Najbogatiji ljudi u Srbiji u 2026 – Ko su oni i kako su došli do svoje impresivne imovine?

Srpska privreda u 2026. godini beleži nove parametre uspeha. Granica od milijardu evra postala je standard za ulazak u krug deset najmoćnijih, a načini na koji se taj kapital generiše postaju sve raznovrsniji.

Uz tradicionalno snažne sektore poput poljoprivrede i trgovine, u 2026. godini dominiraju sistemi koji su svoju stabilnost osigurali kroz potpunu integraciju u globalne tržišne tokove.

Ovaj članak donosi analizu najmoćnijih pojedinaca u Srbiji prema aktuelnim procenama kapitala.

Ovde su zastupljeni lideri u nekretninama i logistici, zajedno sa pionirima energetske transformacije i globalno prisutnim sistemima iz industrije zabave.

Na osnovu izvora, kao što je u ovoj slučaju lista objavljena na Nedeljniku, i analiziranja tržišnih trendova, možemo bolje razumeti kontekst u kojem se ti pojedinci kreću, kao i uticaj koji imaju na svoj sektor i zajednicu u celini.

1. Miroslav Mišković – Delta Holding

Procena bogatstva (2026): 3,01 milijarda evra

Miroslav Mišković zauzima prvo mesto na listi najbogatijih ljudi u Srbiji u 2026. godini. Osnivač Delta Holdinga u februaru ove godine obeležio je 35 godina poslovanja najavom novog investicionog ciklusa vrednog preko milijardu evra do 2028. godine.

Fokus je na daljoj ekspanziji u tri ključna pravca: nekretnine, digitalnu trgovinu i agrar.

Njegova poslovna strategija u 2026. oslanja se na rekordne rezultate iz prethodne godine, kada je sistem ostvario prihod od gotovo 1,1 milijardu evra uz rast operativne dobiti (EBITDA) od 20%.

Za tekuću godinu kompanija je postavila još ambiciozniji cilj od 1,4 milijarde evra prihoda, što bi predstavljalo skok od 27% u odnosu na 2025. godinu.

Aktuelni rast portfolija generišu kapitalni projekti u Beogradu, prvenstveno kroz razvoj kompleksa Delta District i Delta Land, uz očekivani završetak hotela InterContinental do kraja 2026. godine.

Na polju digitalne transformacije, e-commerce platforma Ananas učvrstila je poziciju regionalnog lidera nakon uspešne ekspanzije na tržišta Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Istovremeno, Delta Agrar, kao najveći domaći proizvođač žitarica, implementira pametne električne platforme i automatizovane sisteme navodnjavanja, čime obezbeđuje visoku izvoznu konkurentnost na tržištu Evropske unije.

Poslovni put Miroslava Miškovića počeo je u Hemijskoj industriji Župa, da bi 1991. godine osnovao Delta M, preteču današnjeg Delta Holdinga, najvećeg poslovnog konglomerata u zemlji koji danas zapošljava gotovo 6.000 ljudi.

2. Porodica Kostić – MK Group

Procena bogatstva (2026): 2,91 milijarda evra

Nakon smrti osnivača Miodraga Kostića 2024. godine, upravljanje sistemom uspešno je preuzeo njegov sin Aleksandar Kostić, koji nastavlja razvoj holdinga osnovanog krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Pod novim rukovodstvom, MK Group u 2026. godini održava poziciju lidera u proizvodnji šećera i žitarica, uz paralelno jačanje uloge jednog od najznačajnijih investitora u obnovljive izvore energije na Balkanu.

Strategija razvoja u ovoj godini fokusirana je na najambiciozniji zeleni investicioni program u regionu. Cilj kompanije je da do 2028. godine kontroliše 1 GW instalisane snage iz obnovljivih izvora, a okosnicu tog plana vrednog 900 miliona evra čine realizacija vetroparka Krivača i intenzivan razvoj solarnih elektrana.

Ova diversifikacija omogućava sistemu stabilnost i otpornost na promene u tradicionalnim poljoprivrednim ciklusima.

Finansijsku poziciju MK Group dodatno učvršćuje AIK Bankarska grupa. Sa aktivom koja u 2026. godini dostiže gotovo 10 milijardi evra, ova bankarska grupacija nastavlja procese digitalizacije i širenja na regionalnom tržištu jugoistočne Evrope.

Pored primarnih poslovnih sektora, porodica upravlja i luksuznim hotelskim rizortima u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, čime zaokružuje prisustvo u turističkom sektoru.

