Zakonska zatezna kamata obračunava se kada dužnik ne izmiri novčanu obavezu u roku.
Njena visina zavisi od valute duga i referentne kamatne stope nadležne centralne banke, dok se konačan iznos određuje prema glavnici i broju dana kašnjenja.
Za tačan obračun nije dovoljno primeniti samo trenutno važeću stopu.
Potrebno je proveriti datum dospelosti, promene kamatne stope tokom docnje, prestupne godine i eventualne delimične uplate.
Kako se određuje stopa zakonske zatezne kamate?
Stopa zakonske zatezne kamate zavisi od valute u kojoj je izražena novčana obaveza. Za obaveze u dinarima stopa se određuje tako što se referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije uvećava za osam procentnih poena.
Prema podacima dostupnim u julu 2026. godine, referentna kamatna stopa NBS iznosi 5,75%.
Zakonska zatezna kamata za dinarske obaveze zato iznosi:
5,75% + 8% = 13,75% godišnje
Ova stopa primenjuje se od 13. septembra 2024. godine.
Za obaveze izražene u evrima koristi se kamatna stopa Evropske centralne banke na glavne operacije refinansiranja, uvećana za osam procentnih poena. Važeća zakonska zatezna kamata za evro iznosi 10,40% godišnje i primenjuje se od 17. juna 2026. godine.
Kod obaveza u drugim stranim valutama koristi se referentna ili osnovna kamatna stopa centralne banke zemlje čija je valuta predmet duga. Na tu stopu takođe se dodaje osam procentnih poena.
Ako je referentna kamatna stopa određena kao raspon između minimalne i maksimalne vrednosti, prvo se izračunava njihova aritmetička sredina. Na dobijeni rezultat zatim se dodaje osam procentnih poena.
Stopa koja se primenjuje zavisi od perioda kašnjenja. Kada se referentna stopa promeni tokom docnje, nije pravilno primeniti novu stopu na ceo prethodni period.
Kako se obračunava zatezna kamata
Zakonska zatezna kamata obračunava se metodom prostog interesnog računa. To znači da se kamata računa na iznos glavnice, bez automatskog pripisivanja prethodno obračunate kamate glavnici.
Kamata = glavnica × godišnja kamatna stopa × broj dana docnje / broj dana u godini
Kamatna stopa u formulu se unosi u decimalnom obliku. Stopa od 13,75% unosi se kao 0,1375.
Za redovnu godinu koristi se 365 dana, dok se za prestupnu godinu koristi 366 dana. Ako period kašnjenja prelazi iz jedne kalendarske godine u drugu, obračun se deli prema broju dana u svakoj godini.
Ako se stopa tokom perioda kašnjenja promeni, potrebno je napraviti poseban obračun za svaki period. Za svaki deo docnje koristi se stopa koja je tada bila na snazi, a dobijeni iznosi kamate se sabiraju.
Na primer, ako je jedna stopa važila do 16. juna, a nova od 17. juna, kamata do 16. juna obračunava se po staroj stopi, dok se od 17. juna koristi nova stopa.
Posebna pravila primenjuju se i kod delimičnih uplata. Obračun se zaustavlja na dan uplate, zatim se utvrđuje preostali iznos obaveze, nakon čega se kamata nastavlja obračunavati na novi dug.
Zakon o zateznoj kamati ne uređuje redosled kojim se delimična uplata uračunava u troškove, kamatu i glavnicu. To pitanje uređuje član 313. Zakona o obligacionim odnosima.
Prema tom pravilu, uplata se najpre uračunava u troškove, zatim u kamatu, a tek nakon toga u glavnicu, osim ako je u konkretnom slučaju drugačije određeno.
Za veoma stara potraživanja mogu se primenjivati drugačija pravila obračuna. Prema mišljenju Ministarstva finansija iz 2013. godine, za period do 3. marta 2001. godine primenjivao se konformni metod. Od tog datuma koristi se prosti interesni račun.
Zbog toga obračun višedecenijskih potraživanja može zahtevati podelu perioda ne samo zbog promena stope već i zbog promene samog metoda obračuna.
Primer obračuna
Pretpostavimo da dužnik kasni sa plaćanjem dinarskog duga pod sledećim uslovima:
- glavnica iznosi 100.000 dinara
- godišnja kamatna stopa iznosi 13,75%
- period kašnjenja traje 30 dana
- godina ima 365 dana
Obračun izgleda ovako:
100.000 × 13,75% × 30 / 365 = 1.130,14 dinara
Iznos zakonske zatezne kamate za 30 dana kašnjenja iznosi približno 1.130,14 dinara.
Ukupan iznos koji dužnik treba da plati nakon 30 dana iznosi:
100.000 + 1.130,14 = 101.130,14 dinara
Ovaj primer pretpostavlja da se kamatna stopa tokom celog perioda nije menjala, da nije bilo delimičnih uplata i da nisu nastali dodatni troškovi.
Ako bi se stopa promenila tokom tih 30 dana, obračun bi morao da se podeli na dva ili više perioda. Isto važi ako bi dužnik tokom docnje uplatio deo obaveze.
Zakonska i ugovorna kamata
Zakonska zatezna kamata i ugovorna kamata nisu ista vrsta kamate i imaju različitu svrhu.
Ugovorna kamata predstavlja naknadu za korišćenje tuđeg novca. Ona postoji samo ako je ugovorena između poverioca i dužnika ili ako njena primena proizlazi iz posebnog propisa.
Zakonska zatezna kamata nastaje kada dužnik zakasni sa plaćanjem dospele novčane obaveze. Za njenu primenu nije potrebno da bude posebno navedena u ugovoru.
Ako je ugovorena kamata viša od zakonske zatezne kamate, ugovorena stopa može nastaviti da teče i nakon što dužnik padne u docnju.
Ako je ugovorena kamata niža od zakonske zatezne kamate, nakon nastupanja docnje primenjuje se viša zakonska zatezna kamata.
Strane ne mogu slobodno ugovoriti svaku dodatnu kamatu za slučaj kašnjenja. Posebna kaznena kamata koja je suprotna prinudnim pravilima člana 277. Zakona o obligacionim odnosima ne proizvodi pravno dejstvo samo zato što je navedena u ugovoru.
Kamata na kamatu načelno nije dozvoljena. To znači da se dospela i neplaćena kamata ne može automatski pripisivati glavnici kako bi se na zbir dalje obračunavala nova kamata.
Izuzeci postoje kada su izričito propisani zakonom. Jedan od njih je procesna kamata, koja se može zahtevati na dospelu i neplaćenu kamatu od dana podnošenja tužbe sudu.
Rezime
Za pravilan obračun zakonske zatezne kamate potrebno je utvrditi iznos glavnice, valutu duga, datum dospelosti, prvi dan docnje i datum plaćanja. U obzir se moraju uzeti sve promene kamatne stope, prestupne godine i delimične uplate.
Za dinarske obaveze stopa se dobija uvećanjem referentne kamatne stope NBS za osam procentnih poena. Za obaveze u evrima koristi se odgovarajuća stopa ECB, takođe uvećana za osam procentnih poena.
Pre samog obračuna potrebno je proveriti važeće i istorijske stope u zvaničnoj evidenciji Narodne banke Srbije, jer se za svaki period docnje primenjuje stopa koja je tada bila na snazi.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.