Provera bolovanja: Kako poslodavci u Srbiji proveravaju doznake i status u sistemu eBolovanje od 1. januara 2026

·

Ivan Potkonjak
eBolovanje

Od 1. januara 2026 provera bolovanja u Srbiji ulazi u novu fazu, jer doznake i statusi se sada proveravaju putem sistema eBolovanje.

Za većinu firmi to znaci manje papira i brži uvid u osnovne podatke, ali i više pitanja: gde se tačno vidi doznaka, šta stoji u statusu, kada se bolovanje produžava, a kada se zatvara.

U praksi, poslodavci najčešće žele jednu stvar: jasnu sliku da li je bolovanje otvoreno, na koji period se odnosi i da li postoji nova doznaka u sistemu.

U nastavku ćemo vam predstaviti kako izgleda provera korak po korak, šta obično pravi zabunu, i koje situacije spadaju u formalnu medicinsku proceduru, posebno kada bolovanje traje duže.

Gde poslodavac proverava status bolovanja?

Provera bolovanja u elektronskom sistemu
Bolovanje se smatra važećim samo ako je evidentirano u sistemu eBolovanje

Poslodavac može proveriti bolovanje kroz sistem eBolovanje – Poslodavac na Portalu eUprava. To mesto služi kao centralna evidencija za sva bolovanja koja su otvorena, produžena ili zatvorena.

U praksi, provera izgleda ovako:

  • ulazak u nalog poslodavca
  • pregled liste zaposlenih sa aktivnim bolovanjem
  • uvid u status svakog bolovanja pojedinačno

Najvažnije je razumeti jednu stvar: ako bolovanje postoji, mora da postoji i u sistemu.

Ako ga nema u sistemu eBolovanje, za poslodavca ono formalno ne postoji u evidenciji.

Tipične situacije koje se ovde rešavaju:

  • zaposleni tvrdi da je na bolovanju, ali status još nije vidljiv
  • bolovanje je zatvoreno, a zaposleni se nije pojavio na poslu
  • postoji razlika između internog rasporeda i onoga što piše u sistemu

U svim tim slučajevima polazna tačka ostaje status u eBolovanje.

Šta tačno piše u elektronskoj doznaci?

Elektronska doznaka sadrži administrativne podatke potrebne za radni odnos i obračun, bez medicinskih detalja.

Najčešće informacije u doznaci:

  • datum početka bolovanja
  • period na koji se bolovanje odnosi
  • oznaka da li je bolovanje aktivno ili završeno
  • podaci o izdavanju i evidentiranju doznake

Ono što ne piše u doznaci:

  • dijagnoza
  • terapija
  • medicinski opis stanja

Za poslodavca je ključno da gleda period i status, jer se na osnovu toga vodi evidencija radnih dana, odsustva i naknade.

Greška koja se često pravi: čitanje doznake kao da je lekarski izveštaj. Doznaka služi za administraciju, ne za tumačenje zdravstvenog stanja.

Kako proveriti produženje bolovanja?

Produženje bolovanja se u sistemu vidi kao novi period vezan za isto bolovanje. Ne pojavljuje se kao potpuno novo bolovanje, već kao nastavak.

U praksi, produženje znači sledeće:

  • postoji nova doznaka
  • novi period se nadovezuje na prethodni
  • status ostaje aktivan

Šta poslodavac treba da proveri kod svakog produženja:

  • da li novi period logično nastavlja prethodni
  • da li postoji prekid između dva perioda
  • da li produženje ulazi u novi obračunski mesec

Ako se pojavi prekid, makar jedan dan, tada se situacija vodi drugačije i zahteva dodatnu pažnju u evidenciji.

Produženja do 30 dana najčešće idu preko izabranog lekara. Nakon toga se u igru uključuju lekarske komisije, ali se za poslodavca logika provere ne menja: gleda se status i važeći period.

Ko može da pokrene kontrolu bolovanja?

Kontrola bolovanja nije improvizacija. U praksi postoje formalni tokovi i institucije koje odlučuju o opravdanosti.

Poslodavac ne proverava zdravstveno stanje direktno, već koristi mehanizme koji postoje kroz sistem i procedure.