Društveni uticaj porodice u 2026. godini posebno je vidljiv kroz rad Palate nauke u centru Beograda.

Ova zadužbina, posvećena nauci i obrazovanju, funkcioniše kao centar za istraživanja i popularizaciju naučnih dostignuća, nastavljajući tradiciju darivanja društvu kroz prvu ovakvu instituciju u regionu.

3. Dejan Čakajac i Jadranka Stepanović – Mozzart

Mozzart je odavno izašao iz okvira lokalnog lanca uplatnih mesta i postao jedan od najprepoznatljivijih brendova u zemlji, podržan agresivnim i sveprisutnim marketingom.

U 2026. godini, fokus Dejana Čakajca i Jadranke Stepanović jasno je pomeren ka tehnološkom sektoru. Kompanija više ne nastupa na svetskoj sceni samo kao priređivač igara na sreću, već kao izvoznik sopstvenog softvera, koji danas pokreće sisteme za zabavu na tržištima Afrike i Južne Amerike.

Ovaj zaokret prati i otvaranje novih IT centara u Srbiji, čime kompanija direktno zapošljava domaće inženjere i programere.

Uz ovaj tehnološki zamah, Mozzart je ostao veran sportu kao naslovni sponzor domaće fudbalske lige i u sezoni 2026/27. Poslovanje dopunjuje i Vega grupa kroz farmaceutski sektor, što vlasnicima omogućava prisustvo u različitim industrijama.

Brend u javnosti održava prepoznatljiv imidž kroz stalne humanitarne akcije i gradnju igrališta u mestima gde je sportska infrastruktura godinama bila zapostavljena.

4. Petar Matijević – IM Matijević

Procena bogatstva (2026): 1,79 milijardi evra

Petar Matijević decenijama drži poziciju najvećeg zemljoposednika u zemlji, sa preko 33.000 hektara obradive zemlje u Srbiji i Hrvatskoj.

Njegova Industrija mesa Matijević počiva na zaokruženom procesu – od sopstvenih njiva do finalnog proizvoda na policama

Pored agrara, Matijevićev aktuelni adut je hotelijerstvo. Rekonstrukcija hotela Slavija u Beogradu, investicija vredna preko 18 miliona evra, ključni je deo priprema za EXPO 2027.

Uz Slaviju, on upravlja mrežom od još pet hotela u Beogradu i Novom Sadu, čime je kapital iz poljoprivrede uspešno usmerio u nekretnine i elitni turizam.

5. Filip Cepter – Zepter International

Procena bogatstva (2026): 1,47 milijardi evra

Milan Janković, svetski poznat kao Filip Cepter, i u 2026. godini kontroliše razgranatu mrežu Zepter International iz svojih poslovnih centara u Švajcarskoj i Austriji.

Njegov brend, koji je prepoznatljivost stekao kroz program luksuznog posuđa, danas veliki deo rasta ostvaruje u oblasti medicinske tehnologije i kozmetike.

Poseban akcenat stavljen je na Bioptron uređaje i nove kozmetičke linije razvijene uz pomoć nanotehnologije, koje se plasiraju na svih pet kontinenata gde kompanija operiše.

Uz prodaju na globalnom tržištu, Cepterov kapital je decenijama usmeren i na razvoj kulture i umetnosti u Srbiji.

Institucije poput Opere i teatra Madlenianum, kao i Muzeja Zepter u Beogradu, funkcionišu kao ključni delovi njegove zadužbinarske aktivnosti.

Njegov poslovni model oslanja se na spoj direktne prodaje i stalnog ulaganja u inovacije koje promovišu zdrav život, što mu omogućava stabilnu poziciju na listi najbogatijih ljudi poreklom iz Srbije.

6. Borislav i Dragan Stanojlović – Sport Vision

Procena bogatstva (2026): 1,36 milijardi evra

Sport Vision u 2026. godini obeležava tri decenije postojanja kao vodeći lanac sportske opreme na Balkanu.

Braća Borislav i Dragan Stanojlović su od kompanije osnovane 1996. godine napravili sistem koji danas dominira u 13 zemalja regiona i centralne Evrope.

Njihov poslovni rast poslednjih godina prati i ubrzana digitalizacija prodaje, gde e-commerce kanali beleže rekordne udele u ukupnim prihodima grupe.

