Vlada Srbije je 20. avgusta 2026. usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2026. godinu. Kao glavni razlozi navedeni su nastavak velikog investicionog ciklusa i novi programi finansijske pomoći građanima.
Ukupni planirani prihodi i primanja povećani su na 2.527,15 milijardi dinara, odnosno za 112,45 milijardi u odnosu na prvobitnih 2.414,7 milijardi.
Prvobitni budžet predviđao je rashode i izdatke od 2.751,7 milijardi dinara i fiskalni deficit od 3% BDP-a.
Vlada je istovremeno povećala projekciju realnog rasta BDP-a sa 3,0% na 3,3%, dok je procenjeni nominalni BDP povećan sa 94,6 na 95,3 milijarde evra.
Glavno pitanje je koliko veći prihodi i brži rast ostavljaju prostora za novu potrošnju, posebno u periodu intenzivnih kapitalnih ulaganja.
Šta se konkretno menja rebalans budzeta?
Prihodi i primanja povećani su na 2.527,15 milijardi dinara, što je oko 4,7% više nego u prvobitnom budžetu.
Od ukupnih prihoda:
- 2.108,3 milijarde dinara čine poreski prihodi
- 382,9 milijardi dinara neporeski prihodi
- poreski prihodi učestvuju sa oko 83,4%
- neporeski prihodi sa oko 15,2%
- donacije sa oko 1,4%
Rebalans budzeta omogućava nastavak kapitalnih ulaganja, ali i nova izdvajanja za građane.
Predviđene su jednokratne pomoći od:
- 35.000 dinara za penzionere sa penzijom do 31.092,11 dinara
- 27.500 dinara za penzije od 31.092,12 do 56.822 dinara
- 20.000 dinara za penzije iznad 56.822 dinara
- 25.000 dinara korisnicima dečjeg dodatka, socijalne pomoći i određenih boračkih naknada
- 10.000 dinara određenim veteranima
- 6.000 dinara građanima koji nisu ostvarili status korisnika po propisima o besplatnim akcijama
Kapitalna ulaganja mogu povećati budući proizvodni kapacitet zemlje, dok jednokratni transferi prvenstveno povećavaju raspoloživi dohodak i potrošnju domaćinstava.
Saopštenje Vlade od 20. avgusta ne navodi novi ukupan iznos rashoda niti revidiranu stopu deficita.
Zato ostaje nejasno koliko od dodatnih 112,45 milijardi dinara prihoda odlazi na nove rashode, a koliko na očuvanje fiskalnog salda.
Koliko je fiskalna pozicija Srbije trenutno jaka
Vlada projektuje da će javni dug na kraju 2026. iznositi 43,8% BDP-a na nivou centralne države i 44,2% BDP-a na nivou opšte države.
Takav nivo duga je relativno umeren, ali odnos duga prema BDP-u zavisi i od veličine samog BDP-a.
Vlada sada očekuje nominalni BDP od 95,3 milijarde evra, naspram prvobitno projektovanih 94,6 milijardi.
Zato javni dug treba posmatrati zajedno sa drugim pokazateljima:
- fiskalnim deficitom
- troškovima kamata
- valutnom strukturom duga
- rokovima dospeća
- tempom refinansiranja
Nizak odnos duga prema BDP-u ne znači mnogo ako troškovi servisiranja duga brzo rastu.
Da li je deficit važniji signal od samog nivoa duga?
Prvobitni budžet za 2026. predviđao je fiskalni deficit od 3% BDP-a i rashode od 2.751,7 milijardi dinara.
Saopštenje o rebalansu ne navodi novu ciljanu stopu deficita. Zato samo povećanje prihoda nije dovoljno da se zaključi da je fiskalna pozicija poboljšana.
Ako dodatni prihodi pokriju većinu nove potrošnje, deficit može ostati blizu prvobitnog plana. Ako rashodi porastu brže od prihoda, deficit će se povećati.
Važno je i za šta se država zadužuje. Infrastruktura može da poveća budući BDP i poreske prihode, dok tekući rashodi i transferi nemaju isti dugoročni efekat.
Ključno je zato utvrditi da li je deficit privremeno vezan za investicioni ciklus ili veći rashodi postaju trajni.
Rast BDP-a od 3,3% – realna pretpostavka ili optimističan scenario?
Vlada je projekciju rasta za 2026. povećala sa 3,0% na 3,3%.
Realni BDP je u prvom kvartalu porastao 3,2% međugodišnje, a u drugom kvartalu 3,6%. Najveći pozitivan doprinos došao je iz uslužnih delatnosti i privatne potrošnje, uz oporavak prerađivačke industrije, rudarstva, građevinarstva i poljoprivrede.
Inflacija je u julu pala na 1,9% međugodišnje, dok su cene na mesečnom nivou smanjene 0,2%. Hrana i bezalkoholna pića pojeftinili su 2,0% u odnosu na jun. Vlada za celu 2026. očekuje prosečnu inflaciju od 3,4%.
Rizik je u tome što budžetska računica zavisi od ostvarenja planiranog rasta. Slabija evropska ekonomija, problemi u izvozu, geopolitičke tenzije, skuplji energenti i poremećaji lanaca snabdevanja mogu oboriti rast.
Ako BDP raste sporije od planiranih 3,3%, prihodi mogu podbaciti, deficit porasti, a odnos javnog duga prema BDP-u pogoršati.
EXPO 2027 i veliki državni projekti
EXPO 2027 je jedan od najvećih elemenata aktuelnog investicionog ciklusa. Prema proceni Fiskalnog saveta, EXPO i povezani projekti mogli bi ukupno da koštaju oko 3,4 milijarde evra.
Do kraja 2025. izdvojeno je oko:
- 1,25 milijardi evra za EXPO u užem smislu
- 750 miliona evra za povezanu infrastrukturu
- ukupno oko 2 milijarde evra
Za 2026. i 2027. planirano je još oko 550 miliona evra za sam EXPO i oko 850 miliona evra za infrastrukturu, odnosno ukupno dodatnih 1,4 milijarde evra.
Rizik predstavlja prekoračenje troškova. Kod osam velikih putnih projekata ukupni troškovi bili su najmanje 75-80% viši od prvobitno planiranih. Njihova vrednost porasla je sa 412 na 742 milijarde dinara.
Problem je i transparentnost. Tabela velikih kapitalnih projekata obuhvata 42 projekta, naspram 52 u prethodnoj verziji, a prikazani projekti čine oko 23% planiranih javnih investicija za period 2026-2029.
Sa druge strane, studija Louis Berger projektuje oko 2 milijarde evra državnih ulaganja i 3,82 milijarde evra poreskih prihoda do 2037. godine, odnosno 1,91 dinar poreskog prihoda na svaki dinar državnog ulaganja.
Od državnih ulaganja, oko 1,23 milijarde evra odnosi se na sam kompleks, a oko 775 miliona na infrastrukturu. Nacionalni stadion nije uključen u tu računicu.
Studija očekuje i 1,83 milijarde evra privatnih investicija, pa bi ukupna javna i privatna ulaganja dostigla oko 3,8 milijardi evra.
Ipak, od projektovanih 3,82 milijarde evra poreskih prihoda, oko 2,33 milijarde očekuje se tek nakon 2027. godine.
Glavno pitanje je da li će dugoročne koristi biti dovoljne da opravdaju kratkoročni fiskalni trošak i rizik od prekoračenja budžeta.
Koliko Srbiju košta novo zaduživanje
Javni dug od 44,2% BDP-a ne pokazuje koliko državu košta njegovo servisiranje.
NBS je 13. avgusta 2026. zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75%, depozitnu na 4,5%, a stopu na kreditne olakšice na 7,0%.
To znači da finansijski uslovi i dalje nisu naročito jeftini, uprkos tome što je julska inflacija pala na 1,9%.
Za budžet je zato važno pratiti:
- koliko obveznica dospeva u narednim godinama
- po kojim stopama se refinansira stari dug
- koliko se godišnje izdvaja za kamate
- koliki deo duga je u dinarima, evrima i dolarima
Ako se stari dug refinansira po višim kamatama, troškovi mogu rasti i bez velikog povećanja ukupnog zaduženja.
Šta rebalans budzeta znači za građane i privredu
Građani obuhvaćeni novim merama dobiće jednokratne isplate od 6.000 do 35.000 dinara.
Takvi transferi mogu kratkoročno da povećaju privatnu potrošnju, koja je već doprinela ubrzanju BDP-a na 3,6% u drugom kvartalu.
Trenutna inflacija ostavlja više prostora za ovakvu potrošnju:
- godišnja inflacija u julu iznosila je 1,9%
- mesečna promena cena bila je -0,2%
- Vlada očekuje prosečnu inflaciju od 3,4% u 2026.
NBS ipak očekuje da bi inflacija u septembru mogla privremeno da poraste na oko 4%, prvenstveno zbog baznog efekta prošlogodišnjih mera ograničavanja trgovačkih marži.
Veća državna potrošnja može podstaći potrošnju i privrednu aktivnost, ali može uticati i na inflaciju, kamate, privatne investicije i buduće poresko opterećenje.
Na kraju
Rebalans budzeta za 2026. za sada ne ukazuje na neposrednu fiskalnu opasnost. Prihodi su povećani za 112,45 milijardi dinara, projekcija rasta podignuta je na 3,3%, inflacija je u julu pala na 1,9%, a javni dug opšte države projektovan je na 44,2% BDP-a.
Istovremeno, Srbija ulazi u najskuplju fazu realizacije velikih kapitalnih projekata. EXPO i povezana infrastruktura mogli bi da koštaju oko 3,4 milijarde evra, uz značajan rizik prekoračenja troškova.
Zato pravi test nije koliko država može da potroši 2026. godine, već da li će ta potrošnja proizvesti dovoljno privrednog rasta i budućih prihoda da opravda današnje troškove.
Nakon što je objavljivljen kompletan rebalans budzeta treba pratiti novi ukupan nivo rashoda, novi fiskalni deficit i izdvajanja za kapitalne projekte.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.