Komisija za hartije od vrednosti je organ koji kontroliše učesnike na finansijskom tržištu a naš današnji gost je direktorka Sektora za međunarodnu saradnju i razvoj Komisije za HoV Republike Srbije – Anina Milanović.
Anina nam je svojim jako konkretnim, preciznim i zanimljivim odgovorima dala uvid u trenutno stanje na Beogradskoj Berzi, objasnila UCITS fondove kao i šta su prepreke i mogućnosti za investitore iz Srbije.
1. Anina drago nam je što si danas naš sagovornik. Za početak nam reci šta te je privuklo kod posla na kojem danas radiš i kakav je bio tvoj karijerni put?
Anina: Uvek volim da kažem da mi je ovaj posao bio nekako suđen. Iako su finansije i tržšte kapitala materija koja jednostavno nije bliska nama pravncima, još na fakultetu kad sam polagala Kompanijsko pravo me je zaintrigirala oblast tržišta kapitala i izazovi koje regulacija ove oblasti predstavlja u domaćoj, pa do skora, poprilično limitirano-osvešćenoj investicionoj kulturi. Međutim, odmah nakon završetka studija karijeru sam ipak započela klasičnim putem pravnika i krenula putem advokature, radeći u jednoj velikoj regionalnoj advokatskoj kancelariji gde sam se uglavnom bavila korporativnim pravom i parnicom, nakon čega sam položila i pravosudni i advokatski ispit. Ali, kako se u jednom trenutku otvorila pozicija u samom regulatoru tržišta kapitala, Komisiji za hartije od vrednosti, moja strast prema ovoj oblasti se ponovo aktivirala i nekako je izbor da napustim advokaturu i da se posvetim poboljšanju domaćeg tržišta kapitala bio poprilično lak za mene.
2.Na svom LinkedIn profilu dosta govoriš o fondovima i društvima za upravljanje. Zašto je to toliko bitno za građane Srbije?
Anina: Pored učešća na raznovrsnim konferencijama i edukativnim skupovima, trudim se da i na ovaj način, putem jedne profesionalne društvene mreže kao što je LinkedIn, doprem do što većeg broja ljudi i ukažem na nepohodnost poboljšanja finansijske pismenosti građana, pre svega u delu koji se odnosi na mogućnosti za investiranje, ali i finasiranje koje pruža tržište kapitala. U tom smislu smatram da investicioni fondovi predstavljaju sjajnu kartu za ulazak građana, odnosno malih investitora na tržište kapitala. Sa druge strane, osnivanje društava za upravljanje investicionim fondovima i samih investicionih fondova u Srbiji može samo dodatno doprineti razvoju domaće privrede privlačenjem kako domaćih, tako i stranih investitora na tržište kapitala.
Domaći zakodonadvni okvir koji se odnosi na investicione fondove je u najvećem delu usklađen sa evropskom regulativom, i u tom smislu i srpsko zakonodavstvo razlikuje UCITS i alternativne investicone fondove. UCITS fondovi, odnosno otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom su klasični investicioni fondovi koji svoja sredstva ulažu u prenosive hartije od vrednosti. Oni su namenjeni pre svega malim, retali investitorima koji ne ispunjavaju uslove za profesionalnog klijenta u smislu zakona koji reguliše tržište kapitala, odnosno krojeni su za sve zainteresovane građane. Oni, prema mom mišljenju, predstavljaju sjajnu, i mogu reći jednu poprilično sigurnu priliku za pojedinačne investitore koji na ovaj način ulažu svoja sredstva u jedan veoma diversifikovani portfolio, bez potrebe da sami vrše raspodelu ulaganja svojih sredstava u različite vrste imovina.
Sa druge strane, alternativni investicioni fondovi su primarno namenjeni profesionalnim igračima, kao što su primera radi banke, osiguravajuća društva ili investiciona društva, odnosno u skladu sa zakonskom terminologijom, profesionalnim i poluprofesionalnim investitorima. Ovaj tip investitora je sklon većem riziku, ali i većem povratu uloženih sredstava te stoga ciljano ulaže u nešto rizičniju imovinu. U slučaju javne ponude, u alternativne investivione fondove mogu ulagati i mali investitori, ali u ovom slučaju oni naravno moraju biti spremni i na eventualne gubitke s obzirom na rizičniji profil ovih investicionih fondova u odnosu na klasične UCITS fondove.
3.Šta vidiš kao najveću prepreku za investiranje u Srbiji?
Anina: Sasvim sigurno mogu reći da najveću prepreku za investiranje u Srbiji trenutno predstavlja neodovoljna finansijska pismenost i neobaveštenost građana o pogodnostima koje tržište kapitala može da pruži. Domaća javnost jednostavno nije dovoljno informisana o mogućnostima za ulaganje, odnosno o načinima na koje mogu da plasiraju svoja slobodna sredstva, a da to nije klasično ulaganje u nekretnine ili štednja u banci. Takođe, još od finansijske krize 2008. godine postoji strah i određena doza nepovernja prema tržištu kapitala. Edukacija stanovništva o mogućnostima koje tržište kapitala pruža i podizanje svesti o nepohodnosti rada na finansijskoj pismenosti treba da rezultira, između ostalog, i povratakom poverenja u samo tržište kapitala, kao i u njegove institucije.
