Jedan SMS kaže da imate neplaćenu kaznu. Drugi da paket nije uručen. Na WhatsAppu se javlja član porodice sa novog broja i hitno mu treba novac. Na Facebooku se pojavljuje oglas za investiciju koja navodno donosi sigurnu zaradu.
Sve su to primeri internet prevara koje su tokom poslednjih meseci zabeležene u Srbiji ili su veoma rasprostranjene na platformama koje koriste i građani Srbije.
Prevaranti danas kopiraju izgled sajtova banaka, državnih institucija, Pošte Srbije i poznatih prodavnica. Koriste prava imena kompanija, ukradene WhatsApp naloge i plaćene oglase na društvenim mrežama. Zbog toga poruka na prvi pogled ne mora da izgleda sumnjivo.
Nacionalni CERT, Narodna banka Srbije, Pošta Srbije i Komisija za hartije od vrednosti objavili su tokom 2026. više upozorenja o aktuelnim kampanjama. Na osnovu tih upozorenja, kao i podataka međunarodnih institucija, izdvojili smo internet prevare sa kojima građani danas najlakše dolaze u kontakt.
Ne postoji zvanična statistika koja ih rangira prema broju žrtava u Srbiji. Lista ispod zato nije poređana od najčešće do najređe prevare.
1. Phishing mejlovi koji kradu lozinke
Phishing uglavnom počinje običnim mejlom. Poruka navodi da nalog mora da bude potvrđen, da lozinka ističe ili da korisnički podaci moraju da budu ažurirani.
U avgustu 2026. Nacionalni CERT upozorio je na phishing kampanju sa lažnim zahtevom za ažuriranje korisničkih podataka. Link iz poruke vodio je na stranicu napravljenu za krađu korisničkog imena i lozinke.
2. SMS o neplaćenoj kazni ili putarini
Poruka kaže da postoji neizmirena obaveza i ostavlja link za plaćanje. Iznos uglavnom nije veliki, pa korisnik ima još manje razloga da dugo razmišlja o njemu.
U martu 2026. Nacionalni CERT upozorio je na novu kampanju koja zloupotrebljava ime JP „Putevi Srbije”. SMS je primaoce obaveštavao o navodnoj saobraćajnoj kazni. Link je vodio na falsifikovani sajt napravljen za prikupljanje brojeva telefona i podataka sa bankovnih kartica.
U aprilu je zabeležena i verzija sa navodnim popustom za brzo plaćanje saobraćajne kazne. CERT je tada naveo da MUP elektronsku komunikaciju o saobraćajnim prekršajima obavlja preko eSandučeta na portalu eUprava.
3. Lažni SMS Pošte Srbije o paketu
Prevara sa paketima radi jer mnogo ljudi zaista čeka neku dostavu.
Poruka navodi da adresa nije potpuna, da dostava nije uspela ili da paket čeka potvrdu. Zatim sledi link i mali trošak za novu dostavu.
Pošta Srbije je 13. jula 2026. upozorila na novu kampanju lažnih SMS poruka sa obaveštenjima o paketu i neuspešnom uručenju. Linkovi su vodili na stranice koje nisu u vlasništvu Pošte Srbije, gde su od građana zahtevani lični podaci, podaci kartice ili uplata.
4. WhatsApp glasanje koje preuzima nalog
Poruka stiže od nekoga koga već imate u imeniku. Potrebna mu je pomoć oko glasanja na takmičenju. Dovoljno je otvoriti link.
U februaru 2026. Nacionalni CERT opisao je upravo ovu WhatsApp prevaru. Koraci nakon otvaranja linka omogućavali su napadaču da svoj uređaj poveže kao dodatni uređaj sa WhatsApp nalogom žrtve.
Napadač zatim dobija pristup porukama i kontaktima i nastavlja da šalje isti link ljudima iz imenika. Zbog toga sledeća žrtva zaista vidi poznato ime i broj.
5. Poruka od „člana porodice” kome hitno treba novac
Druga WhatsApp prevara ne pokušava da preuzme nalog. Cilj je uplata.
Poruka obično počinje objašnjenjem da osoba ima novi broj telefona. Posle nekoliko poruka stiže problem sa računom, karticom ili hitnim plaćanjem.
Narodna banka Srbije je 20. aprila 2026. upozorila na sve učestalije WhatsApp prevare u kojima se kriminalci predstavljaju kao ljudi koje žrtva poznaje i navode je da uplati novac.
6. Lažna banka i krađa podataka sa kartice
„Vaš račun je privremeno blokiran.” „Primećena je sumnjiva transakcija.” „Potvrdite karticu da biste nastavili da koristite račun.”
