Metafora “nema besplatnog ručka” postaje jasnija za zajednicu koja se dugo kladi na rast cena nafte usled krize u Gazi kako bi podigla tržište više nego što je verovatno zasluženo.
Cene nafte pale su oko 3% u ponedeljak – pri čemu je globalna referentna cena Brent ponovo pala ispod ključne oznake od 90 dolara po barelu – dok su diplomatski napori za Gazu utišali bikovski sentiment koji je tržište podigao i do 10% u poslednje dve nedelje.
Predsednik SAD, Džo Bajden, posetio je Izrael prošle nedelje, a lideri Francuske i Holandije će ovde nedelje posetiti tu regiju u potrazi za rešenjem za konflikt.
„Svaka nada za deeskalaciju u Gazi i Izraelu pomoći će da se smire pomeraji koje smo videli u poslednjim nedeljama“, rekao je analitičar OANDA, Kreg Erlam, dok je Izrael odložio pokretanje kopnenog napada na Gazu kako bi omogućio pregovore o oslobađanju više talaca i stvorio prostor za diplomatiju, iako je nastavio sa vazdušnim bombardovanjem tog područja.
Američka referentna WTI nafta za isporuku u decembru zatvorila je na nivou od 85.49 dolara, što je pad od 2.94%.
Brent, globalna referentna nafta, za isporuku u decembru zatvorila je na nivou od 89.83 dolara po barelu, što je pad od 2.5%.
Spekulanti su povećali svoje neto dugoročne pozicije u futursima za naftu Brent tokom prethodne nedelje, dodatno se kladeći da će se situacija u Gazi pogoršati.
Podršku takvom sentimentu pružili su podaci poput onih iz Norveške, koja je izvestila prošle nedelje da je proizvodnja nafte u toj nordijskoj zemlji pala na 1,64 miliona barela dnevno u septembru, sa 1,79 miliona barela u avgustu i ispod prognoza od 1,73 miliona barela.
Još nema vidljivog rizika za trgovinu naftom od ovog rata
Ipak, neki trgovci naftom vide sukob kakav jeste – veliki politički događaj koji do sada nije pokazao nikakav vidljiv rizik za trgovinu sirovom sirovom.
Suština toga je da je nafta roba koja svoju vrednost postiže potrošnjom vezanom za potražnju. Za razliku od zlata ili dolara, nije utočište da i dalje imate koristi od pukog ploda mašte da su zalihe u opasnosti i da stoga cene moraju nastaviti da rastu – kada je obrnuto.
„Ne postoji takva stvar kao što je besplatan ručak, a to se odnosi na bikove nafte koji su besplatno jahali ovu krizu u Gazi, uprkos njenom dosadašnjem nematerijalnom uticaju na trgovinu“, rekao je Džon Kildaf, partner u njujorškoj energetskoj hedž fond Again Capital.
Visoki izraelski zvaničnik rekao je za CNN ranije u ponedeljak da neće biti „primirja“ u Gazi usred napora SAD i Katara da oslobode više od 200 talaca koje drži Hamas. Zvaničnik je rekao da “nije upoznat” sa američkim pozivima na odlaganje očekivane izraelske kopnene operacije u Gazi, iako se složio da i Izrael i SAD žele da svi taoci budu oslobođeni “što je pre moguće”.
„Ne može se dozvoliti da humanitarni napori utiču na misiju demontaže Hamasa“, dodao je zvaničnik, čiji identitet je sakrio CNN.
Ali kao i kod svakog sukoba sa donošenjem odluka na više nivoa, ideja da je miru data šansa i dalje je opstala.
„Pravac cena na tržištu nafte i dalje diktira razvoj na Bliskom istoku“, rekli su analitičari ING-a, napominjući da se pad od ponedeljka poklopio sa „kopnenom operacijom u Gazi koja se čini da je odložena“.