Sa druge strane, na strani kompanija koje traže način da pokrenu ili finasiraju svoj biznis, takođe usled nedovoljne obaveštenosti, često se javljaju problemi prilikom traženja izvora finansiranja. U bankocentričnim sistemima, kao što je naš, veliki procenat kompanija uopšte nije obavešten da npr. emitovanjem dužničkih hartija od vrednosti, odnosno konkretno korporativnih obveznica na tržištu kapitala na brz i lak način mogu da dođu do potrebnih sredstava za finansiranje svojih poslovnih poduhvata bez zaduživanja kod banaka. Takođe, postoje i drugi sjajni alternativni izvori finansiranja, kao što je primera radi izdavanje digitalnih tokena, koje je posebno pogodno za kompanije u početnim fazama poslovanja, odnosno u pre-seed stadijumima kada su ovi entiteti još nespremni za finansiranje putem VC fondova, a pristup bankarskim kreditima im je, usled nepstojanja kreditne istorije otežan, ako ne i onemogućen. Na ovaj način se spajaju i ponuda i tražnja – kompanije na lak i brz način dolaze do potrebnih sredstava, dok pojedinačnim investitorima se pružaju nove i atraktivne prilike za ulaganje.
Dakle, pored edukacije stanovništva, diversifikacija izvora i instrumenata finansiranja je, po mom mišljenju, ključna za razvoj domaćeg trižišta kapitala. Ona treba da stremi produbljenju finansijkog sektora i od izuzetnog je značaja za privredni rast svake moderne države, pa i naše.
4.Berza, kripto ili nešto treće (Ili sve zajedno)? Kakav je tvoj izbor?
Anina: Why not all? Ključ uspeha leži u diverisfikaciji. Moj izbor je disperzija rizika koja se postiže upravo pametnim alociranjem raspoloživih sredstava. Tako da, jedan deo sredstava bih definitivno uložila na berzu, jedan u kripto, koji sve više postaje main stream i više uošte ne predstavlja toliko alternativan vid ulaganja i, u skladu sa narativom koji decenijama prevlađuje u domaćoj investicionoj kulturi, jedan deo bih svakako investirala u nekretnine. Međutim, ono što bi definitivno bio moj izbor u pogledu investiranja u nekretnine jesu REIT-ovi, ili u skladu sa domaćom terminologijom – fondovi specijalizovani za ulaganje u nekretnine. Ulaganjem u ovu vrstu investicionih fonova na indirektan način možete steći vlasništvo u veoma atraktivnim i velikim projektima, koji bi u suprotnom bili nedostupni, odnosno zatvoreni za širu investicionu javnost. I tek na kraju krajeva, ukoliko bi nešto malo preteklo, to bih možda stavila pod slamaricu, čisto zato što su nas bake i deke tako učile, a ne zato što smatram da je to pametno.
5.Koliko kasnimo što se tiče trendova za svetskim berzama?
Anina: Naše tržište kapitala je i dalje relativno plitko i nedovoljno razvijeno. Ponuda finasjiskih instrumenata i dalje nije na zavidnom nivou, te mimo državnih obveznica, trenutno nemamo neku atraktivnu ponudu finansijskih instrumenata na domaćoj berzi. Međutim, Republika Srbija aktivno radi na razvoju tržišta kapitala i unapređenju palete finansijskih instrumenata koji treba da se nađu na Beogradskoj berzi. Zato je i doneta Strategija za razvoj tržišta kapitala. Ova strategija, kao dokument javne politike, predstavlja strateški važan dokument, odnosno hodogram kojim se utvrđuju ciljevi i mere za razvoj tržišta kapitala u Republici Srbiji čiji je krajnji cilj ekonomski rast i razvoj tržišta kapitala, i to konkretno unapređenjem ponude finansijkih instrumenata i povećanjem domaćih i stranih investicija na domaćem tržištu kapitala.
Što se tiče kompanija čijim se akcijama trgovalo na Beogradskoj berzi, činjenica je da su one na tržište kapitala bile gurnute silom zakona zbog procesa privatizacije društvenog kapitala, odnosno tranzicije državne i društvene svojine u privatni kapital, a ne svojom voljom.