Najčešći razlozi

  • bolovanja koja se često ponavljaju, posebno uz vikende i praznike
  • bolovanja koja se produžavaju više puta bez jasnog kontinuiteta u doznakama
  • neslaganje između onoga što zaposleni kaže i onoga što piše u evidenciji

Šta poslodavac može da uradi?

  • vodi urednu evidenciju svih doznaka i perioda
  • beleži datume komunikacije i obaveštenja
  • pokreće formalne zahteve kada sistem podržava tu funkciju, umesto usmenih pritisaka i ad hoc provera

Šta poslodavac sme, a šta ne sme da proverava?

Dokumenti zaposlenog
Pravo poslodavca na uvid prestaje tamo gde počinje zdravstvena privatnost zaposlenog

Ovde se najviše greši, jer se administracija ponekad pretvori u radoznalost. Poslodavac ima legitiman razlog da proveri podatke koji utiču na radni odnos i obračun, ali ne sme da ulazi u medicinske detalje.

Šta poslodavac sme da proverava?

  • da li je bolovanje aktivno ili završeno
  • datum početka i period koji pokriva doznaka
  • da li postoji produženje i od kog datuma
  • kontinuitet perioda, posebno radi obračuna
  • da li postoji dokument u sistemu koji pokriva odsustvo

Šta poslodavac ne sme da zahteva kao obavezu zaposlenom?

  • dijagnozu
  • nalaze i terapije
  • detalje lečenja
  • tumačenja zdravstvenog stanja

Gde često nastaje problem?

Najčešći loš scenario ide ovako: neko u firmi traži „samo da kaže šta mu je“, pa to pređe granicu privatnosti, što može dovesti do mogućeg konflikta, prijave ili inspekcije.

Mnogo sigurniji put je da firma ostane na onome što je relevantno za radni odnos: status, period, dokument.

Česta pitanja

Da li zaposleni može da se vrati na posao pre isteka bolovanja?
Može, ali samo ako lekar formalno zatvori bolovanje. Povratak bez zatvaranja u evidenciji stvara problem kod kontrole i obračuna, jer sistem i dalje vodi odsustvo kao bolovanje.
Šta ako postoji jedan dan prekida između dve doznake?
Jedan dan bez doznake znači da taj dan nema osnov bolovanja. U evidenciji se vodi kao redovan radni dan ili druga vrsta odsustva, u zavisnosti od situacije. Taj detalj direktno utiče na obračun i kasnije ne može lako da se ispravi.
Da li poslodavac može da odbije bolovanje ako sumnja u zloupotrebu?
Ne može. Poslodavac nema ovlašćenje da odbije bolovanje koje ima važeću doznaku. Jedini dozvoljen put ide kroz formalnu proceduru i nadležne zdravstvene organe, uz urednu internu evidenciju.
Šta se dešava ako zaposleni radi tokom bolovanja?
Bolovanje znači sprečenost za rad. Ako zaposleni radi dok postoji važeća doznaka, firma ulazi u rizik kod kontrole i inspekcije. U praksi se bira jedno stanje i vodi dosledno u evidenciji.
Kako se tačno obračunava plata tokom bolovanja i ko je isplaćuje?
Tokom bolovanja zaposleni ne prima punu platu, već naknadu zarade. Ključne stvari koje odlučuju o iznosu su razlog bolovanja i trajanje po danima, ne subjektivna procena firme.Kako to izgleda u praksi:

  • za bolest ili povredu van rada, naknada iznosi 65 odsto prosečne zarade
  • za povredu na radu i profesionalnu bolest, naknada iznosi 100 odsto prosečne zarade
  • prvih 30 dana naknadu isplaćuje poslodavac iz sopstvenih sredstava
  • posle 30 dana, poslodavac i dalje isplaćuje naknadu zaposlenom, ali ima pravo na refundaciju od RFZO

Za zaposlenog se iznos ne menja automatski posle 30 dana. Razlika postoji samo u tome ko snosi trošak, ne u tome koliko novca leže na račun.

Zaključak

Provera bolovanja u 2026. godini oslanja se na ono što stoji u eBolovanje sistemu i na datume iz doznake. Svaki dan odsustva mora da bude pokriven doznakom, jer obračun ide po danima.

Naknada zavisi od razloga bolovanja i broja dana koje doznaka pokriva, pa datumi direktno utiču na isplatu.

Kada se firma drži dokumentacije iz sistema, nestaje prostor za nesporazume.

Slični članci: