Ako vodite proizvodnju, hladnjaču ili radionicu, račun za struju verovatno ne gledate kao još jednu mesečnu obavezu.
Kod većih potrošača on direktno ulazi u cenu proizvoda i maržu, pa i mala promena troška po kWh može da napravi ozbiljnu razliku na kraju godine.
U praksi zato ne gledam samo broj sa računa.
Mnogo je korisnije odvojiti cenu same energije od mrežnih troškova i načina na koji firma koristi priključak. Tek tada se vidi gde zaista postoji prostor za uštedu.
Ključne tačke:
- Ne postoji jedna zvanična cena industrijske struje po kWh koja važi za sve firme u Srbiji.
- Dokumentovana EPS ponuda za ugovor do kraja 2026. iznosila je 101,9 €/MWh, odnosno 0,1019 €/kWh za energiju.
- Konačan račun uključuje i pristup mreži, snagu, poreze i druge propisane stavke.
- Trošak se može smanjiti izborom ugovora, kontrolom vršnog opterećenja i većim korišćenjem sopstvene proizvodnje.
Kolika je cena industrijske struje po kWh u 2026?
Cena industrijske struje po kWh u 2026. nema jednu vrednost za sve firme, ali je dokumentovana EPS ponuda za dugoročniji ugovor do kraja 2026. iznosila 101,9 €/MWh, odnosno 0,1019 €/kWh za samu električnu energiju pre ostalih stavki računa.
Ta ponuda je objavljena u martu 2025. i ne treba je tumačiti kao jedinstven cenovnik za privredu.
Prema objavljenim ponudama EPS-a privrednicima, kraći ugovor tada je nuđen po 106,14 €/MWh, dok je cena od 101,9 €/MWh bila vezana za ugovor do kraja 2026.
Ako želite da smanjite količinu energije koju preuzimate iz mreže, Top Solar razvija solarna rešenja za poslovne i industrijske objekte, od projektovanja do montaže i puštanja sistema u rad.
Takvu investiciju ipak treba računati prema stvarnom profilu potrošnje vaše firme, a ne samo prema površini krova.
Ugovorena cena struje je samo deo ukupnog računa
Kod industrijskih i drugih komercijalnih kupaca aktivna energija predstavlja samo jedan deo ukupnog troška.
Agencija za energetiku Republike Srbije navodi da tarifni elementi, zavisno od kategorije kupca, mogu obuhvatiti aktivnu snagu, aktivnu energiju i reaktivnu energiju. U obzir ulazi i mesto isporuke.
Zbog toga dve firme koje potroše isti broj kilovat-sati ne moraju imati isti ukupan trošak.
Na račun utiče način korišćenja priključka, a troškovi pristupa distributivnom ili prenosnom sistemu posebno se iskazuju kod komercijalnog snabdevanja.
| Stavka | Šta predstavlja |
| Aktivna energija | Količina električne energije koju je firma potrošila |
| Obračunska i prekomerna snaga | Opterećenje priključka i eventualno prekoračenje odobrene snage |
| Reaktivna energija | Posebna obračunska stavka kod kupaca kojima se meri |
| Pristup mreži | Trošak korišćenja distributivnog ili prenosnog sistema |
| Porezi i naknade | Zakonske stavke koje ulaze u konačno zaduženje |
Na električnu energiju za krajnju potrošnju Zakon o akcizama propisuje stopu od 7,5 odsto, pa ni ugovorena cena energije sama po sebi ne govori koliko će vas na kraju koštati jedan kWh.
Vrsta ugovora određuje koliko ste izloženi promenama tržišta
EPS je u maju 2026. objavio da komercijalnim kupcima nudi i ugovore sa promenljivom cenom električne energije.
Cena kod tih modela može da prati SEEPEX tržište uz ugovorenu maržu snabdevača.
Dostupni su modeli indeksirani na satne cene ili prosečne mesečne cene. Postoji i hibridni model kod kojeg je deo potrošnje fiksiran, dok se ostatak vezuje za tržište.
Fiksna cena olakšava planiranje budžeta, dok indeksirani ugovor donosi veću izloženost tržišnim promenama.
Zato ponude nemojte porediti samo prema prvom broju izraženom u €/MWh. Pogledajte koliko ugovor traje, kako se obračunava marža i pod kojim uslovima se cena menja.
Kod velike godišnje potrošnje i mala razlika u ugovorenoj ceni može imati vidljiv uticaj na troškove poslovanja.
Negativna cena na SEEPEX-u ne znači da firma dobija besplatnu struju
Srpsko tržište je tokom 2026. dobilo još jednu novinu. Prema podacima SEEPEX-a o prvim negativnim cenama, 10. maja je na tržištu za dan unapred zabeleženo -0,01 €/MWh za isporuku između 14 i 15 časova.