Nasuprot ovom mandatornom izlasku na tržište kapitala, izlazak preduzeća na berzu treba za jednu kompaniju da predstavlja prekretnicu i veliki korak napred u njenom poslovanju i razvoju, koji se započinje odlukom vlasnika kompanije da deo vlasništva u kompaniji ponudi javnosti, odnosno jednom širem krugu potencijalnih investitora. Međutim, ono što je ključno za razvoj tržišta kapitala, pa samim time i naše berze, jeste promena načina razmišljanja domaćih vlasnika kompanija. Ono što je do sad, između ostalog, i kočilo izlazak privatnih kompanija na berzu jeste strah od podele vlasništva nad kompanijom između potencijalno neograničenog broja nepoznatih lica. Odricanje od dela vlasništva nad kompanijom je strah koji je duboko ukorenjen u našem mentalitetu. Smatram da ključ ovog problema leži upravo u promovisanju pogodnosti koje sa sobom nosi tržište kapitala i izlazak na berzu, kao što su lakši pristup dodatnom kapitalu za proširenenje poslovanja, bolja reputacija i kredibilitet kompanije, obezbeđivanje likvidnosti i slično. Uostalom, kao primer imamo i pojedine zemlje iz regiona koje su nakon procesa privatizacije, gotovo identičnog onom u Srbiji, uspele da izdignu svoje tržište kapitala, odnosno berzu na jedan zavidan nivo.
6.Da li ima nade za Beogradsku berzu?
Anina: Apsolutno. Pomenuta Strategija za razvoj tržišta kapitala predviđa upravo niz konkretnih mera koje treba da osiguraju da se tržište kapitala u Republici Srbiji razvija na utemeljen, transparentan i sveobuhvatan način i da se unapredi poslovanje Beogradske berze kao centralne institucije u ovoj oblasti. Ono što je bitno napomenuti jeste da je Svetska banka odobrila Srbiji zajam od 27,7 miliona evra za razvoj tržišta kapitala koji treba da doprinese razvoju tržišta kapitala kroz jačanje relevantnih institucija na tržištu i podstakne pravna lica da emituju obveznice, uključijući i zelene i tematske obveznice. Uz strategiju i podršku Svetske banke uspeh u pogledu razvoja Beogradske berze ne bi smeo da izostane.
Važno je istaći da su donošenjem novog Zakona o tržištu kapitala koji je u potpunosti usklađen sa MIFID II evropskom direktivom postavljeni temelji, odnosno ispunjeni regulatorni preduslovi da bi Beogradska berza uistinu mogla da se razvija i da bude konkuretna sa drugim evropskim berzama. Ono što treba da prethodi fazi dolaska većeg broja izdavaoca na berzu i ponudi jedne šire palete finansijskih proizvoda jeste upravo izgradnja jednog zdravog regulatornog okruženja sa propisima koji su usklađeni sa svim relevantnim propisima Evropske unije, a samim time i poznati potencijalnim investitorima. Zatim sledi jačanje relevantnih institucija na tržištu kapitala kroz rad na ljudskim i tehnološkim kapacitetima predmetnih institucija. Najzad, komponenta koja je neophodna i preko potrebna za razvoj Beogradske berze je više puta pomenuta edukacija stanovništva o mogućnostima koje tržište kapitala pruža.
Na kraju, smatram da je dovoljan samo jedan IPO, samo jedna uspešna priča kao showcase da se točak zakotrlja i da domaće kompanije uvide benefite koje izlazak na berzu može predstavljati za njihovo poslovanje.
7.Poruka za naše čitaoce, za nove ali i iskusnije investitore?
Anina: Uvek oprez, ali ne i strah, je moj moto što se tiče investiranja. Ali, ono što uvek ističem jeste da je najvažnija edukacija.
Svakako, bilo da ste novi ili već iskusan investitor na tržištu kapitala, smatram da ključ uspeha leži u konstatntnom usavršavanju i učenju. Kao i za sve u životu, investiranju treba pristupiti studiozno, istražiti sve mogućnosti koje vam stoje na raspolaganju (a verujte mi, ima ih pregršt) i tek nakon pažljive analize odabrati način na koji želite da uložite vaša sredstva. U tom procesu ne morate biti sami. Uvek vam stoje na raspolaganju i profesionalci specijalizovani za ulaganje na tržištu kapitala kao što su investicioni savetnici, portfolio menadžeri, investiciona društva i društva za upravljanje investicionim fondovima koji vam taj put mogu olakšati. Ali i uz njihovo angažovanje, vi ste ti koji treba da prethodno da se informišete o načinu na koji planirate da plasirate vaša sredstva.
Kako navodno reče nekom prilikom Bendžamin Frenkiln – „An investement in knowledge pays the best interest“, odnosno na srpskom „Ulaganje u znanje plaća najbolje kamate“.
Da li je zaista on to prvi rekao ili neko drugi, manje je bitno.
Bitno je da bez razumevanja tražišta kapitala i prethodno stečenog znanja iz ove oblasti, nema ni neke veće zarade. Sve drugo je igra na sreću.
Anini veliko hvala na sjajnim odgovorima, a mi se nadamo da ste naučili i saznali mnogo kvalitetnih stvari na ovom intervjuu.
Takođe pročitajte i intervju koji je član Komisije za HoV, Aleksandar Stojković dao za Finansijski Putokaz.