Komisija za hartije od vrednosti je regulatorni organ koji kontroliše sve učesnike na finansijskom tržištu, a naš današnji sagovornik je Aleksandar Stojković, jedan od pet članova Komisije. Aleksandar je svoju bogatu karijeru gradio u brokerskoj industriji, a poslednjih pet godina svojim iskustvom doprinosi radu našeg regulatornog organa za finansijska tržišta.
1.Za početak Aleksandre, recite nam šta Vas je privuklo da uđete u svet berze?
Aleksandar: Finansije i tržišta kapitala uvek su me fascinirali još dok sam kao dete gledao serije u kojima je bilo prikazano trgovanje na Berzi. To je definitivno najdinamičniji posao kojim neko može da se bavi. Kako sam po prirodi izuzetno radoznao, posao brokera mi je pružao mogućnost da stalno učim nešto novo. I evo sada, posle više od 19 godina na tržištu, ja još uvek učim i to me drži. Pored toga, meni je bilo zanimljivo da uvek srećem nove ljude iz različitih društvenih slojeva, svaki sa svojim motivima na berzi.
2. Da li je i koje novine Komisija uvela prilikom kontrole brokersko-dilerskih društava?
Aleksandar: Komisija sprovodi više vrsta kontrola svih učesnika na tržištu. Tu su redovne godišnje kontrole jednog dela investicionih društava a prema matrici rizika, zatim vanredne kontrole u onim slučajevima gde postoje prijave da je prekršen Zakon kao i kontinuirana kontrola svih investicionih društava (brokersko-dilerskih i ovlašćnih banaka), depozitara, DZUIF-a itd.
Novine smo uveli nakon stupanja na snagu Zakona o reviziji kao i Zakona o digitalnoj imovini. Komisija je počela da sprovodi nadzor u oblasti digitalne imovine (digitalni tokeni) kao i kontrolu kvaliteta rada revizorskih kuća. Tu smo morali da se pojačamo kadrovski sa stručnjacima iz tih oblasti.
I naravno, nad svim učesnicima, kako sa finansijskih tržišta tako i revizora, se sprovodi nadzor prema Zakonu o sprečavanju pranja novca.
3. U kojoj meri ste zadovoljni radom domaćih brokera koji nude uslugu trgovanja na svetskim berzama?
Aleksandar: Mogu reći da smo u Komisiji, veoma zadovoljni radom domaćih brokera, u onom segmentu koji nas interesuje a to je poštovanje Zakona. Izuzetno retko dobijamo prijave (skoro uvek neutemeljene) protiv brokerskih društava što nam govori da su naši brokeri izuzetno profesionalni. Klijenti brokerskih društava se uglavnom žale jer ne shvataju pojedine aspekte trgovanja te u neznanju pomisle da su oštećeni.
S obzirom da je domaće tržište na najnižim granama od osnivanja, drago mi je što su brokeri uspeli da se snađu i ponude ino trgovanje preko jakih ino brokera. Komisija tu može dosta da pomogne jer ima izuzetnu saradnju sa stranim komisijama putem članstva u IOSCO.
4. Kako trenutno vidite domaće tržište kapitala?
Aleksandar: Domaće tržište kapitala je na najnižim granama od 90-ih godina. Iako postoji relativno veliki potencijal u vidu tražnje za kapitalom kod naših građana, ponuda finansijskih instrumenata je izrazito siromašna. Razloga je više a najbitniji su banko-centrično tržište i berzanski tržišni model koji nije ispratio promene koje su se desile vremenom.
Prvobitni model je trebalo da posluži da se izvrši privatizacija društvenog kapitala, što je on donekle i uradio. Mi nikada nismo prešli na berzu kakva ona treba da bude po definiciji, a to je: mesto na kome se susreću ponuda i tražnja za kapitalom. Kompanijama je teže i skuplje prikupiti kapital na berzi nego uzeti kredit iz banke, i to je ozbiljan problem za tržište kapitala..
Tendencija kompanija da se delistiraju sa berze ukazuje na to da mnoge firme ne vide dovoljno koristi od ostanka na berzi. Ovo je rezultat visokih regulatornih i administrativnih troškova, kao i nedostatka likvidnosti i interesovanja investitora.
