Kada bi svi bankarski problemi odjednom magično nestali, ovo bi bio najneobičniji ishod martovskog bankarskog šoka.
Mnogi ljudi se nadaju da će kriza poverenja koja je zarazila globalno bankarstvo ovog meseca moći da nestane skoro jednako brzo kao što se pojavila. Na kraju krajeva, regulatori i kreatori politike su brži i agilniji u svom odgovoru sada nego što je to bio slučaj prilikom havarije Lehman Brothers-a pre 15 godina.
Koraci koje su preduzele američke i švajcarske vlasti da zaustave krizu, trenutno daju neke rezultate.
Međutim, kako će se stvari dalje odvijati, ostaje da vidimo, jer po svemu sudeći, bankarske krize se obično ne rešavaju u roku od nekoliko nedelja ili meseci – one tinjaju godinama.
Pošto je bankarstvo izgrađeno na poverenju, iznenadni gubitak poverenja može da potraje dugo pre nego što se ponovo vrati – bez obzira na to koliko su brze i smele mere organa monetarnih vlasti.
Nedostatak poverenja od strane klijenata, investitora ili drugih strana – može biti fatalan za banku ako njen kapital ne može da apsorbuje gubitke ili ne može da pokrije odliv depozita. Propast samo jedne banke može lako destabilizovati mnoge druge.
Takođe, mogu proći godine da se loši krediti ukinu i obezvređena sredstva otuđe, a kao što vidimo sada, nekih 15 godina nakon Velike finansijske krize, vanredne mere centralnih banaka mogu ostati na snazi veoma dugo.
Kako je u jednom dokumentu Međunarodnog monetarnog fonda iz 2020. navedeno: „Finansijski problemi obično traju nekoliko godina i povezani su sa velikim ekonomskim kontrakcijama i visokim fiskalnim troškovima“. Da li je ova izjava bezobrazna, ukoliko uzmemo u obzir da je trenutne probleme prvenstveno izazvalo nekontrolisano štampanje jeftinog novca od strane centralnih banaka, prosudite sami.
Izvor: Reuters