Forex tržište i berza doživljavaju kako rast tako i padove zahvaljujući određenim faktorima koji u velikoj meri utiču na oba tržišta i mi ćemo u ovom tekstu govoriti o 10 najvažnijih.
Ako ste povremeni trgovac koji trenutno želi da poboljšava svoje znanje o forex-u i berzi ali i svoj učinak kroz nove veštine i strategije, onda ste došli na pravo mesto. Postoji veliki broj različitih ekonomskih izveštaja i indikatora koji se objavljuju tokom cele godine, i svaki može imati veoma značajan uticaj na vaše napore u trgovanju na berzi i forex tržištu. U ovom vodiču ćete pronaći jasne definicije 10 vodećih ekonomskih indikatora, kao i informacije o tome kako oni utiču na forex tržište i berzu.
Faktori koji utiču na forex i berzu
US Non-Farm Payrolls (NFP)
Ovaj indikator je jedan od najvažnijih izveštaja u kalendaru za mnoge forex i berzanske trgovce i objavljuje se svakog prvog petka u mesecu. Američki platni spiskovi koji se ne bave poljoprivredom objavljuju se u skladu sa izveštajem o situaciji u zapošljavanju od strane Biroa za statistiku rada (BLS), tako da ovaj izveštaj ima veliku moć iza sebe. Jedan od razloga za ovo je tajming izveštaja, jer su poslovni ciklus i nivoi zaposlenosti blisko povezani. Istorijski gledano, sve promene u platnim spiskovima, koji se ne odnose na poljoprivredu, su se kretale veoma blisko sa kvartalnim promenama BDP-a, što znači da se, u suštini, platni spiskovi mogu koristiti kao neka vrsta zamene za BDP. Glavna razlika između BDP-a i platnog spiska je u tome što se platni spiskovi objavljuju na mesečnom nivou, dok se BDP objavljuje samo kvartalno i obično sa zakašnjenjem.
Drugi razlog zašto je ovaj izveštaj toliko popularan među trgovcima je činjenica da ima veliki uticaj na monetarnu politiku, zbog čega ga je manje-više nemoguće ignorisati. Postoje dva ključna cilja koja Federalne rezerve imaju na umu: stabilne cene i maksimalna zaposlenost. Kao rezultat toga, podaci o zaposlenosti imaju značajan uticaj na percepcije o tržištu i budućnosti monetarne politike uopšte.
Federalne kamatne stope SAD
Još jedan ogroman uticaj na devizno tržište su promene u kamatnim stopama koje izvrši jedna ili više od osam glavnih centralnih banaka širom sveta. Ove promene su odgovori, iako indirektni, na druge ekonomske pokazatelje koji se pojavljuju tokom meseca. Jedina stvar koju ovi izveštaji imaju, a koja je toliko važna je sposobnost da se naglo i drastično promeni situacija na tržištu. Važno je da trgovci razumeju i nauče kako da reaguju – pa čak i da predvide – ove neverovatno promenljive poteze, jer to može dovesti do većeg profita ili gubitka.
Stopa američkih federalnih fondova
Federalni komitet za otvorena tržišta (FOMC) održava svoje sastanke osam puta godišnje kako bi odredio monetarnu politiku Sjedinjenih Država. Ako postoji bilo kakvo odstupanje od onoga što očekuju tržišni analitičari, rezultati ovih sastanaka mogu drastično uticati na berzu i forex tržište. Jedna od najvažnijih stvari kada su u pitanju devizne stope je nivo kamatnih stopa uključenih valuta, kao i očekivanja po pitanju visine kamatnih stopa. Ako FOMC napravi bilo kakvu promenu u stopi federalnih sredstava, to može napraviti značajnu razliku u vrednosti USD. Nakon svakog sastanka FOMC-a, objavljuje se izjava koja nudi smernice o očekivanom putu monetarne politike, što bi trebalo da pomogne forex trgovcima.