Do sada smo imali samo jedan IPO akcija kao i možda par korporativnih obveznica od kojih je su samo dve bile javne, odnosno kotirale su se na Berzi.
5. S obzirom na to da je novi Zakon o tržištu kapitala donet radi unapređenja i razvoja srpskog tržišta, kako vidite uticaj ovog Zakona na domaće tržište u narednih 5 godina?
Aleksandar: Novi Zakon o tržištu kapitala (ZTK) je u potpunosti usklađen sa zakonodavstvom Evropske unije, što predstavlja ključni korak u stvaranju pravnog okvira za dalji razvoj domaćeg tržišta kapitala. Ovaj Zakon je rezultat nastojanja da se domaća Berza revitalizuje i ponovno pozicionira kao relevantan igrač na svetskoj sceni. Zakonu je prethodila izrada Strategije za razvoj tržišta kapitala, čiji je cilj bio eliminisati bilo kakve posebne karakteristike našeg tržišta i uskladiti ga sa globalnim standardima.
Glavni ciljevi novog ZTK su:
- Poboljšanje regulacije i transparentnosti: Zakon stavlja naglasak na jasniju i efikasniju regulaciju tržišta kapitala, čime se unapređuje poverenje investitora.
- Razvoj novih finansijskih instrumenata: Nove odredbe omogućavaju razvoj različitih finansijskih proizvoda, uključujući obveznice, akcije i druge instrumente, čime se širi ponuda i privlače raznovrsni investitori.
- Jačanje kapaciteta berze: Zakon pruža podršku berzi kako bi se povećao njen marketinški i operativni kapacitet, što će doprineti privlačenju više kompanija i investitora.
- Povećanje likvidnosti: Nove mere i propisi trebaju poboljšati likvidnost tržišta, čime će se olakšati kupovina i prodaja hartija od vrednosti.
- Podsticanje investicija: Ovaj zakon postavlja temelje za privlačenje domaćih i stranih investicija za finansiranje rasta domaćih kompanija.
- Jačanje zaštite investitora: Veći naglasak na zaštiti prava i interesa investitora povećava poverenje na tržištu.
Važno je napomenuti da će Komisija aktivno podržavati državne organe i Berzu u sprovođenju Strategije za razvoj tržišta kapitala. Takođe, Svetska banka je odobrila kredit od 30 miliona dolara za Projekat “Podsticanje dugoročnog finansiranja kroz razvoj tržišta kapitala”, što će dodatno podržati implementaciju Strategije, jačati institucije tržišta kapitala i podsticati emitovanje obveznica, uključujući i zelene i tematske obveznice. Ovaj zajam predstavlja značajan korak ka stvaranju održivog i konkurentnog tržišta kapitala u narednih pet godina.
6. Da li biste imali neki savet ili da poručite nešto našim čitaocima koje zanima investiranje na berzi?
Aleksandar: Pre svega, želim da istaknem važnost opreza u vezi sa investiranjem. Iako investiranje može biti primamljivo i privlačno, tržište kapitala inherentno nosi rizike i zamke. Investiranje zahteva duboko znanje i emocionalnu stabilnost. Ako nemate dovoljno vremena ili resursa da se potpuno posvetite učenju o investiranju, moja preporuka je da se obratite stručnjacima koji se profesionalno bave ovom oblašću. Posebno bih istakao vrednost angažovanja domaćih brokera, investicionih savetnika ili portfolio menadžera. Oni su visoko kvalifikovani i iskusni stručnjaci sa dubokim razumevanjem tržišta. Oni su i pod nadzorom Komisije tako da investitori uživaju zaštitu Komisije.
Takođe, važno je pomenuti emocionalni aspekt investiranja. Ako ne možete podneti mogućnost gubitka, berza možda nije pravo mesto za vaše investicije. Preporučujem da ulažete samo onoliko kapitala koliko ste spremni da izgubite a za kojim nećete zaplakati.
Aleksandre, hvala puno što ste sa nama podelili Vaša razmišljanja po pitanju svih bitnih stvari koje trenutno interesuju investitore u Srbiji i regionu.
Saznaj kako da pametno investiraš i profitiraš na berzi ovde.