Većina ekonomista koje je Rojters anketirao predviđa da će Evropska centralna banka u septembru povećati svoju depozitnu stopu iznad nule prvi put posle deset godina i da će ona do kraja godine biti za najmanje 50 baznih poena viša od očekivane.
Iako stručnjaci veruju da inflacija u zoni evra još nije dostigla vrhunac, ECB je sebi dala malo prostora za disanje kreiranjem novog instrumenta za smanjenje razlika u prinosima na obveznice u regionu.
Ovo će joj omogućiti da sustigne svoje globalne rivale, koji brzo podižu stope na neutralne.
Svi osim dvojice od 55 ekonomista anketiranih između 15. i 22. juna predvideli su da će ECB 21. jula povećati svoju kamatnu stopu za četvrtinu poena na -0,25%.
U poređenju sa nijednim u poslednjem istraživanju, dvojica su predvidela povećanje od 50 baznih poena.
50 od 55 analitičara, ili neverovatnih 91 odsto, predviđa da će Banka povećati referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena u septembru, dovodeći kamatnu stopu iz negativnog raspona na 0,25%.
Prognostičari su prošlog meseca očekivali da će ECB odložiti podizanje depozitne stope, koja je sada -0,50%, na pozitivnu teritoriju do četvrtog kvartala.
Dalje povećanje od 25 baznih poena predviđa oko 60% ekonomista, ili 33 od 55, za oktobar, i oko 85% ekonomista, ili 47 od 55, za decembar, čime je stopa na depozite do kraja godine iznosila 0,75%..
Međutim, neka predviđanja o tome gde će to biti do kraja decembra bila su čak 1,25%, naglašavajući potencijal za značajnije promene.
Pol Holingsvort iz BNP Paribas primetio je da bi zaustavila porast osnovnih inflatornih pritisaka, ECB žuri ka neutralnoj. Bliskoročna prognoza je u opasnosti od ranijeg povećanja.
Ne samo zbog verovatnoće pozitivnih inflacionih šokova, već i zbog toga što postojanje blokade donekle ublažava zabrinutost oko mogućih prelivanja na periferne širenje.