Dozvoljeni minus i kreditna kartica omogućavaju da potrošite novac koji trenutno nemate na računu, ali se dug ne otplaćuje na isti način i ukupni trošak može dosta da se razlikuje.
U Srbiji je dozvoljeni minus po pravilu skuplja opcija, posebno kada ga koristite mesecima i ne smanjujete glavni dug.
Kreditna kartica takođe može biti skupa ako redovno prenosite dug iz meseca u mesec i plaćate samo minimalnu obavezu.
Ipak, kod kartice se deo glavnice redovno vraća, dok kod dozvoljenog minusa možete dugo plaćati kamatu, a da i dalje dugujete isti iznos koji ste prvobitno potrošili.
Narodna banka Srbije zato dozvoljeno prekoračenje svrstava među najskuplje oblike zaduživanja građana.
Za pravilno poređenje treba gledati efektivnu kamatnu stopu, način otplate, naknade i koliko dugo planirate da koristite pozajmljeni novac.
Dozvoljeni minus je po pravilu skuplji
Dozvoljeni minus je kreditna linija vezana za tekući račun. Banka vam odobrava da trošite više novca nego što stvarno imate na računu, do unapred određenog limita.
Ako na računu imate 10.000 dinara, a banka vam je odobrila minus od 50.000 dinara, raspoloživa sredstva mogu biti prikazana kao 60.000 dinara. Međutim, 50.000 dinara nije vaš novac. To je pozajmica na koju plaćate kamatu kada je koristite.
Narodna banka Srbije na portalu Tvoj novac navodi da dozvoljeni minus predstavlja jedan od najskupljih vidova zaduživanja i savetuje da se koristi kratko.
Kolike su maksimalne kamate u 2026. godini?
Od primene novih pravila zaštite korisnika finansijskih usluga kamatne stope na kreditne kartice i prekoračenja više nisu potpuno prepuštene ponudama banaka.
Prema ograničenjima Narodne banke Srbije objavljenim 16. juna 2026. godine, maksimalna efektivna kamatna stopa pri zaključenju ugovora iznosi:
| Proizvod | Maksimalna EKS |
|---|---|
| Dug po dinarskim kreditnim karticama | 17,75% |
| Dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu | 19,75% |
Aktuelna ograničenja objavljena su u javnoj bazi Narodne banke Srbije.
Već iz tih granica vidi se osnovna razlika. Kod dozvoljenog minusa maksimalna dozvoljena efektivna stopa viša je nego kod kreditne kartice.
To ne znači da će svaka banka ponuditi baš 19,75% za minus ili 17,75% za karticu. Konkretna stopa može biti niža. Pre odluke treba pogledati EKS u ponudi svoje banke.
Zašto treba gledati EKS, a ne samo nominalnu kamatu?
Nominalna kamatna stopa pokazuje osnovnu cenu kamate. Efektivna kamatna stopa uključuje i druge troškove koji ulaze u cenu finansijskog proizvoda.
EKS zato omogućava bolju usporedbu dve ponude.
Na primer, kartica može imati nižu nominalnu kamatu, ali i godišnju članarinu. Druga kartica može imati višu nominalnu stopu bez članarine. Poređenje samo jedne stavke ne pokazuje konačan trošak.
Kod oba proizvoda proverite:
- nominalnu kamatnu stopu
- efektivnu kamatnu stopu
- mesečne i godišnje naknade
- trošak izdavanja kartice
- minimalnu mesečnu obavezu
- kamatu za kašnjenje
- uslove produženja proizvoda
Najveća razlika je u načinu otplate
Dozvoljeni minus i kreditna kartica nisu samo dve verzije iste pozajmice.
Kod minusa nema klasične mesečne rate koja automatski smanjuje glavni dug. Plata ili druga uplata na račun najpre smanjuje negativno stanje, ali ako odmah ponovo potrošite raspoloživi novac, vraćate se na isti nivo duga.
Zato korisnik može godinu dana da bude 50.000 dinara u minusu, da svakog meseca plaća kamatu i da na kraju godine i dalje duguje gotovo svih 50.000 dinara.
Kod revolving kreditne kartice banka zahteva mesečnu uplatu dela duga. Narodna banka Srbije navodi da se kod takvih kartica glavnica u praksi najčešće umanjuje za 5% do 10% mesečno, u skladu sa ugovorom.
Primer sa 50.000 dinara duga
Najlakše je videti razliku na jednostavnom primeru.
Pretpostavimo da koristite 50.000 dinara i da oba proizvoda imaju približno sličnu kamatnu stopu.
Ako koristite dozvoljeni minus
Potrošili ste svih 50.000 dinara odobrenog minusa i tokom narednih meseci stalno ostajete na približno istom negativnom stanju.
Kamata se obračunava na iskorišćeni iznos. Ako ne smanjujete minus, kamata se plaća iz meseca u mesec, ali glavnica ostaje oko 50.000 dinara.
Posle godinu dana mogli ste da platite značajan iznos kamate, a da dug praktično niste rešili.
Ako koristite kreditnu karticu
Na kreditnoj kartici takođe dugujete 50.000 dinara, ali svaki mesec imate obavezu da platite bar ugovoreni minimalni iznos.
