Penzioni fond PIO pripada obaveznom sistemu. Dobrovoljno penzijsko osiguranje pripada ličnoj štednji kroz dobrovoljne penzijske fondove.
PIO gradi pravo na državnu penziju kroz staž i uplaćene doprinose. Dobrovoljni fond gradi ličnu imovinu na ličnom računu kroz uplate i prinose.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju jasno razdvaja obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje od dobrovoljnog osiguranja koje se zasniva na ugovoru.
PIO fond: obaveza, solidarnost, pravo iz sistema
PIO u Srbiji funkcioniše kao obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Cilj sistema ide ka obezbeđenju prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja.
Najvažniji deo razlike nalazi se u logici sistema. PIO se oslanja na međugeneracijsku solidarnost, kroz koju sadašnje uplate finansiraju sadašnje penzije. Zbog takvog modela, doprinos ne postaje lična štednja na posebnom računu, već ulazi u zajednički tok finansiranja sistema.
Pre mnogo godina, nemački kancelar Bizmark uvideo je da ljudi, kada dostignu određene godine, često više ne mogu da rade.
Neki zbog bolesti, a neki zato što više nemaju fizičku snagu i motoriku potrebnu za postizanje dobrih rezultata.
Ako bi takvi ljudi ostali na radnim mestima, privreda ne bi mogla da napreduje. S druge strane, ako bi bili otpušteni, postali bi socijalni slučajevi, iako su ceo život doprinosili društvu, što je u nemačkoj kulturi imalo poseban značaj.
Zato je uveden princip međugeneracijske solidarnosti. To znači da oni koji rade izdvajaju deo svojih primanja za one koji više nisu u mogućnosti da rade.
Na taj način otvaraju se nova radna mesta, a ljudi koji su doprinosili društvu ne ostaju bez sredstava za život.
Iako je pravi naziv ovog sistema međugeneracijska solidarnost, taj izraz nije široko poznat. Mnogo poznatiji pojam kod nas jeste penzija.
Kod PIO sistema, visina buduće penzije zavisi od staža i osnovice na koju su doprinosi plaćeni.
Šta znači uplaćujem PIO u praksi
Za većinu zaposlenih, doprinos ide automatski kroz zaradu. Za pojedine građane postoji i mogućnost samostalne uplate doprinosa po posebnim osnovima, a Fond PIO objavljuje važeće osnovice. Za 2026. godinu Fond PIO navodi najnižu mesečnu osnovicu 51.297 dinara i najvišu 732.820 dinara.
Stopa doprinosa za PIO iznosi 24%.
Dobrovoljno penzijsko osiguranje: ugovor, lični račun, prinos
Dobrovoljno penzijsko osiguranje u Srbiji se praktično realizuje kroz dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, pod pravilima posebnog zakona i uz nadzor Narodne banke Srbije.
Ključna razlika u odnosu na PIO leži u vlasništvu nad sredstvima. Kod dobrovoljnog fonda, uplate se evidentiraju na individualnom računu člana fonda, a društvo za upravljanje ulaže sredstva sa ciljem ostvarenja prinosa, uz pravila ulaganja i nadzor.
NBS naglašava i praktičnu posledicu: redovna državna penzija nema vezu sa uplatama u dobrovoljni fond, jer dobrovoljni fond služi kao dopuna.
Na primer, može se zaključiti ugovor prema kojem će se dobrovoljna penzija isplaćivati samo deset godina.
Takav model korisniku omogućava da u tom periodu prima veći mesečni iznos u odnosu na onoga ko je ugovorio doživotnu isplatu penzije.
Ko može da uplaćuje i ko može da bude član
Kod PIO sistema, obaveza vezuje osigurano lice i propisani osnov.
Kod dobrovoljnog fonda, krug je širi. NBS navodi mogućnost uplate i od strane trećih lica u ime člana, kao primer roditelja koji uplaćuje detetu.
NBS takođe navodi da važeći zakon ne propisuje starosnu granicu za prijem u članstvo, uz primer članova i veoma ranog i veoma poznog uzrasta.
Najkraći način da razlika postane jasna
PIO sistem gradi pravo iz javnog sistema. Dobrovoljni fond gradi privatnu imovinu kroz štednju.
