Cene nafte su pale uoči daljeg povećanja kamatnih stopa. Martovski fjučersi na naftu tipa Brent oslabili su 25 centi na 84,65 dolara po barelu.
Martovski ugovor ističe u utorak, a aprilski ugovor sa većim prometom pao je za 38 centi, ili 0,45%, na 84,12 dolara. Fjučers sirove nafte WTI pao je za 44 centa, ili 0,56%, na 77,46 dolara po barelu.
Tražnja za naftom je i dalje neizvesna jer se čini da sankcije nisu uticale na ruski izvoz, uprkos ponovnom otvaranju Kine.
Investitori očekuju da će Federalne rezerve SAD povećati kamatne stope za 25 baznih poena u sredu, uz povećanje od pola poena od strane Banke Engleske i Evropske centralne banke sledećeg dana. Više stope mogle bi usporiti globalnu ekonomiju i oslabiti tražnju za naftom.
Očekuje se i virtuelni sastanak 1. februara ministara Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) i drugih, uključujući Rusiju koji čine grupu poznatu kao OPEC+.
Očekuje se da će panel preporučiti da trenutna politika proizvodnje nafte ostane nepromenjena. OPEC+ je u oktobru pristao da smanji ciljnu proizvodnju za 2 miliona barela dnevno, što je oko 2% svetske tražnje, od novembra do kraja 2023.
Rusija nastavlja da snabdeva globalno tržište svojom naftom uprkos zabrani Evropske unije i ograničenju cena G7 nametnutim zbog njene invazije na Ukrajinu, što je izvršilo pritisak na cene.
Smanjenje je ublaženo znacima potencijalno zdrave tražnje iz Kine, nakon rasta ekonomske aktivnosti u zemlji. Kineski zvanični indeks menadžera nabavke (PMI), koji meri proizvodnu aktivnost, porastao je u januaru na 50,1 sa 47 u decembru, saopštio je u utorak Nacionalni biro za statistiku (NBS).
Međunarodni monetarni fond (MMF) je blago povećao očekivanja za globalni rast za 2023. zbog „iznenađujuće otporne“ tražnje u Sjedinjenim Državama i Evropi, ublažavanja troškova energije i ponovnog otvaranja kineske ekonomije nakon što je Peking odustao od strogih ograničenja COVID-19.
Izvor: Reuters