Da li paušalci moraju da imaju fiskalnu kasu u 2025

Paušalni preduzetnici u Srbiji često traže jednostavnija rešenja za vođenje poslovanja. Poreske olakšice, administrativno rasterećenje i sloboda u upravljanju prihodima čine ovaj model privlačnim za mnoge zanatlije, frilensere i male pružaoce usluga. Međutim, svaka godina donosi nove zakonske promene koje unose nesigurnost u svakodnevno poslovanje. Pitanje koje se sve češće postavlja jeste da li će u 2025. godini paušalci morati da koriste fiskalne kase.

Zakon o fiskalizaciji obuhvata veliki broj delatnosti i propisuje jasna pravila za izdavanje fiskalnih računa. U tom kontekstu, mobilna fiskalna kasa postaje sve popularnije rešenje, naročito među onima koji rade van poslovnih prostorija ili putuju do klijenata. Iako ona može olakšati tehnički deo procesa, pravo pitanje ostaje: da li je uopšte neophodna i ko je zakonski obavezan da je koristi?

U nastavku sledi detaljna analiza zakonskih obaveza, izuzetaka i praktičnih saveta koji će pomoći svakom paušalcu da izbegne greške i nepotrebne troškove.

Ko mora da koristi fiskalnu kasu prema važećem zakonu?

Zakon o fiskalizaciji u Srbiji definiše obavezu evidentiranja prometa preko fiskalne kase za sve privredne subjekte koji prodaju robu ili usluge fizičkim licima. Ova obaveza važi nezavisno od pravne forme poslovanja. U tom okviru, i paušalci podležu pravilima ako njihova delatnost uključuje direktnu prodaju ili pružanje usluga krajnjim korisnicima.

Fiskalna kasa nije vezana za način naplate. Čak i kada se usluga naplati karticom, bankovnim transferom ili elektronskim novcem, evidentiranje preko fiskalne kase ostaje zakonska obaveza.

Zakonski osnov za ovu obavezu nalazi se u Zakonu o fiskalizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 153/2020), kao i u pratećim pravilnicima koji propisuju tehničke uslove, postupak evidentiranja i kategorije izuzetaka.

Važno je naglasiti da zakon ne pravi razliku po osnovu veličine biznisa. Svako ko posluje sa fizičkim licima u oblastima koje nisu izuzete, mora imati aktivnu fiskalnu kasu i redovno izdavati fiskalne račune.

Kada paušalci podležu obavezi fiskalizacije

Ne postoji razlika između prodaje u fizičkom lokalu i rada na terenu. Na primer, frizer koji dolazi u kuću klijenta, električar ili serviser koji popravi uređaj kod korisnika, takođe mora imati fiskalnu kasu i izdati fiskalni račun.

Fiskalna obaveza ne zavisi ni od vrste naplate. Gotovina, kartica, QR kod, e-banking – svaki način plaćanja aktivira potrebu za izdavanjem fiskalnog računa.

Najčešće pogođene delatnosti uključuju:

• Uslužne zanate (automehaničari, električari, moleri, vodoinstalateri)
• Lične usluge (frizeri, kozmetičari, maseri)
• Trgovinu na malo (prodaja garderobe, obuće, tehničke robe)
• Usluge transporta i dostave
• Ugostiteljske delatnosti

Koje delatnosti su izuzete od korišćenja fiskalne kase

Zakon predviđa čitav niz izuzetaka koji oslobađaju određene delatnosti obaveze fiskalizacije. Ove delatnosti ne moraju koristiti fiskalnu kasu, pod uslovom da se bave isključivo tim poslovima.

Najznačajnije izuzete delatnosti uključuju:

• Obrazovne delatnosti (kursevi, edukacije, instrukcije)
• IT usluge koje ne podrazumevaju rad sa fizičkim licima
• Arhivska, bibliotečka i muzejska delatnost
• Usluge u oblasti umetnosti i kulture
• Popravka obuće, nakita i kožnih predmeta
• Organizacija sportskih i rekreativnih aktivnosti
• Usluge preseljenja i prevoza robe
• Komunalne i pogrebne usluge
• Trgovina van poslovnog prostora (npr. putem interneta, pijace)

Međutim, trgovina putem interneta ima specifična pravila. Ako paušalac vodi online prodavnicu i prodaje fizičkim licima u Srbiji, mora imati fiskalnu kasu. Izuzetak važi samo ako se prodaja obavlja preko platformi koje same vrše fiskalizaciju (npr. određene kurirske službe sa internim sistemom za fiskalne račune).

Za potpuno izuzeće, preporučuje se konsultacija sa knjigovođom ili direktno obraćanje Poreskoj upravi putem zvaničnog dopisa sa opisom konkretne delatnosti.

Kako se evidentira promet bez kase kod izuzetih paušalaca

Iako ne moraju da koriste fiskalnu kasu, njihova zarada mora biti jasno dokumentovana u skladu sa pravilima Poreske uprave.

Oblici evidencije koje paušalac mora da vodi

• Knjiga o ostvarenim prihodima
• Ugovori i nalozi za rad
• Izvodi iz banke kod bezgotovinskih uplata
• Interni računi (nenumerisani) za klijente

Ova dokumentacija služi kao osnov za godišnju poresku kontrolu, kao i za eventualno dokazivanje da poslovanje ne prelazi limit paušalnog oporezivanja.

