- Federalne rezerve SAD i Evropska centralna banka završile su 2022. godinu sa praskom.
- Finansijska tržišta će i dalje zavisiti od inflacije i ekonomskog rasta.
- Evropska energetska kriza bi lako mogla da preraste u globalnu sledeće zime, utičući i na evro i na američki dolar.
- Dugoročni korektivni napredak EUR/USD će se verovatno nastaviti u prvom kvartalu 2023.
EUR/USD par je započeo 2022. sa slabijim pokretima, ali u to vreme niko ne bi ni zamislio da će završiti na dnu na 0.9535. Finansijska tržišta su generalno bila optimistična u pogledu ekonomskog povratka nakon pandemije, uprkos nekim zaostalim namerama koje su uglavnom povezane sa vraćanjem globalne mašine u pokret.
Nagli kraj američkog dolara podržanog jeftinim novcem
Navijanje za ekonomski povratak nakon pandemije bilo je kratko trajalo, jer su se globalne ekonomije suočile sa još jednim neočekivanim udarom: inflacijom. Vrući indeks potrošačkih cena (CPI) postao je nova norma usred poremećaja u lancu snabdevanja i rastuće potražnje potrošača, sa inflacijom u velikim ekonomijama koja je dostigla višedecenijske maksimume i zatekla vladu i kreatore politike. „Vremenska“ inflacija iz 2021. prešla je na ukorenjenu početkom 2022.
Kao trenutni efekat, potražnja za kratkoročnim državnim obveznicama Sjedinjenih Država je porasla. Prinosi na američke državne obveznice skočili su na višegodišnje maksimume, ali što je još važnije, prinos na dvogodišnje obveznice trezora je skočio iznad prinosa na desetogodišnje obveznice, što se obično čita kao rani znak predstojeće recesije. Američki dolar (USD) trčao je pored i dostigao višedecenijske maksimume u odnosu na većinu glavnih rivala.
Centralne banke su smatrale da je dobra ideja da pređu sa ultra labavih monetarnih politika na veliko kvantitativno pooštravanje kako bi se inflacija smirila. Federalne rezerve SAD (Fed) su pokrenule povećanje stopa za skromnih 25 baznih poena (bps) u martu 2022, do raspona od 0,25%-0,50%, ali je ubrzo usledilo pet uzastopnih povećanja od 75 bps.
Inflacija je u Sjedinjenim Državama i dalje bila “tvrdoglava”, iako su prvi ohrabrujući znaci skočili do kraja trećeg kvartala. Indeks potrošačkih cena u Sjedinjenim Državama je u junu porastao godišnjim tempom od 9,1%, što je najviši nivo u poslednjih četrdeset godina. CPI je od tada rastao sporijim tempom, a učesnici na tržištu su požurili da cene sporiji tempo povećanja, dajući evru (EUR) šansu da povrati deo izgubljene zemlje tokom prvih devet meseci ove godine.
U Evropskoj uniji sve do poslednjeg kvartala godine, pritisci na cene nastavljaju da rastu, dok su kreatori politike Evropske centralne banke (ECB) čekali decembar da zauzmu agresivniji stav. Godišnji CPI u evrozoni porastao je za 10,1% na godišnjem nivou u novembru, dok je u Evropskoj uniji bio 11,1% u istom periodu. Inflacija u evrozoni je u septembru dostigla vrhunac na višedecenijskom maksimumu od 10,6%.
Evropska centralna banka je bila daleko konzervativnija tokom prve polovine godine. Predsednica ECB Christine Lagarde i kompanija prvi put su povukli okidač u julu, povećavši stope za 50 baznih poena, nakon čega su usledila dva uzastopna povećanja od 75 baznih poena u septembru i oktobru. Kao njen kolega iz Sjedinjenih Država, ECB je usporila tempo zaoštravanja i povećala se za 50 baznih poena u decembru.
