Nakon nedelje u kojoj su finansijska tržišta potresena dok su centralne banke i vlade pojačavale borbu protiv inflacije, investitori će se pripremati za novu volatilnost u nedelji koja je pred nama. Nekoliko zvaničnika Federalnih rezervi trebalo bi da se izjasne, sveže isporučujući svoje treće uzastopno povećanje stope od 75 baznih poena, bez ikakvog opuštanja na vidiku. Vrhunac ekonomskog kalendara SAD biće podaci o ličnim prihodima i potrošnji od petka, koji uključuju favorizovani merač inflacije Fed-a. U evrozoni će podaci o inflaciji od petka verovatno izvršiti pritisak na Evropsku centralnu banku. Pre toga, predsednica ECB Kristin Lagard treba da svedoči pred poslanicima u Briselu u ponedeljak, dok će se pomno pratiti i rezultati izbora u Italiji u nedelju. Jen će ostati u fokusu nakon što je Banka Japana intervenisala na deviznim tržištima. U međuvremenu, kineski PMI podaci u petak daće uvid u zdravlje svetske ekonomije broj dva. Evo šta treba da znate da biste započeli nedelju.
1. FED govori, podaci iz SAD
Predsednik Fed-a Sent Luisa Džejms Bulard, predsednica FED-a Klivlenda Loreta Mester, šef FED-a Čikaga Čarls Evans, predsednik FED-a Atlante Rafael Bostic i potpredsednik Fed-a Lejl Brejnard treba da govore tokom nedelje, a investitori su u pripravnosti da bi saznali da li će četvrto uzastopno povećanje stope od 75 bps se očekuje u novembru.
Ekonomski kalendar sadrži izveštaje o porudžbinama trajne robe, poverenju potrošača, zajedno sa podacima o novim i nerešenim prodajama kuća.
Vrhunac ekonomskog kalendara biće avgustovski podaci o ličnim prihodima i rashodima u petak koji uključuju indeks cena rashoda za ličnu potrošnju, preferiranu meru inflacije Fed-a.
Ekonomisti očekuju da će porast indeksa cena PCE-a na godišnjem nivou biti umeren zbog nedavnih pada troškova goriva, ali se očekuje da će se osnovni merač cena PCE-a koji isključuje hranu i energiju povećati.
2. Rasprodaja akcija
Glavni indeksi Volstrita pretrpeli su velike gubitke prošle nedelje, a Nasdaq je pao za 5,03% – drugu nedelju zaredom za više od 5% – dok je S&P 500 završio u padu od 4,77%, a DOW 4%.
DOW je samo za dlaku izbegao da se pridruži S&P 500 i Nasdaq-u na tržištu medveda.
Slom na tržištima obveznica je dodao pritisak na akcije jer su investitori ponovo kalibrirali svoje portfelje prema svetu uporne inflacije i rastućih kamatnih stopa. Investitori su zatečeni nakon što je Fed prošle nedelje nagovestio da očekuje da će visoke stope u SAD trajati do 2023.
Iako nedavni podaci ukazuju da je američka ekonomija i dalje relativno jaka, investitori se brinu da će pooštravanje Fed-a dovesti ekonomiju u recesiju. Postaje osnovni scenario da će ova ekonomija imati teško sletanje, a to je užasno okruženje za američke akcije.
Pored pooštravanja finansijskih uslova širom sveta, raspoloženje tržišta je teško pogođeno nizom drugih pitanja, uključujući sukob u Ukrajini, energetsku krizu u Evropi i izbijanje COVID-19 u Kini.
3. CPI Evrozone
Evrozona će u petak objaviti septembarske podatke o inflaciji potrošačkih cena, a ekonomisti očekuju da će se glavna stopa inflacije ubrzati do novih rekordnih 9,6%, održavajući pritisak na ECB dok se bori sa pitanjem za koliko povećati kamatne stope u lice nadolazeće recesije.
Pre toga, predsednica ECB Kristin Lagard trebalo bi da svedoči pred Komitetom za ekonomska i monetarna pitanja u Briselu u ponedeljak, gde će se verovatno suočiti sa pitanjima o tome kako centralna banka planira da vodi bitku protiv inflacije, jer se blok suočava sa perspektivom recesija.
Investitori će takođe pratiti rezultate izbora u Italiji u nedelju za koje se očekuje da će rezultirati najdesničarskom vladom u zemlji od Drugog svetskog rata.
Lideri Evropske unije, koji žele da sačuvaju jedinstvo nakon ruske invazije na Ukrajinu, zabrinuti su da će Italija biti nepredvidiviji partner, dok će finansijska tržišta biti zabrinuta zbog sposobnosti nove vlade da upravlja dugom koji iznosi oko 150 odsto BDP-a.
4. Jenska intervencija
Japanskim vlastima je konačno dosta slabosti u jenu u četvrtak kada su intervenisale na deviznim tržištima prvi put od 1998. godine.
Japanska valuta je zabeležila svoj prvi nedeljni rast od 0,3% u više od mesec dana u odnosu na dolar nakon tog poteza.
Ali dolar je ove godine porastao za više od 20% u odnosu na jen, dok se Banka Japana drži svoje posvećenosti ultra niskim kamatnim stopama, dok se čini da će Fed nastaviti sa agresivnim povećanjem stopa dok se inflacija ne zaustavi.
Dakle, slučaj za jak dolar ostaje. Japan, zajedno sa susedima Kinom i Korejom koji takođe potiskuju dolar, mogao bi da se nađe u borbi protiv osnova, tržišta i FED-a.
Guverner BoJ Haruhiko Kuroda održaće govor u ponedeljak u kojem se očekuje da će dati dodatni uvid u odluku Japana da interveniše.
5. Kineski PMI indeks
Kina će u petak objaviti podatke o PMI-u (indeks kupovne moći) koji će se pažljivo pratiti kako bi se utvrdile naznake da li se ekonomski oporavak u nastajanju nastavio u septembru.
Nedavni ekonomski podaci ukazali su na otpornost u avgustu, sa bržim rastom fabričke proizvodnje i maloprodaje nego što se očekivalo, što je poduprlo krhki oporavak, ali sve dublji pad imovine opteretio je izglede.
Uz nekoliko znakova da će Kina uskoro značajno ublažiti svoju politiku nulte-COVID-a, neki analitičari očekuju da će druga najveća svjetska ekonomija ove godine rasti za samo 3%, što bi bilo najsporije od 1976. godine, izuzimajući ekspanziju od 2,2% tokom početnog udara COVID-a 2020. .
Kina je najavila širok spektar mera ekonomske podrške od kraja maja, ali je brz pad kineskog juana u odnosu na američki dolar zakomplikovao slučaj labavije monetarne podrške.
Izvor: Investing.com