Na unutardnevnom tržištu 24. maja ponderisana prosečna cena u jednom satu iznosila je -8,83 €/MWh.
Za industriju koja može da pomera deo proizvodnje u jeftinije sate to jeste interesantna promena.
Ipak, negativna berzanska cena ne znači da će konačan račun firme automatski biti negativan ili da je električna energija za krajnjeg kupca besplatna.
Korist zavisi od ugovora koji imate sa snabdevačem i od mogućnosti da proizvodnju prilagođavate satnim cenama.
Zbog toga univerzalno pravilo da se najveći potrošači uključuju noću više nije dovoljno za svaku firmu.
Kontrola vršne snage može smanjiti račun bez smanjenja proizvodnje
Kod firmi sa mernom grupom nije dovoljno pratiti samo mesečnu potrošnju u kWh.
AERS objašnjava prekomernu snagu kao razliku između izmerene maksimalne snage i odobrene maksimalne snage kada je izmerena vrednost veća.
Za kupce električne energije ta razlika se obračunava po tarifi koja je dvostruko veća od cene obračunske snage.
Ako više velikih motora ili kompresora uključujete istovremeno, kratkotrajan vrh može povećati trošak iako ukupna mesečna potrošnja nije značajno promenjena.
Rešenje tada ne mora biti manja proizvodnja. Raspored uključivanja velikih potrošača može se promeniti, a kod složenijih pogona može se uvesti automatska kontrola opterećenja.
AERS takođe navodi da se prekomerna reaktivna energija obračunava skuplje, pa kod odgovarajućih pogona treba proveriti i ovu stavku.
Solarna elektrana najviše štedi kada energiju trošite dok je proizvodite
Za fabriku ili poslovni objekat koji najveći deo energije koristi tokom dana solarna elektrana može direktno smanjiti količinu struje koju preuzimate iz mreže.
Sistem zato ne treba birati samo prema najvećoj snazi koja može da stane na krov, već prema tome kada i koliko električne energije vaš objekat zaista troši. Firma koja stekne status kupca-proizvođača nema isti način obračuna kao domaćinstvo.
EPS navodi da se sa krajnjim kupcem koji nije domaćinstvo ili stambena zajednica zaključuje ugovor sa neto obračunom.
Kod neto obračuna poredi se vrednost preuzete i isporučene energije, pa višak predat u mrežu ne treba posmatrati kao jednostavnu zamenu jednog predatog za jedan kasnije preuzet kWh.
Pre odluke o veličini solarne elektrane proverite:
- koliko struje trošite tokom dana, kada paneli proizvode najviše energije;
- kako se potrošnja menja tokom godine, posebno ako proizvodnja ima izražene sezonske oscilacije;
- koliko proizvedene energije možete odmah da potrošite u objektu, jer je upravo sopstvena potrošnja važna za ekonomsku računicu;
- uslove priključenja i obračuna viškova, kako biste realno procenili očekivanu uštedu.
Pre ulaganja zato analizirajte potrošnju po satima i sezonama.
Koristan početni okvir daje i pregled isplativosti solarnih panela u Srbiji, ali konačna računica treba da se zasniva na vašim računima, profilu potrošnje i uslovima priključenja.
Kako da izračunate koliko vas struja stvarno košta po kWh?
Ja bih krenuo od poslednjih dvanaest računa, a ne od ponude za novu opremu. Zabeležite ukupnu potrošnju i maksimalnu snagu, pa odvojite trošak energije od mrežnih stavki.
Nakon toga podelite ukupan relevantan trošak sa potrošenim kWh i pratite kako se rezultat menja iz meseca u mesec. Ako je razlika između ugovorene cene energije i stvarnog troška po kWh velika, problem verovatno nije samo u nabavnoj ceni struje.
Tada prvo proverite snagu i druge obračunske stavke, pa tek onda razmatrajte promenu ugovora ili ulaganje u opremu.
Takav pristup je deo šire kontrole troškova i finansijskog planiranja firme. Posebno kod proizvodnje, korisno je razumeti i kako se marža računa, jer skuplja energija ne utiče samo na račun već i na zaradu po prodatom proizvodu.
Često postavljana pitanja
Za kraj
Posle pregleda aktuelnih cena, modela ugovora i načina obračuna, jasno je da trošak struje za firmu ne može da se svede na jednu cenu po kWh.
Na račun utiču ugovorena cena energije, način korišćenja priključka i obračunske stavke poput snage, pa najveća ušteda ne mora uvek da dođe samo promenom snabdevača.
Zato bih pre bilo kakvog ulaganja krenuo od sopstvenih računa i profila potrošnje.
Tek kada vidite gde nastaje najveći trošak, možete realno proceniti da li vam više donosi bolji ugovor, kontrola vršnog opterećenja ili sopstvena proizvodnja električne energije.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.