Pored ključnog brenda Sport Vision, Stanojlovići upravljaju i specijalizovanim konceptima kao što su Buzz i Tike, koji su postali regionalni centri za ljubitelje limitiranih serija patika.

Pored ostvarenih poslovnih uspeha, Borislav i Dragan Stanojlović su osnivači i pokretači projekta „Eco Vision”. Kroz ovu društveno odgovornu inicijativu, kompanija se aktivno zalaže za očuvanje životne sredine i ekologiju.

U okviru projekta redovno se sprovode akcije pošumljavanja, poput sadnje 1.000 novih stabala hrasta, čime braća Stanojlović direktno doprinose zdravijoj budućnosti i stvaranju boljeg okruženja za generacije koje dolaze.

Kompanija zapošljava preko 4.500 ljudi i održava strateška partnerstva sa najvećim svetskim sportskim brendovima.

7. Petar Matić – MPC Holding

Procena bogatstva (2026): 1,19 milijardi evra

Petar Matić upravlja najvrednijim kvadratima u prestonici preko MPC Holdinga, čiji portfolio uključuje simbole modernog Beograda poput Ušće Shopping Centra i poslovnih kula Ušće 1 i 2.

Njegova dominacija u retail sektoru dodatno je utvrđena akvizicijom Delta City-ja, čime je grupacija postala vlasnik dva najposećenija tržna centra u zemlji.

Strategija se trenutno bazira na implementaciji ESG standarda i dobijanju LEED i BREEAM sertifikata za sve objekte, što je postalo presudan faktor za privlačenje globalnih zakupaca u Navigator Business Centrima.

Matić zadržava primat u sektoru nekretnina fokusom na premijum lokacije u Novom Beogradu i dugoročnim ugovorima sa međunarodnim korporacijama, čime osigurava stabilan priliv kapitala bez obzira na tržišne oscilacije.

8. Nebojša Šaponjić i Ranko Sočanac – NELT Group

Procena bogatstva (2026): 1,13 milijardi evra

Nebojša Šaponjić i Ranko Sočanac stoje iza sistema koji predstavlja kičmu distribucije robe široke potrošnje na Balkanu, ali i na brzorastućim tržištima Afrike.

NELT Group danas operiše kao tehnološki napredan logistički čvor, a centralno skladište u Dobanovcima funkcioniše uz najviši stepen automatizacije.

Ključ njihove stabilnosti su decenijski ugovori sa gigantima poput Proctor & Gamble-a i Philip Morris-a, ali i hrabar iskorak u zemlje poput Angole i Zambije, gde Nelt direktno kontroliše lance snabdevanja.

Trenutni rast vrednosti holdinga oslanja se na implementaciju veštačke inteligencije u predviđanju zaliha i optimizaciji transportnih ruta, čime su operativni troškovi svedeni na minimum.

Pored distribucije, grupa je prisutna i u sektoru proizvodnje hrane kroz brendove poput Neoplante, zaokružujući sistem koji povezuje proizvodnju, skladištenje i finalnu prodaju na više kontinenata.

9. Dragan Šolak – United Group

Procena bogatstva (2026): 1,11 milijardi evra

Dragan Šolak kontroliše United Grupu, najmoćniji telekomunikacioni i medijski sistem u jugoistočnoj Evropi koji trenutno upravlja mrežnom infrastrukturom i medijskim sadržajem u osam zemalja.

Njegov portfolio obuhvata vodeće regionalne kablovske operatere i produkcijske centre, dok informativne platforme poput N1 i Nova kanala čine osnovu medijskog uticaja grupe.

Strategija holdinga oslanja se na potpunu integraciju usluga – od optičkog interneta i 5G mreže do ekskluzivnih prava na najgledaniji sportski sadržaj.

Poslovni profil Dragana Šolaka dodatno je internacionalizovan kroz investicioni fond Sport Republic, preko kojeg je postao većinski vlasnik engleskog fudbalskog kluba Southampton.

Ova investicija povezuje svet vrhunskog sporta sa medijskom industrijom, dok se kapital istovremeno kanališe u razvoj naprednih streaming platformi i digitalnih servisa koji konkurišu globalnim igračima.

Uz snažno prisustvo u Grčkoj i Bugarskoj, United Grupa učvršćuje poziciju ključnog regionalnog čvorišta koje spaja tehnologiju, informisanje i industriju zabave.

10. Nebojša Šaranović – Kappa Star Group

Procena bogatstva (2026): 1,00 milijarda evra

Nebojša Šaranović stoji iza nekih od najpoznatijih domaćih brendova, ali srce njegovog sistema zapravo je papirna industrija.

