U dinamičnom svetu finansijske alhemije epoha 2008.-2022. ostaće upamćena po politici takozvanog jeftinog novca. Nakon Velike ekonomske krize 2008. izazvane pucanjem balona na americkom trzistu nekretnina centralne banke razvijenih zemalja odlučile su se za najlakše moguće rešenje izlaska iz krize; štampanje novca .
Banke su spustile referentne kamatne stope na istorijski najniži nivo (0-0.25%) I otpočele program kvantitativnog olakšavanja, odnosno kupovine drzavnih obveznica I raznih drugih finansijskih instrumenata kroz operacije na otvorenom tržištu ne bi li time upumpali novčanu masu u privredu putem bankarskog sektora I dalje pokrenuli zdrav rast cena, povećali nivo investicionih I potrošačkih kredita samim tim investicija I potrošnje, povećali cene aktiva na berzama i time postigli “efekat bogatstva” koji se dalje preliva na potrošnju, smanjili nezaposlenost ili ukratko otpočeli novi privredni ciklus.
Države, kompanije I pojedinci su vrlo brzo reagovali na date okolnosti I počeli su u značajnoj meri da se zadužuju I koriste blagodat jeftinih kredita I “novca iz helikoptera”. Nacionalni dug SAD u odnosu na BDP te zemlje popeo se sa 68% iz 2008. na 125% u ovom momentu, o pojedinim zemljama Evrope kao što su Grčka (205%), Italija (155%), Španija (120%),Portugal (133%) bolje je ne govoriti. Na nivou EU odnos duga prema BDP se trenutno nalazi na 97%, što jasno ukazuje da su Mastrihtski kriterijumi odgovornog vodjenja fiskalne politike davno pogaženi.
Mnogi ekonomisti su upozoravali na neodgovornost u vodjenju takve fiskalne I monetarne politike, ali u kratkoročno orijetnisanim demokratskim državama razvijenog sveta bilo je popularno u datim okolnostima voditi politiku ekspanzije za svog mandata, a kredite će vratiti neko drugi, “ I ko zna gde I ko zna kad”. Prvih godina fiskalno-monetarne ekspanzije privreda je davala solidne rezultate, rast BDP u SAD kretao se izmedju 2-3% , inflacija se u proseku držala oko targetiranog cilja od 2%, nezaposlenost se postepeno smanjivala sa 9.25% od svog maksimuma 2009. do svog minimuma od 3.67% 2019.Za sve to vreme FED je uvećavao svoj bilans u odnosu na BDP zemlje.
Istorijski prosek odnosa FED bilans/BDP u normalnim okolnostima ukazivao je na referenti broj od 5%, u ovom momentu on iznosi robusnih 37% a u vreme svog pika 42%, što je najveća istorijska vrednost tog pokazatelja od FED-ovog postojanja do danas. Medjutim vratimo se na privredni ciklus, negde na polovini privrednog ciklusa krajem 2015. godine FED je uvideo da se nezaposlenost gradualno smanjuje I da bi dalja stimulacija ekonomije mogla dovesti do bespotrebne inflacije u sistemu I odlučio je da krene u podizanje kamatnih stopa sa 0-0.25%, koje je vrhunac doživelo 2018. pri nivou od 2.5%.
FED je takodje krenuo u ciklus kvantitativnog zatezanja 2017.- 2019. tokom kojeg je počeo da smanjuje svoj bilans prodajući obveznice I povlačeći novac iz sistema. Takva odluka doprinela je padu berzanskih indeksa 2018. poznatijem kao “Flash crash”, a kasnije padu indeksa 2020. podstaknutom korona zatvaranjem nakon kojeg je FED krenuo u spuštanje kamatnih stopa na 0-0.25% I u još veću “štampu” novca otkupljujući po prvi put u svojoj istoriji I privatni dug uvezan za korporativne obveznice.
Nakon toga došlo je do brzog oporavka tržišta kako u finansijskom tako I u realnom sektoru, američke berze donosile su natprosečne prinose u periodu 2020-2021. ekonomija je rasla, a nezaposlenost je u kratkom roku vraćena na prirodni nivo. Medjutim ta istorijska štampa kombinovana sa zakrčenjem u lancima snabdevanja na globalnom nivou nije prošla bez posledica po celu ekonomiju. U SAD I EU se pojavila inflacija kakva nije vidjena prethodnih 40 godina.
Njen pokazatelj trenutno iznosi 7.9% za SAD I 7.5% za EU, što je veliko odstupanje od targetiranog cilja od 2%. Nada da će se inflacija smiriti prirodnim putem izbrisana je u momentu izbijanja sukoba u Ukrajini. Cene hrane skočile su jače nego 2008. godine, ni cene energenata I strateških sirovina nisu ostale pošteđene, budući da je Ruska Federacija značajan izvoznik istih. Takvi trendovi naveli su FED da od maja ove godine krene u kvantitativno zatezanje duplo jačeg intenziteta od onog 2017.-2019. ne bi li obuzdao inflaciju. Vol strit analitičari Dojče banke predvidjaju početak recesije u drugoj polovini 2023. godine koja bi po svojim razmerama mogla biti veća od one iz 2008. budući da su dugovi država gotovo duplo uvećani,tržište akcija na svom maksimumu pod visokim leveridžom I inflacija koja usled razvoja dogadjaja u svetu ima tendenciju hiperinflacije.
Kao zaključak analize ovog ciklusa možemo reći da je monetarna politika Federalnih rezervi u ovom obimu kvantitativnih olakšica vidjena samo tokom dva svetska rata I u toku Velike ekonomske krize 1929. što nas navodi na zaključak da živimo u izuzetnom vremenu vrednom istorijske pažnje, preispitivanja starih ekonomskih modela I traženja novih dugoročnih rešenja .