Federalne rezerve i Evropska centralna banka ponovo menjaju
Decembarske najave Centralne banke su viđene kao oštre, a i Christine Lagarde i predsednik Fed-a Jerome Powell dali su materijal za volatilnost. S jedne strane, predsednik Federalnih rezervi iznenadio je tržišne igrače svojim teškim rečima, jer je primetio da Fed još uvek ima poskupljenja ispod rukava. „Istorijsko iskustvo snažno upozorava na prerano popuštanje politike. Ne bih video da razmišljamo o smanjenju kamatnih stopa sve dok komitet ne bude uveren da se inflacija spušta na 2 odsto na održiv način“, dodao je Powell.
Rezime ekonomskih projekcija Federalnih rezervi (SEP) ne predviđa smanjenje stope u 2023. godini, dok su kreatori politike revidirali prognoze inflacije na gore dok su umanjili izglede za rast.
Predsednica ECB Christine Lagarde je, s druge strane, rekla da kreatori politike očekuju da će kamatne stope “značajno dalje” podići jer je inflacija previsoka, dodajući da je “očigledno” da treba očekivati više povećanja od 50 baznih poena u određenom vremenskom periodu. Prilično oštar pomak na njene obično moderirane reči.
Dakle, Fed i ECB su se udružile u usporavanju tempa zaoštravanja, ali su se obavezale na nova povećanja, čak i uz rizik da naškode ekonomskom rastu. Powell i Lagarde se takođe slažu u stavljanju inflacije iznad rasta. I logično je, glavni cilj centralnih banaka je da drže inflaciju pod kontrolom, a ne da podstaknu ekonomiju.
Njihove monetarne odluke će oduzeti ogromnu likvidnost, što je očigledno podrilo ekonomski napredak. Rizici od pada su visoki, dok pritisci na cene ostaju povišeni do 2023.
Ekonomski rast će nastaviti da usporava
Hajde da pogledamo brojke rasta. U Sjedinjenim Državama, realni bruto domaći proizvod (BDP) je porastao po godišnjoj stopi od 2,9% u trećem kvartalu 2022, nakon smanjenja od 0,6% u drugom kvartalu. BDP se takođe smanjio u prvom kvartalu ove godine, za 1,4%, što znači da je zemlja tehnički pala u recesiju. Nastala je panika, ali su američke Federalne rezerve ostale tvrdoglavo posvećene ukroćivanju inflacije. Akcije su pale zbog straha da će ekonomski napredak uskoro stati, dok su opklade na nastavak inflatornih pritisaka dodatno povećale kratkoročne prinose američkog trezora.
U evrozoni je desezonirani bruto domaći proizvod porastao za 0,3% u odnosu na prethodni kvartal, prema podacima Eurostata. U drugom kvartalu 2022. BDP je porastao za 0,8%, što je usledilo nakon skromnog porasta od 0,6% u prethodnom kvartalu.
Ali Evropska unija se suočava sa još jednim izazovom. Rusija je odlučila da izvrši invaziju na Ukrajinu. Do kraja februara, ruski predsednik Vladimir Putin najavio je specijalnu operaciju „u cilju demilitarizacije i denacifikacije” Ukrajine. Kao rezultat toga, zapadne zemlje su uvele sankcije bez presedana protiv Moskve, pošto je ova potonja nezakonito anektirala ukrajinske oblasti Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson. Kao rezultat toga, Kremlj je pogodio Evropu tamo gde je najviše boli: snabdevanje energijom.
Sankcije Evropskog saveta uključuju „ciljane restriktivne mere (pojedinačne sankcije), ekonomske sankcije i mere za vize“. Oni podrazumevaju i neka ograničenja uvoza i izvoza, među kojima su nafta i derivati postali Ahilova peta Evrope.
Energetska kriza će se pogoršati
Evropski savet je u junu 2022. usvojio šesti paket sankcija koji, između ostalog, zabranjuje kupovinu, uvoz ili transfer morske sirove nafte i određenih naftnih derivata iz Rusije u EU. Ograničenja se primenjuju od 5. decembra 2022. za sirovu naftu i od 5. februara 2023. za ostale rafinisane naftne derivate. Privremeni izuzetak je napravljen za uvoz sirove nafte naftovodom, posebno za neke zemlje članice EU koje nemaju alternativne opcije.
