Cene nafte su u ponedeljak pale za oko 1% nakon rasta u prethodnoj trgovačkoj sesiji, pošto su se investitori fokusirali na kratkoročne brige o tražnji koje proizilaze iz ključnih predstojećih podataka o inflaciji u SAD i održavanja rafinerija u Aziji i Sjedinjenim Državama.
Fjučersi na naftu Brent pali su za 86 centi, ili 1%, na 85,53 dolara po barelu nakon povećanja od 2,2% u petak. Američka WTI nafta iznosila je 78,83 dolara za barel, što je pad od 89 centi, ili 1,1%, nakon rasta od 2,1% u prethodnoj sesiji.
„Cene sirove nafte popuštaju jer trgovci energentima predviđaju potencijalno slabljenje tražnje za sirovom naftom, jer bi ključni izveštaj o inflaciji mogao da primora Fed da pooštri politiku mnogo agresivnije“, rekao je Edvard Moja, viši analitičar u OANDA, pozivajući se na podatke o potrošačkim cenama u SAD-u koji će biti objavljeni 14. februara.
Federalne rezerve SAD podižu kamatne stope kako bi obuzdale inflaciju, što je dovelo do zabrinutosti da će taj potez usporiti ekonomsku aktivnost I tražnju za naftom.
Pored toga, nastavak izvoza nafte iz Azerbejdžana u nedelju na turskom terminalu Ceihan takođe je ublažio zabrinutost u pogledu snabdevanja, rekla je analitičarka Tina Teng iz CMC Marketsa.
Terminal je oštećen u razornim zemljotresima koji su prošle nedelje pogodili Tursku i Siriju. To je mesto skladištenja i utovara za cevovode koji prevoze naftu iz Azerbejdžana i Iraka.
Cene nafte su porasle u petak nakon što je Rusija, treći najveći proizvođač nafte na svetu, saopštila da će smanjiti proizvodnju sirove nafte u martu za 500.000 barela dnevno, ili oko 5% proizvodnje, u znak odmazde zbog zapadnih ograničenja na njen izvoz koja su nametnuta kao odgovor na sukob u Ukrajini.
Na nedeljnom nivou, i Brent i WTI ugovori porasli su za više od 8% prošle nedelje, podstaknuti optimizmom u pogledu oporavka tražnje u Kini, najvećem svetskom uvozniku sirove nafte i drugom potrošaču nafte, nakon što su u decembru ukinute mere zabrane COVID-a. Oporavak kineske tražnje za naftom ograničava njen izvoz benzina u februaru, iako njene rafinerije održavaju isporuke dizela na preko 2 miliona tona.
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) i njeni saveznici, uključujući Rusiju, grupa poznata kao OPEC+, u oktobru su pristali da smanje proizvodnju za 2 miliona barela dnevno, što je oko 2% svetske potražnje.
Cene nafte bi mogle ponovo da se vrate na 100 dolara po barelu kasnije ove godine zbog oporavka kineske potražnje i ograničenog rasta ponude zbog nedostatka investicija, rekli su zvaničnici OPEC-a za Rojters.
Izvor: Reuters