Poruke se razlikuju, ali sledeći korak uglavnom vodi na formular za unos bankarskih podataka.
Narodna banka Srbije navodi da se PIN ne koristi pri kupovini preko interneta. Zahtev za unos PIN-a na internet stranici direktan je znak da nešto nije u redu. Banka takođe neće preko mejla ili poruke zahtevati potvrdu lozinke ili fotografiju kartice.
7. Lažni kupac preko oglasa
Ovde meta nije kupac, već prodavac.
Postavite oglas za telefon, nameštaj, bicikl ili neki drugi predmet. Ubrzo se javlja zainteresovana osoba preko WhatsAppa ili Vibera. Kaže da je već izvršila uplatu i šalje link preko kojeg treba da „preuzmete novac”.
Nacionalni CERT je detaljno opisao ovu prevaru na platformama za e-trgovinu. Lažna stranica zahteva broj kartice i CVV, a pojedine verzije zahtevaju i kod koji banka šalje SMS-om.
8. Lažne internet prodavnice i oglasi sa ogromnim popustima
Lažna prodavnica danas lako izgleda kao prava. Fotografije proizvoda uzimaju se sa originalnog sajta, logo je isti, a plaćeni oglas dovodi kupce direktno sa Facebooka ili Instagrama.
Narodna banka Srbije je ranije upozorila na lažne sajtove i profile koji se predstavljaju kao poznati trgovački lanci. Na tim stranicama od korisnika su zahtevani podaci kartice i jednokratne lozinke za potvrdu transakcije.
Veliki popust sam po sebi nije dokaz prevare. Problem nastaje kada prodavnica nema jasne podatke o firmi, domen nema veze sa pravim brendom, kontakt se svodi na društvenu mrežu, a plaćanje vodi na stranicu potpuno drugog naziva.
9. Lažne investicione platforme i „brokeri”
Investicione prevare uglavnom počinju mirnije od phishinga. Nema poruke da račun ističe za deset minuta. Prvo stiže oglas, ponuda za besplatnu edukaciju ili poziv u grupu o investiranju.
Posle toga se javlja „broker”, „analitičar”, „mentor” ili „lični savetnik”. Na platformi se otvara nalog, uplaćuje prvi iznos i ubrzo se pojavljuje profit. Brojevi na ekranu stvaraju utisak da investicija radi.
Komisija za hartije od vrednosti Srbije je 2. marta 2026. upozorila na rast prevara povezanih sa investiranjem preko interneta i društvenih mreža. Komisija je navela i slučajeve lažnog predstavljanja u ime Beogradske berze i drugih učesnika na tržištu kapitala.
10. Kripto prevare i lažni savetnici
Kriptovalute su posebno pogodne za prevaru jer mnogi korisnici prvi put ulaze u sistem koji ne poznaju dovoljno.
Lažni savetnik vodi žrtvu kroz registraciju, šalje linkove i određuje gde novac treba da bude prebačen. U priči se pojavljuju poznata imena velikih kripto berzi, ali osoba sa druge strane nema veze sa njima.
Nacionalni CERT je upozoravao na lažne brokere koji preko aplikacija za komunikaciju nude pomoć pri ulaganju u kriptovalute.
Problem nastaje i kada korisnik na lažnoj platformi vidi veliki profit. Broj na ekranu nije dokaz da novac postoji. Pravi trenutak otkrivanja prevare neretko dolazi tek kada žrtva pokuša da povuče novac i dobije zahtev za novu uplatu, „porez”, „proviziju” ili otključavanje naloga.
11. Posao od kuće, lajkovanje i plaćeni „zadaci”
Oglas obećava jednostavan posao preko telefona. Zadatak je lajkovanje videa, ocenjivanje proizvoda, popunjavanje narudžbina ili kliktanje u aplikaciji.
Prvi zadaci ponekad donesu i malu uplatu. Upravo tada prevara postaje uverljiva.
Nacionalni CERT je u oktobru 2025. upozorio na platformu OKEGreen, gde su građanima nuđeni zadaci, ulaganje u kriptovalute i čak navodno „treniranje alata veštačke inteligencije” kroz kliktanje. Od pojedinih korisnika zahtevane su i fotografije ličnih dokumenata.
Ranije je sličan obrazac zabeležen kod piramidalne prevare Tagger Media. Ljudi su preko oglasa dobijali ponude za zaradu lajkovanjem YouTube snimaka i obavljanjem jednostavnih zadataka. Kasnije su od njih zahtevane sve veće uplate.
12. Lažne nagrade, bodovi i pokloni
Poruka navodi da imate neiskorišćene bodove kod operatera ili prodavca. Rok uskoro ističe, ali bodovi navodno mogu da se zamene za telefon, slušalice ili drugi proizvod.