Odgovor Moskve na sankcije nije dugo trajao. Kremlj je počeo da smanjuje i konačno prekinuo snabdevanje Evrope gasom uoči zime, što je izazvalo energetsku krizu i dodatno podstaklo pritisak na cene. Nedostaci energije dovode do vrtoglavog povećanja računa za energiju u domaćinstvima širom Starog kontinenta, što je dodatno podstaklo inflatorne pritiske dok je primoralo vlade da preduzmu različite mere za smanjenje cena.
Pre početka rata ruski gas je pokrivao oko 40% evropskih potreba. Do novembra 2022. EU je uspela da popuni kapacitete za skladištenje do zime, ali nestašice za 2023. su u pitanju, posebno ako se tokovi gasa iz ruskih gasovoda potpuno prestanu i usred očekivanja da će globalna potražnja nastaviti da raste.
Kontrolisanje inflacije bez izazivanja recesije ili šta?
U 2023. postoji neizvesnost oko toga da će centralne banke uspeti da usmere privrede u kontrolisanje inflacije bez izazivanja recesije. Kao što je rečeno, pritisci na cene su i dalje previsoki, a inflacija se kreće preko tri puta brže od podnošljivog.
Borba sa globalnom nestašicom energije biće glavni izazov za narednu godinu, i to ne samo za Evropsku uniju. Kako se Kina udaljava od svoje politike nulte kovida, očekuje se da će potražnja za fosilnim gorivima u zemlji porasti. Ako Rusija istraje u ratu sa Ukrajinom – a verovatno bi tako bilo i ako Vladimir Putin zadrži vlast – nestašice nafte, prirodnog gasa i uglja će se povećati, dok će cene ostati visoke. To će uticati i na sposobnost Sjedinjenih Država i EU da se pripreme za zimu 2023-2024 i održe inflaciju daleko iznad nivoa udobnosti kreatora politike.
Uporni inflatorni pritisci trebalo bi da dovedu do dodatnih povećanja stopa, što će na kraju smanjiti izglede za rast među velikim ekonomijama.
Centralne banke su obećale još povećanja kamatnih stopa tokom prve polovine 2023. godine, uprkos uverenju tržišta da je kraj ciklusa pooštravanja blizu. Potencijalno smanjenje stope trebalo bi da se stavi u zamrzivač za sledeću godinu.
Evropa će verovatno patiti mnogo više od Sjedinjenih Država zbog svoje zavisnosti od ruske energije. Uniji će biti teže da pronađe alternativne izvore/provajdere, posebno ako kineska potražnja ponovo poraste kako se očekivalo. U takvom scenariju, troškovi proizvodnje će verovatno porasti, čineći lokalnu industriju nekonkurentnom.
Nakon godina rada na zameni izvora energije zelenim izvorom, EU možda neće imati drugog izbora osim da oživi nuklearnu energiju. To bi bio još jedan teret za lokalna preduzeća koja su posvetila vreme i resurse da se okrenu ka obnovljivim izvorima energije.
Par EUR/USD je pao osam od dvanaest meseci u godini, oporavljajući se najviše u novembru kada su učesnici na tržištu požurili da cene u sporijem tempu povećanja stope u Sjedinjenim Državama, i sve veće šanse za skoro kraj ciklusa zatezanja. Međutim, predsednik Fed-a Jerome Powell ne samo da je ohladio takva očekivanja, već je i predsednica ECB Christine Lagarde iznenadila oštrim stavom.
Par je rastao tokom prve polovine decembra usred bivšeg momentuma rasta zasnovanog na spekulacijama o ublažavanju kvantitativnog zatezanja i da su smanjenja stope bila iza ugla. Ali to nije bio stvarni scenario i EUR/USD se zapravo trguje ispod najava pre-centralnih banaka, pošto je američki dolar ponovo stekao određenu osnovu.