Deo te uplate ide na smanjenje glavnice. Sledećeg meseca kamata se obračunava na manji dug, pod uslovom da karticu ponovo ne koristite.
Otplata samo minimalnog iznosa nije jeftina niti brza, ali postoji mehanizam koji postepeno smanjuje dug.
Kako minus lako postane trajni dug
Glavni problem dozvoljenog minusa nije samo visoka kamata. Problem je način na koji ga ljudi koriste.
Zamislite platu od 100.000 dinara i dozvoljeni minus od 50.000 dinara.
Pred platu ste 50.000 dinara u minusu. Kada stigne plata, stanje postaje plus 50.000 dinara. Ako tokom meseca ponovo potrošite 100.000 dinara, vraćate se na minus od 50.000.
Na papiru je plata legla i minus je nakratko pokriven. U stvarnosti niste izašli iz zaduženja.
Takav obrazac može da traje godinama.
Kreditna kartica je povoljnija samo ako je pravilno koristite
Kreditna kartica nije automatski jeftin proizvod.
Ako svakog meseca koristite ceo raspoloživi limit i uplaćujete samo minimalnu obavezu, dug se sporo smanjuje i kamata se dugo plaća.
Kartica je mnogo povoljnija kada postoji period bez kamate i kada celokupan dug vratite pre isteka tog perioda.
Banke kod pojedinih kreditnih kartica nude odloženo plaćanje ili period u kojem se kamata ne obračunava ako korisnik izmiri ceo dospeli iznos do određenog datuma.
U tom slučaju kupovina karticom može biti znatno jeftinija od korišćenja minusa.
Šta je grejs period na kreditnoj kartici?
Grejs period je period tokom kojeg banka ne naplaćuje kamatu na određene kartične transakcije ako korisnik do propisanog datuma vrati celokupan dug.
Na primer, napravite kupovinu od 30.000 dinara karticom i banka vam omogućava da ceo iznos vratite do datuma dospeća bez kamate.
Ako platite svih 30.000 dinara na vreme, kamata na tu kupovinu može biti nula, u zavisnosti od uslova kartice.
Ako uplatite samo minimalni iznos, ostatak prelazi u revolving dug i počinje obračun kamate prema ugovoru.
Grejs period se ne primenjuje nužno na sve transakcije. Podizanje gotovine kreditnom karticom često ima drugačije uslove i posebne naknade.
Podizanje gotovine kreditnom karticom je posebno skupo
Kreditna kartica je prvenstveno namenjena plaćanju robe i usluga.
Ako njome podižete gotovinu sa bankomata, banka može da naplati dodatnu naknadu, a kamata može početi da se obračunava odmah, bez pogodnosti koje važe za kupovinu.
Zato kreditna kartica koja je povoljna za kupovinu ne mora biti povoljna za podizanje gotovine.
Pre korišćenja bankomata proverite tarifu banke.
Kada je dozvoljeni minus prihvatljiv izbor?
Minus ima jednu veliku praktičnu prednost. Novac je odmah dostupan na tekućem računu.
Razuman je za mali i veoma kratkotrajan nedostatak novca kada tačno znate da ćete dug uskoro pokriti.
Primer je neočekivani račun od 15.000 dinara koji morate da platite pet dana pre plate, uz dovoljno visoku platu da nakon uplate možete potpuno da izađete iz minusa.
U takvoj situaciji kamata za nekoliko dana može biti mali trošak u odnosu na komplikacije otvaranja drugog kredita.
Problem nastaje kada minus postane dodatak mesečnoj plati.
Kada je kreditna kartica bolja opcija?
Kreditna kartica je korisnija za planiranu kupovinu koju možete da vratite u nekoliko meseci ili u okviru perioda bez kamate.
Posebno je korisna kada:
- kupovinu vraćate u celosti do datuma dospeća
- kartica ima beskamatni period
- postoji plaćanje na rate bez kamate
- želite jasnu mesečnu obavezu
- ne planirate podizanje gotovine[/su_note]
Ako dug nameravate da nosite duže vreme, treba proveriti i gotovinski kredit. Za veća zaduženja tokom više meseci, keš kredit često ima nižu cenu od oba proizvoda.
Koliko košta 100.000 dinara ako dug traje godinu dana?
Tačan trošak zavisi od konkretne banke, kamatne stope, naknada i načina otplate. Ipak, osnovna logika može da se pokaže jednostavnim primerom.
Ako biste tokom cele godine držali punih 100.000 dinara dozvoljenog minusa uz nominalnu godišnju kamatu od 18%, samo kamata bi okvirno iznosila oko 18.000 dinara, bez drugih mogućih troškova.
Posle tih 12 meseci i dalje biste dugovali osnovnih 100.000 dinara ako minus niste smanjivali.
Kod kartice sa istom kamatnom stopom, redovna otplata glavnice smanjuje osnovicu na koju se narednih meseci obračunava kamata. Ukupni trošak zato zavisi od brzine vraćanja duga.
Što brže vraćate glavnicu, manje kamate plaćate.