Na kraju treba platiti samo dostavu.
Prevarni sajt tada zahteva podatke kartice. Iznos za dostavu ostaje mali, ali kartica ostaje izložena.
13. Ljubavne prevare koje prelaze na novac
Ovde nema hitnog linka na početku.
Kontakt počinje na društvenoj mreži ili aplikaciji za upoznavanje. Razgovor traje nedeljama. Osoba šalje fotografije, priča o poslu, porodici i planovima. Tek kada se izgradi poverenje pojavljuju se novac i problemi.
Razlog za uplatu može biti bolest, avionska karta, problem sa računom ili hitan porodični trošak. Druga verzija vodi prema investiranju. Novi partner „već godinama uspešno ulaže” i želi da pomogne.
FTC je objavio da su tokom 2025. prevare koje su počele na društvenim mrežama donele 2,1 milijardu dolara prijavljenih gubitaka. Investicione prevare činile su više od polovine tog iznosa, dok su ljubavne prevare bile druga kategorija prema ukupnom prijavljenom gubitku.
14. Ucena privatnim fotografijama i snimcima
Prevara počinje dopisivanjem, flertom ili video-pozivom. Posle razmene intimnog sadržaja stiže pretnja da će fotografije ili snimci biti poslati porodici, prijateljima ili kolegama ako novac ne bude uplaćen.
U pojedinim slučajevima stvarne fotografije više nisu ni potrebne. Veštačka inteligencija danas služi za izradu lažnog eksplicitnog sadržaja sa licem žrtve.
INTERPOL je u svom izveštaju za 2026. upozorio na rast finansijski motivisanog sextortiona i na spajanje ovog tipa ucene sa ljubavnim i investicionim prevarama. U izveštaju se navodi i upotreba AI sadržaja i unapred pripremljenih scenarija.
Kako internet prevare najčešće dolaze do novca?
Različite priče na kraju vode ka nekoliko istih zahteva.
- unos broja kartice, roka važenja i CVV/CVC koda;
- slanje jednokratnog koda iz SMS poruke banke;
- unos korisničkog imena i lozinke na lažnoj stranici;
- uplata na račun ili kripto novčanik koji je poslao „savetnik”;
- slanje fotografije lične karte ili drugog dokumenta;
- povezivanje nepoznatog uređaja sa WhatsApp nalogom;
- nova uplata kako bi navodni profit ili prethodno izgubljen novac bio „otključan”.
Kada poruka zahteva nešto sa ove liste, identitet pošiljaoca i adresu sajta treba proveriti preko zvaničnog kanala. Broj telefona sa sajta banke, aplikacija kompanije ili direktno ukucana internet adresa daju mnogo sigurniju proveru od linka koji je stigao u poruci.
Šta uraditi ako su podaci kartice već uneti?
Ako je otkrivena lozinka, promena treba da obuhvati i druge naloge na kojima je korišćena ista kombinacija. Kod preuzetog WhatsApp naloga proveravaju se povezani uređaji i uklanjaju svi koji nisu poznati korisniku.
Poruke, brojevi telefona, potvrde o uplati, adrese sajtova i slike ekrana ne treba brisati pre prijave. Ti podaci kasnije pomažu banci i nadležnim organima da utvrde šta se dogodilo.
Sajber incident građani mogu prijaviti preko formulara Nacionalnog CERT-a. Na istoj stranici CERT navodi i platformu „Sajber straža” Ministarstva unutrašnjih poslova za sumnju na visokotehnološki kriminal.
Internet prevara danas ne mora da izgleda kao prevara
Najlakše je prepoznati loše napisanu poruku sa čudnim prevodom i nepoznatim pošiljaocem. Problem je što prevaranti više ne zavise od toga.
Poruka o paketu dolazi u vreme kada stvarno čekate paket. WhatsApp zahtev stiže sa naloga prijatelja koji je prethodno preuzet. Lažna prodavnica koristi fotografije pravog brenda. Investiciona aplikacija prikazuje profit koji izgleda sasvim stvarno.
Najvažnija provera zato dolazi pre unosa podataka ili slanja novca. Ako poruka zahteva karticu, lozinku, kod iz banke ili hitnu uplatu, nekoliko minuta provere preko zvaničnog sajta ili drugog kontakta pravi veliku razliku.
Prevarantu odgovara brz odgovor. Vama odgovara da prvo proverite kome zaista šaljete novac ili podatke.
Ivan Potkonjak je finansijski savetnik sa godinama prakse u radu sa privatnim klijentima i kompanijama. Pisao je za domaće medije o temama ličnih finansija, investiranja i upravljanja imovinom.