlučuje koliki značaj mu daje.
Primer – dug po minusu je plaćen, ali račun nije zatvoren
Klijent ima račun koji gotovo ne koristi. Naknada i druga zaduženja dovedu račun u nedozvoljeno prekoračenje od 6.000 dinara. Dug ostane neplaćen duže od 60 dana i bude evidentiran kao docnja.
Klijent zatim plati 6.000 dinara. Sledećeg dana Kreditni biro treba da dobije ažuriranje da je docnja izmirena.
Ali račun ostaje otvoren.
Za tekuće račune istorijski rok se vezuje za prestanak ugovora. Ako klijent želi da ugasi račun koji više ne koristi, mora da završi postupak zatvaranja kod banke. Samo stanje od nula dinara ne znači da je ugovor prestao.
Probleme koje prave minus i kartice detaljnije smo objasnili u tekstu o dozvoljenom minusu.
Šta banka tačno vidi u Kreditnom birou?
Kreditni biro ne prikazuje samo podatak „dobar“ ili „loš“ klijent.
Za kredit se, između ostalog, vode podaci o:
- odobrenom iznosu kredita
- visini rate
- roku otplate
- datumu početka i kraja otplate
- preostalom dugu
- statusu kredita
Zato nije isto imati zakašnjenje od 61 dana na malom iznosu i dugu od nekoliko stotina hiljada dinara koji je ostao neplaćen mnogo meseci. Kreditni biro banci daje konkretnije podatke od same informacije da je nekada postojalo kašnjenje.
Kako da proverite šta banka trenutno vidi?
Najjednostavnije je da pre novog zahteva za kredit sami uzmete Lični izveštaj Kreditnog biroa.
Prvi Lični izveštaj koji fizičko lice preuzme tokom kalendarske godine je besplatan. Zahtev se podnosi kod banke, Kreditnog biroa ili elektronski preko Portala Kreditnog biroa.
U izveštaju proverite:
- da li je otplaćeni kredit označen kao zatvoren
- da li je trenutno stanje duga nula
- da li postoji evidentirana docnja
- koliko dana je trajala
- koji iznos je bio u docnji
- da li stara kartica ili račun i dalje stoje kao aktivni
- da li postoji obaveza za koju ste mislili da je odavno ugašena
Na Finansijskom putokazu već imamo detaljno uputstvo za proveru Kreditnog biroa, uključujući objašnjenje podataka koji se pojavljuju u izveštaju.
Šta ako ste platili dug, a Kreditni biro i dalje pokazuje da nije izmiren?
Takav podatak treba ispraviti. Istorijska docnja ne briše se pre propisanog roka, ali trenutni iznos duga mora da odgovara stvarnom stanju.
Za tačnost podatka odgovara banka, lizing kompanija ili drugi pružalac usluge koji ga je dostavio Kreditnom birou. Kreditni biro sam ne menja podatak koji je banka pogrešno prijavila.
Prema pravilima obrade podataka, podaci se koriste za procenu kreditne i platežne sposobnosti i praćenje urednosti u izvršavanju obaveza.
Ako Lični izveštaj sadrži grešku, postupak izgleda ovako:
- preuzmete Lični izveštaj
- utvrdite koji podatak nije tačan
- podnesete Zahtev za ispravku-dopunu
- zahtev rešava banka ili druga članica koja je podatak dostavila
- nakon ispravke preuzmete novi izveštaj i proverite stanje
Ne možete tražiti brisanje samo zato što ste dug naknadno platili
Ovde treba razlikovati netačan podatak od podatka koji vam više ne odgovara.
Ako banka greškom prikazuje 100.000 dinara neizmirenog duga, a vi imate potvrdu da je kredit zatvoren, postoji osnov za ispravku.
Ako je podatak tačan i zaista ste kasnili 90 dana, naknadna otplata ne pretvara istoriju u urednu otplatu. Podatak se ažurira tako da se vidi da je obaveza izmirena, a istorija ostaje do isteka propisanog roka.
Zbog toga zahtev „platio sam sve, izbrišite me iz Kreditnog biroa“ nije ispravan način da se posmatra ovaj sistem. Kreditni biro sadrži i podatke o uredno otplaćenim proizvodima. Ne postoji posebna lista na kojoj je osoba jednostavno „u birou“ ili „van biroa“.
Da li tri godine bez novih kašnjenja popravljaju položaj kod banke?
Stara docnja i aktuelna docnja nisu isto.
Osoba koja trenutno duguje dospelu ratu predstavlja drugačiji kreditni rizik od osobe koja je stari dug zatvorila i nakon toga uredno plaća sve obaveze.
Banke ipak nemaju obavezu da koriste isti model procene. Jedna banka staroj docnji može dati veći značaj, druga može više gledati sadašnju zaduženost, visinu zarade, ugovor o radu, učešće kod stambenog kredita i ponašanje nakon ranijeg problema.
Iz Kreditnog biroa se zato ne može izračunati univerzalni „kreditni skor“ koji garantuje odobrenje ili odbijanje zahteva.
Da li zatvaranje kredita ranije ubrzava brisanje istorije?
Da, u jednom vrlo konkretnom smislu. Rok od tri godine za ugašenu kreditnu uslugu počinje kada se ta usluga završi.
Ako kredit po planu traje do 2030, a vi ga potpuno prevremeno otplatite i zatvorite 2027, istorijski period za tu uslugu počinje od njenog zatvaranja 2027, a ne od prvobitnog planiranog datuma 2030.
To nije razlog da se kredit prevremeno otplaćuje samo zbog Kreditnog biroa. Prevremena otplata je finansijska odluka koja zavisi od kamate, preostalog duga i drugih troškova. Ali datum stvarnog zatvaranja kredita jeste važan za početak roka čuvanja istorijskih podataka.
Preduzetnici nemaju isti rok kao građani
Pravilo od tri godine odnosi se na fizička lica.
Preduzetnik zato ne treba da primenjuje pravilo „60 dana i tri godine“ na kredit koji je u Kreditnom birou evidentiran kao poslovna obaveza preduzetnika.
Najvažniji rokovi na jednom mestu
| Pravilo | Fizičko lice | Preduzetnik ili firma |
|---|---|---|
| Kada nastaje evidentirana docnja | 60 i više dana | 15 i više dana |
| Istorija ugašene usluge | 3 godine | 5 godina |
| Ažuriranje izmirene docnje | Narednog dana nakon ažuriranja | Narednog dana nakon ažuriranja |
| Maksimalni rok za ispravku pogrešnog podatka | 15 dana | 15 dana |
Za kraj
Ako ste dug u potpunosti otplatili, banka ne treba da vidi da ga i dalje dugujete. Treba da vidi da je obaveza izmirena. Istorijski podatak o ranijoj docnji ipak ostaje u Kreditnom birou dok ne istekne propisani rok.
Za građane se podaci o ugašenom kreditu, računu, kartici ili drugoj usluzi prikazuju još tri godine. Kašnjenje se kao neurednost evidentira od 60 dana, a otplata zakašnjenja treba da bude vidljiva već narednog dana nakon ažuriranja.
Pre nego što podnesete zahtev za veći gotovinski ili stambeni kredit, preuzmite besplatan Lični izveštaj i proverite šta je zaista evidentirano.
Ako je podatak tačan, banka ga ocenjuje u okviru svoje kreditne politike. Ako je dug plaćen, a izveštaj i dalje prikazuje neizmirenu obavezu, traži se ispravka podatka, a ne čeka se da prođu tri godine.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.