Zbog zatvaranja zbog epidemije, kineski ekonomski rast mogao bi biti iza Sjedinjenih Država, prvi put od 1976.
Promena uloga bi mogla imati političke posledice i u Pekingu i u Vašingtonu.
Druga najveća svetska ekonomija ove godine će rasti za samo 2%.
Ekonomisti očekuju da će američki bruto domaći proizvod ove godine porasti za 2,8%.
Dok Peking sprovodi fiskalne, monetarne i regulatorne stimulativne mere, uticaj je ublažen politikom Covid Zero predsednika Si Đinpinga, koja zahteva rigorozna ograničenja aktivnosti kada se pojave virusne epidemije. Dok se suočavaju sa rastućom inflacijom, SAD se ipak pokreću solidnim zapošljavanjem i potrošnjom potrošača.
Kineska stopa rasta tokom cele godine zaostajala bi iza one njenog protivnika, prvi put od 1976. godine, kada je Kina izlazila iz turbulentne decenije Kulturne revolucije, prema podacima Svetske banke.
Otkako je pokrenut pokret „reforme i otvaranja“ kasnih 1970-ih, Kina je zabeležila brže stope rasta, sa dovoljno prostora za njen BDP po glavi stanovnika da smanji jaz u odnosu na SAD.
Predsednik Džo Bajden, koji vrši pritisak na članove Kongresa da sprovedu zakone za jačanje konkurentnosti Sjedinjenih Država u odnosu na Kinu, nesumnjivo bi se uhvatio za takav relativni ishod rasta. On je definisao svoj ekonomski cilj delimično kako bi testirao da li demokratije mogu da izdrže Ksijev autoritarni model.
Ulozi su znatno veći za Sija, za koga se u velikoj meri očekuje da će kasnije ove godine biti izabran na treći mandat lidera Komunističke partije, što je istorijski potez. Stopa rasta od 2% bila bi dosta manja od vladinih proklamovanih 5,5% prognoze rasta za ovu godinu. Prema Vall Street Journalu, Si je dao instrukcije vlastima da garantuju da će rast Kine ove godine nadmašiti rast Sjedinjenih Država.
To bi bilo prvi put da je zemlja značajno podbacila svoj godišnji cilj otkako je praksa utvrđivanja ciljeva uvedena kasnih 1990-ih. Kada je epidemija udarila 2020. godine, vlada nije postavila cilj.
Kineski zvaničnici postavili su ovogodišnji cilj od „oko 5,5 odsto“, što je najniži ikad prijavljeni, pre nedavnog talasa zatvaranja u ključnim gradovima kao što je Šangaj, koji su uticali na domaću potrošnju. Prema nekim analitičarima, kineski BDP je pao u ovom kvartalu zbog aprilskog pada maloprodaje i industrijske proizvodnje.
Ekspanzija od 2% takođe bi bila najslabija u Kini od 1976. godine, zaostala za čak 2020., kada je pandemija snizila rast BDP-a na 2,2 odsto. Posle incidenta na Trgu Tjenanmen, kineska ekonomija je porasla za 3,9 odsto 1990. godine.
Politika je možda igrala ulogu u postavljanju cilja koji je već izgledao ambiciozno pre nedavnih koraka u vezi sa pandemijom. Prema njegovoj perspektivi, verovatno će postojati neslaganja oko obima regulatornih pokreta protiv preduzeća kao što su imovina i tehnologija.
„Sumnjamo da je to glavni razlog za očigledno agresivan cilj rasta: namerno ga je podmetnuo kamp ‘pro-rast’ u Pekingu kako bi ograničio dalje ‘represije’ i vratio bolje okruženje za razvoj privatnog sektora,” Džen i koleginica Joana Freire napisala je ranije ovog meseca u belešci.
Zaista, kreatori politike su dosledno obećavali dodatne politike pogodne za rast. Zamenik premijera Liu He je ranije ove nedelje signalizirao da je Peking možda voljan da ublaži ograničenja za tehnološka preduzeća.
Međutim, u izjavama je nedostajao nikakav jasan fiskalni paket velikih razmera ili dramatično sveobuhvatno monetarno ublažavanje, ostavljajući analitičare i investitore nezadovoljnim.
Kina i dalje ima alternativu politike. U ovom trenutku, brzo i odlučno sprovođenje stvarnih podsticajnih mera je od vitalnog značaja za nastavak rasta.
Bajden je ranije preuzeo zasluge za bolji učinak od Kine u smislu BDP-a. „Prvi put u 20 godina, naša ekonomija se proširila brže od kineske“, naveo je predsednik Tramp u januarskom saopštenju o rezultatima BDP-a.
Kada se uporedi četvrti kvartal prošle godine sa istim periodom 2020. godine, SAD su porasle za 5,5 odsto u poređenju sa 4 odsto Kine. Porast zaliha podstakao je američku ekonomiju u poslednja tri meseca prošle godine. Ostaje da se vidi da li Sjedinjene Države mogu nadmašiti Kinu u proseku za kalendarsku godinu.