Bruto domaći proizvod (BDP)
Izveštaj o bruto domaćem proizvodu (BDP) je mera konačnog i ukupnog ekonomskog zdravlja bilo koje privrede. U stvari, ovaj izveštaj nema mnogo uticaja na devizno tržište, jer u vreme kada izađe, dobar deo njegovih komponenti je već javan, što rezultira prilično tačnim očekivanjima koja je tržište već ukalkulisalo. Međutim, važno je napomenuti da odstupanja u ovom izveštaju i dalje mogu masovno da pokrenu tržište. Na kraju krajeva, BDP je jedan od najvažnijih indikatora za svakog trgovca na berzi i forex-u na koji treba obratiti pažnju, jer vam omogućava da znate gde se nalazite u poslovnom ciklusu. U ekonomiji u današnje vreme, razumevanje poslovnog ciklusa je ključno i ima dve faze: ekspanzivnu, gde privreda raste u mnogim oblastima istovremeno, i recesionu, gde se ekonomija smanjuje u mnogim oblastima istovremeno. BDP je najšira mera privrede, pa ekonomisti određuju gde se nalazimo u poslovnom ciklusu proučavajući rast i kontrakciju podataka u izveštaju. Recesija je tehnički definisana sa dva uzastopna kvartala kontrakcije, odnosno pada BDP-a, a završava se čim vidimo četvrtinu rasta BDP-a.
Ekonomski analitičari—kao i političari i kreatori politike—u velikoj meri se fokusiraju na ovaj indikator, uglavnom zato što je tako sveobuhvatan. BDP je od vitalnog značaja za investicione banke koje koriste pristup “odozgo prema dole” u analizi makroekonomije deviznog tržišta.
Indeks poverenja potrošača
Tehnički gledano, ovaj podatak izlazi u obliku dva izveštaja: Indeks poverenja potrošača (CCI) od strane Konferencijskog odbora i Indeks potrošačkog raspoloženja Univerziteta u Mičigenu. Iako postoji mnogo upitnika za potrošače, ova dva izveštaja su verovatno najpoznatija i prate ih kako trgovci tako i ekonomisti. Poverenje potrošača daje trgovcima uvid u to kako se potrošači osećaju. Na primer, ako se osećaju bezbedno u svom zaposlenju i na kraju dobro u vezi sa svojim kratkoročnim budućim finansijama i ekonomijom, logično je da će i potrošiti više novca, što pokreće ekonomski rast. S druge strane, potrošači koji nisu sigurni u svoj posao i ekonomsku budućnost neće izlaziti i trošiti. Bilo kako bilo, pesimistično ili optimistično, poverenje potrošača ima snažan uticaj na ekonomiju.
CCI se objavljuje na kraju svakog meseca, dok se Indeks raspoloženja potrošača objavljuje dva puta mesečno. To u suštini znači da postoji preliminarni nalaz poslednjeg petka u mesecu, a zatim poslednja procena na kraju meseca. Ova dva izveštaja imaju posebno trajan uticaj kada je poslovni ciklus usred ili blizu neke prekretnice. Osećaj i poverenje kupaca mogu signalizirati uspon ili pad forex tržišta i berze.
Indeksi poverenja potrošača su uobičajeni i u mnogim drugim ekonomijama, poput evrozone, Velike Britanije i Australije. Ovo će pomeriti valute privrede na koju se odnose, bilo pozitivno ili negativno u zavisnosti od jačine svakog meseca.
Indeks potrošačkih cena (CPI)
Indeks potrošačkih cena (CPI) je izveštaj koji meri trenutnu cenu robe i usluga, pružajući uvid u to koliko brzo cene padaju i rastu, ili su pak stabilne. Inflacija koja se smatra normalnom, nalazi se u ciljanom opsegu od recimo 2%, ali ako inflacija predugo odstupa od date vrednosti, to može uticati na ekonomiju na značajno negativan način. CPI je preferirani izveštaj za forex i berzanske trgovce.
Iskreno govoreći, CPI je ograničen kao indikator ekonomije i više puta je dokazala da je loš pokazatelj poslovnih ciklusa. Inflacija je bila veliki problem kasnih 1970-ih i ranih 1980-ih za Sjedinjene Države. Kao posledica svetske finansijske krize, postojala je opasnost od produženog pada cena, odnosno deflacije, koja šteti privredi podstičući potrošače da kupuju kada će cene neminovno pojeftiniti u budućnosti (s obzirom da cena nastavlja da pada). Ovo na kraju stvara otrovni ciklus usporavanja ekonomskog rasta.
Uprkos svojim nedostacima, CPI ima dubok uticaj na devizno i berzansko tržište. Kao i mnogi drugi izveštaji, odstupanje trenutne inflacije od očekivane vrednosti ima najveći efekat na tržišta. Ako, na primer, CPI iznosi više nego što se ranije očekivalo, to će ostaviti utisak da će monetarna politika biti pooštrena u bliskoj budućnosti, što će rezultirati bikovskim tržištem za američki dolar.