Njegova Kappa Star grupa funkcioniše po principu zatvorenog kruga: kroz sopstvenu mrežu prikuplja otpadni papir koji se u fabrici Umka pretvara u karton, a zatim u fabrikama poput Avala Ade u ambalažu za različite industrije. Ovakav model reciklaže omogućio mu je da stvori stabilan i održiv sistem koji mnogo manje zavisi od uvoza sirovina.

Široj javnosti Šaranović je najpoznatiji kao vlasnik Jaffe iz Crvenke i kikindskog Baninija. Ovi konditorski giganti pod njegovim vođstvom beleže rekordan izvoz, a investicije u moderne proizvodne linije omogućile su da se naši čuveni biskviti danas prodaju širom Evrope i Bliskog istoka.

Pored proizvodnje hrane i papira, Šaranović je kapital usmerio i u logistiku i nekretnine, gradeći skladišta i poslovne prostore koji prate rast njegovih fabrika.

Njegov autoritet u poslovnom svetu potvrđen je i imenovanjem za potpredsednika Privredne komore Srbije u martu 2021.godine.

Najbogatiji ljudi u regionu u 2026. godini

Regionalna lista pokazuje zanimljivu dinamiku između tradicionalnog kapitala i novog talasa tehnoloških kompanija.

Dok Srbija dominira u sektorima holdinga i proizvodnje, Hrvatska beleži snažan rast kroz IT i automobilsku industriju visoke tehnologije.

Ko kuca na vrata Top 10?

Lista najbogatijih u Srbiji nije statična. Dok vrh drže provereni poslovni sistemi, tekući investicioni ciklusi izbacuju u prvi plan nova imena čiji kapital raste kroz visoku tehnologiju, infrastrukturu i nekretnine.

Aleksandar Čabrilo (HTEC Group)

Kao lice nove tehnološke elite, Čabrilo vodi kompaniju koja je odavno prerasla regionalne okvire. HTEC Group, sa sedištem u SAD i inženjerskim centrima širom Balkana, beleži vrtoglav rast vrednosti kroz globalne akvizicije i saradnju sa svetskim fondovima. Njegov ulazak u krug milijardera je samo pitanje vremena i nove runde finansiranja.

Porodica Petrić (Galens Invest)

Tiha, ali silovita ekspanzija Galensa iz Novog Sada ka ključnim lokacijama u Beogradu, na Zlatiboru i Fruškoj gori, transformisala je ovaj sistem u jednog od najjačih igrača na tržištu nekretnina.

Njihov zaokret ka luksuznom hotelijerstvu i stambenim kompleksima visoke kategorije značajno podiže tržišnu procenu njihove imovine.

Stojan Vujko i Ivan Bošnjak (Millennium Team)

Kompanija koja je postala kičma velikih infrastrukturnih projekata, od gasifikacije do puteva, u tekućem periodu beleži skok vrednosti kroz pripreme za EXPO 2027.

Diversifikacija u banjski turizam i vinogradarstvo stvorila je otporan holding koji se stabilno primiče samom vrhu najvrednijih kompanija u zemlji.

Ovi preduzetnici predstavljaju novi talas srpskog kapitala koji se više ne oslanja isključivo na uvoz i prodaju, već na izvoz znanja, izgradnju strateške infrastrukture i premium nekretnine.

Za kraj

Tokom 2026. godine Balkan nije beležio spektakularne skokove bogatstva, ali je pokazao ono što je investitorima važnije, otpornost privatnog kapitala uprkos globalnim ekonomskim pritiscima. Najveće poslovne grupe zadržale su stabilne prihode, oslanjajući se na diversifikaciju i regionalnu ekspanziju.

Listom i dalje dominiraju preduzetnici iz Srbije i Hrvatske, ali struktura kapitala se menja: pored tradicionalnih sektora poput energetike, nekretnina i trgovine, sve veću težinu imaju tehnologija, telekomunikacije i digitalne usluge, koje postaju novi generatori rasta.

Srbija, zbog svoje pozicije i veličine, je finansijsko središte regiona, sa najvećom koncentracijom velikih privatnih sistema i investicionih holdinga.

Ukupna vrednost kapitala najbogatijih pojedinaca u 2026. procenjuje se na više od 40 milijardi evra, što potvrđuje da je regionalna poslovna elita uspela da očuva i uveća imovinu u izazovnom globalnom okruženju.