Pročitajte i Subvencije za otvaranje firme – Sve prednosti za mlade preduzetnike u Srbiji

Fiskalna kasa i paušal u online poslovanju

Kod online prodaje, situacija postaje specifična i često zavisi od tehničkog rešenja kroz koje se promet ostvaruje. U praksi, mnogi paušalci prodaju robu ili digitalne proizvode putem interneta i time ulaze u zonu fiskalne obaveze, ako krajnji korisnik bude fizičko lice iz Srbije.

Postoje dva modela poslovanja online

1. Direktna prodaja krajnjim korisnicima (B2C):
   Paušalac koji na svom sajtu ili Instagram profilu prodaje proizvode fizičkim licima, dužan je da izdaje fiskalne račune. Ovo se odnosi i na situacije kada se naplata vrši pouzećem ili preko kurirske službe.
2. Prodaja preko posrednika (platforme):
   Ako paušalac koristi servise poput Etsy, Amazon, Upwork ili domaće dropshipping platforme koje same evidentiraju prodaju i vrše fiskalizaciju, obaveza korišćenja fiskalne kase može biti isključena. Potrebna je dokumentacija koja to potvrđuje.

U slučaju slanja proizvoda iz Srbije fizičkim licima

• Neophodno je voditi evidenciju svakog prometa
• Fiskalni račun mora da bude dostupan uz proizvod ili putem elektronske pošte
• Prijava svakog prometa ide kroz sistem eFiskalizacije

Koji su rizici i kazne za nepoštovanje obaveze

U takvim slučajevima, neizdavanje fiskalnog računa povlači ozbiljne posledice

• Novčane kazne za preduzetnika: od 300.000 do 2.000.000 dinara
• Privremena zabrana obavljanja delatnosti na period od 30 do 180 dana
• Kontrola prethodnog poslovanja i retroaktivno oporezivanje
• Mogućnost gubitka paušalnog statusa

Paušalci koji se nalaze u izuzetim delatnostima nemaju zakonsku obavezu fiskalizacije. Međutim, ako rade mimo svoje prijavljene delatnosti, ili ako pogrešno tumače da su oslobođeni, rizikuju da budu kažnjeni zbog neizdavanja fiskalnih računa.

Važno je razlikovati dve ključne situacije

1. Paušalac koji posluje u okviru izuzete delatnosti – ne mora da ima kasu i ne podleže kaznama ako uredno vodi internu evidenciju.
2. Paušalac koji pruža usluge fizičkim licima u oblasti koja zahteva fiskalizaciju – mora da koristi fiskalnu kasu, bez obzira što je u paušalnom sistemu.

Kako proveriti da li postoji obaveza fiskalne kase

Pregled šifre delatnosti

Svaki paušalac mora prvo da proveri šifru delatnosti pod kojom je registrovan u APR-u. Ova šifra određuje da li delatnost ulazi u grupu obveznika fiskalizacije.

Upoređivanje sa pravilnikom

Sledeći korak jeste provera te šifre u Pravilniku o delatnostima koje su izuzete od obaveze fiskalizacije. Ako šifra nije među izuzetima, postoji verovatnoća da fiskalna kasa jeste obavezna.

Analiza načina naplate i strukture klijenata

Nije dovoljno samo imati izuzetu šifru. Bitno je ko su krajnji korisnici – fizička ili pravna lica – i da li naplata ide direktno. U slučaju pružanja usluga fizičkim licima, čak i delatnosti sa specifičnim izuzećima mogu potpasti pod fiskalizaciju.

Zahtev za zvanično mišljenje Poreske uprave

Kada postoje dileme, najbolje rešenje jeste da se zvanično zatraži mišljenje Poreske uprave. Taj dopis treba da sadrži opis delatnosti, način naplate i šifru delatnosti. Zahtev se može predati lično, mejlom ili putem portala ePorezi.

Zvanično mišljenje ima pravnu težinu i štiti preduzetnika u slučaju kontrole.

Preporuke za paušalce u 2025. godini

Paušalni model poslovanja i dalje ostaje administrativno najjednostavniji oblik u Srbiji, ali neophodno je da svaki preduzetnik vodi računa o zakonskim obavezama koje proizilaze iz konkretne delatnosti. Provera fiskalnog statusa i vođenje uredne evidencije ključni su za zakonito i mirno poslovanje.

Poštovanje zakonskih obaveza nije samo pravna odgovornost, već i osnov za stabilno i održivo poslovanje.

Zaključak

Fiskalna kasa nije obavezna za sve paušalce, već samo za one čija delatnost i način poslovanja to zahtevaju. Ključno pitanje ne glasi da li je neko paušalac, već da li posluje sa fizičkim licima u okviru delatnosti koja nije izuzeta od fiskalizacije.

Najveći broj problema nastaje zbog nepoznavanja sopstvene šifre delatnosti, pogrešnog tumačenja propisa i oslanjanja na neproverene izvore. Upravo zato preporučuje se da se svaka nejasnoća razjasni zvaničnim putem, preko Poreske uprave ili uz pomoć knjigovođe koji poznaje važeći pravilnik.