Šta ako banka nudi minus i karticu sa sličnom kamatom?
Tada način otplate postaje još važniji.
Ako minus ima EKS od 17%, a kartica 16,5%, razlika u samoj stopi nije velika. Ipak, korisnik minusa koji godinu dana ne smanjuje dug može platiti više od korisnika kartice koji svakog meseca vraća deo glavnice.
Zato dve stope ne treba posmatrati izolovano.
Pre odluke postavite sebi tri pitanja:
- Koliko novca mi treba?
- Za koliko vremena mogu stvarno da ga vratim?
- Da li ću svaki mesec smanjivati glavni dug?
Neiskorišćeni limit takođe može biti važan za novo zaduženje
Odobreni minus i kreditna kartica ulaze u finansijske obaveze koje banke vide kada procenjuju kreditnu sposobnost.
Čak i kada limit trenutno nije potpuno iskorišćen, banka može uzeti u obzir činjenicu da imate mogućnost dodatnog zaduženja.
Podaci o kreditima, karticama, dozvoljenom minusu i istoriji otplate nalaze se u izveštaju Kreditnog biroa. U našem vodiču možete detaljno pročitati kako da proverite Kreditni biro i koje podatke banka vidi.
To je posebno važno pre podnošenja zahteva za stambeni ili veći gotovinski kredit.
Šta se dešava ako pređete iz dozvoljenog u nedozvoljeni minus?
Nedozvoljeni minus nastaje kada potrošite više od ugovorenog dozvoljenog prekoračenja ili kada dozvoljeno prekoračenje prestane da važi, a dug ostane na računu.
To je nepovoljnija situacija od uredno korišćenog dozvoljenog minusa.
Kamata je viša, obaveza je dospela, a duže neizmirenje može uticati i na kreditnu istoriju.
Aktuelni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničava i kamatne stope na nedozvoljeno prekoračenje, ali to ne znači da je takvo zaduženje povoljno.
Šta ako kasnite sa kreditnom karticom?
Kod kreditne kartice banka određuje datum do kojeg morate da platite najmanje ugovorenu minimalnu obavezu.
Ako uplata ne stigne na vreme, mogu nastati dodatni troškovi i obračun kamate prema ugovoru.
Dugotrajno neizmirivanje obaveza može biti evidentirano i u Kreditnom birou.
Zato minimalnu obavezu treba posmatrati kao najniži iznos koji banka zahteva, a ne kao preporučeni način otplate.
Kako izaći iz dozvoljenog minusa
Ako svakog meseca završavate sa istim negativnim stanjem, čekanje sledeće plate neće rešiti problem.
Potrebno je da postepeno smanjujete deo minusa koji ponovo trošite.
Ako ste 60.000 dinara u minusu, možete postaviti cilj da svakog meseca smanjite korišćeni minus za 10.000 dinara. Posle prve plate dozvolite sebi da potrošite 10.000 dinara manje nego prethodnog meseca. Sledećeg meseca ponovite isto.
Tako se glavnica smanjuje sa 60.000 na 50.000, zatim na 40.000 i dalje, a sa njom pada i iznos kamate.
Ako je minus veliki i nema prostora u mesečnom budžetu za takav plan, treba od banke tražiti ponudu za drugi oblik finansiranja i uporediti njegovu EKS sa cenom postojećeg minusa.
Šta treba pitati banku pre nego što prihvatite ponudu?
- Kolika je EKS?
- Kolika je nominalna kamata?
- Postoji li mesečna ili godišnja naknada?
- Koliko traje odobreni limit?
- Šta se dešava kada ugovor istekne?
- Kolika je minimalna obaveza kod kartice?
- Postoji li grejs period?
- Na koje transakcije grejs period važi?
- Koliko košta podizanje gotovine?
- Kolika je kamata ako ne izmirite obavezu na vreme?
Od banke tražite reprezentativni primer sa ukupnim troškom, a ne samo informaciju o mesečnoj kamatnoj stopi.
Dozvoljeni minus ili kreditna kartica, šta je na kraju jeftinije?
Kreditna kartica je po pravilu jeftinija od dugotrajnog korišćenja dozvoljenog minusa, posebno ako kartica ima beskamatni period ili ako redovno vraćate značajan deo glavnice.
Dozvoljeni minus je praktičan za kratkotrajan nedostatak novca, ali postaje skup kada ga koristite iz meseca u mesec.
Najveći problem nastaje kada plaćate kamatu godinama, a glavni dug ostaje gotovo isti.
Kod kreditne kartice treba izbegavati drugi obrazac, stalnu kupovinu uz plaćanje samo minimalne mesečne obaveze.
Tada i kartica može postati dug koji traje mnogo duže nego što ste planirali.
Za odluku treba uporediti EKS konkretnih ponuda svoje banke i napraviti realan plan vraćanja. Ako vam novac treba na nekoliko dana, minus može biti praktičan.
Ako kupovinu vraćate u grejs periodu ili u nekoliko kontrolisanih rata, kreditna kartica je bolji kandidat. Za dug koji će trajati mesecima ili godinama treba proveriti i cenu gotovinskog kredita.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.