Razlika se vidi kroz tri pitanja koja u praksi rešavaju većinu dilema.
Da li uplaćeni novac “stoji” na ličnom računu
Kod PIO, uplate ne stoje na ličnom računu kao lična štednja. Pravo se stiče kroz propisane uslove i obračun.
Kod dobrovoljnog fonda, uplate se akumuliraju kao sredstva člana fonda, uz investicionu komponentu i mogućnost prinosa.
Da li može pauza uplata?
Kod PIO, pauza često znači prekid staža ili promenu statusa osiguranja, jer sistem prati obaveznu logiku i propisane osnove.
Kod dobrovoljnog fonda, uplate zavise od odluke i mogućnosti člana, uz model štednje koji nije vezan za radni odnos.
Kada sredstva mogu da se koriste?
Kod PIO, korišćenje prati uslove za penziju i prava iz obaveznog osiguranja.
Kod dobrovoljnog fonda, pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima nastaje sa 58 godina života, uz izuzetak pre te starosti u slučaju trajne nesposobnosti za rad prema nalazu nadležnog organa veštačenja PIO fonda.
Poreski tretman dobrovoljnih uplata: razlog zbog kog poslodavci često ulaze u priču
Dobrovoljni fond često dobija značaj kroz poslodavca. NBS navodi poresko oslobođenje za uplate koje poslodavac vrši u dobrovoljni penzijski fond do propisanog mesečnog iznosa.
Praktično, poslodavac može da koristi dobrovoljni fond kao beneficiju, a zaposleni dobija dodatnu penzijsku štednju nezavisno od državne penzije.
Bezbednost i nadzor: ko kontroliše sistem
PIO je javni sistem uređen Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju i sprovodi ga Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Dobrovoljni fondovi posluju po posebnom zakonu, uz nadzor Narodne banke Srbije nad društvima za upravljanje.
Takva podela nadležnosti ima posledicu u komunikaciji sa građanima. Za staž, osnovice i obavezne doprinose, referentna adresa je Fond PIO.
Za pravila dobrovoljnih fondova, referentna adresa je NBS i zakon koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove.
Kada izbor ima smisla
PIO nema alternativu kod lica koja potpadaju pod obavezno osiguranje. Dobrovoljni fond ima smisla kao dopuna.
U praksi, dobrovoljni fond najčešće ulazi u razmatranje u tri situacije.
Prva situacija je nestabilan radni tok, uz periode bez formalnog radnog odnosa, jer NBS naglašava da štednja u dobrovoljnom fondu nije vezana za radni odnos.
Druga situacija je želja za dodatnim prihodom u starosti kroz lični račun i investicioni prinos, uz činjenicu da takva štednja nema uticaj na državnu penziju.
Treća situacija je poslodavac koji koristi poreski povoljniji okvir uplata kao deo politike zadržavanja kadrova.
Troškovi uglavnom ostaju isti, ali su vaša primanja tada značajno niža.
To je glavni razlog zbog kojeg treba razmišljati o privatnom penzionom fondu kao dodatnom izvoru prihoda u starosti.
Najčešće greške u tumačenju razlike
Najviše zabuna nastaje kada se PIO i dobrovoljni fond posmatraju kao dve verzije istog proizvoda. PIO nije proizvod. PIO je obavezni sistem prava i uslova.
Druga česta greška je očekivanje da dobrovoljni fond zameni PIO. NBS eksplicitno navodi da redovna penzija nema vezu sa ulaganjima u dobrovoljni fond.
Treća greška je očekivanje potpune fleksibilnosti kod isplate. Zakon postavlja starosni prag i pravila korišćenja, pa sredstva nisu slobodna štednja na tekućem računu.
Za kraj
PIO obezbeđuje državnu penziju kroz obavezne doprinose i staž. Dobrovoljni penzijski fond obezbeđuje dodatnu penziju kroz ugovor, lični račun i ulaganja pod nadzorom NBS.
Kombinacija često daje najrealniji rezultat: stabilna osnova iz javnog sistema i dodatni sloj prihoda kroz dobrovoljnu štednju.