Indeks menadžera nabavke (PMI)
Indikator zdravlja privrede, posebno u proizvodnom sektoru, PMI se sastoji od ukupno pet indikatora: radno okruženje, proizvodnja, nove porudžbine, nivoi zaliha i isporuke dobavljača. Njegova svrha je jednostavno da ljudima kao što su analitičari, menadžeri nabavke i donosioci odluka u kompanijama ponudi uvid u uslove poslovnog sveta.
Podaci se prikupljaju putem anketa koje se mesečno šalju u oko 300 kompanija, a zatim ih mesečno generiše Institut za upravljanje snabdevanjem. Očitavanje PMI većeg od 50 implicira rast u proizvodnom sektoru, dok očitavanje koje ostaje na 50 ukazuje da nema rasta, pri čemu je niža cifra od 50 sama po sebi lošija.
Indeks industrijske proizvodnje (IPI)
Američka proizvodnja, merena količinom proizvedenih dobara, meri se mesečno u izveštaju Federalnih rezervi koji se zove Indeks industrijske proizvodnje. Ovaj indeks zasnovan je na tri široke oblasti: sector proizvodnje, električna i gasna preduzeća i rudarstvo. Neki od izveštaja su zasnovani na čvrstim podacima prijavljenim direktno iz određenih industrija, ali to nije uvek slučaj zbog dostupnosti podataka.
Postoje bukvalno stotine komponenti ovog indeksa, koje se zatim sastavljaju i izveštavaju kao nivo indeksa. Na primer, nivo indeksa u maju 2017. bio je 105. Izražava se kao tekuća proizvodnja u odnosu na baznu godinu, koja je, u vreme pisanja, 2007. Prema tome, nivoi proizvodnje u maju 2017. bili su 5 procenata viši od prosečnog nivoa iz 2007. godine.
Proizvodni sektor čini samo oko 20 odsto američke ekonomije, i odgovoran je za ogromnu količinu promena u proizvodnji Sjedinjenih Država. Pored toga, smatra se procikličnim, što znači da postoji korelacija između kretanja indeksa i kretanja poslovnog ciklusa. Neki analitičari čak koriste ovaj izveštaj kao rani pokazatelj BDP-a.
Podaci o maloprodaji
Forex i berzanskim trgovcima poznat po jednostavnom nazivu „prodaja na malo“, puni naziv ovog izveštaja je „Unapredna mesečna prodaja za trgovinu na malo“. Biro za popis stanovništva ga objavljuje na polovini meseca o kojem izveštava. Izveštaj takođe nudi procentualne promene u odnosu na prethodni mesec. Trgovci su obično više zainteresovani za drugu cifru, zbog njenog uticaja na tržišne cene—posebno, kao i obično, u slučaju odstupanja između izveštaja i očekivanja.
Tipično, maloprodaja koja se povećava u izveštaju ukazuje na snažno ekonomsko zdravlje koje utiče na rast berze I deviznog tržišta, ali postoji mogućnost da će dovesti i do inflacije.
Povećanje maloprodaje može pozitivno uticati na dolar, ali sa druge strane negativno utiče na cenu obveznica, dok će maloprodaja koja je slaba verovatno imati negativan uticaj na tržište i američki dolar.
Stopa inflacije
Jedna stvar koja ima ogroman uticaj na valutu zemlje i njen devizni kurs je stopa inflacije. Međutim, važno je napomenuti da inflacija nije krajnji faktor, već jedan od mnogih faktora. Mnogo je verovatnije da će inflacija negativno uticati na vrednost valute i kurs. Niske stope inflacije ne znače da su devizni kursevi za tu zemlju povoljni, ali shodno tome, visoke stope inflacije će verovatno negativno uticati na devizni kurs te zemlje.
Inflacija i kamatne stope su veoma blisko povezane. Niske kamatne stope podstiču potrošnju, ali ne donose strane investicije, dok više kamatne stope obeshrabruju potrošnju, ali donose strane investicije. Suština je da vrlo često kamatne stope mogu biti mač sa dve oštrice.
Ukoliko želite da naučite kako da investirate na berzi i pobedite inflaciju pogledajte naš kurs Investiranje u akcije na berzi.