Dve najveće evropske ekonomije verovatno su se smanjile u avgustu, pošto je energetska kriza u regionu izazvala sve oštriji vetar za aktivnosti u proizvodnji i uslugama. PMI (indeks kupovne moći)
S&P-ovi kompozitni indeksi menadžera nabavke za Nemačku i Francusku pali su na 47,6 i 49,8, respektivno, oba ispod nivoa od 50 koji obično razdvaja rast od kontrakcije. To je najniži nivo u 26 meseci za Nemačku i najniži za 18 meseci za Francusku, saopštio je S&P u utorak.
Ključni nemački proizvodni sektor održao se bolje nego što se očekivalo, međutim, popevši se na 49,8 sa 49,3 i prkoseći strahovima od daljeg usporavanja, zahvaljujući poboljšanju problema u lancu snabdevanja i blagom ublažavanju nekih pritisaka na cene inputa. Broj zaostalih porudžbina je smanjen prvi put u dve godine.
To pozitivno iznenađenje pomoglo je evru da smanji neke od svojih gubitaka u ranom trgovanju u Evropi u utorak. Evro je bio na nivou od 0,9939 dolara, nakon što se preko noći trgovalo na samo 0,9902 dolara, što je najniži nivo u poslednjih 20 godina.
Međutim, strana potražnje u oba istraživanja bila je manje ohrabrujuća. Obe ankete su pokazale oštar pad novih porudžbina, a Nemačka je registrovala veliki porast zaliha, pošto su porast cena i rastuća neizvesnost u pogledu sposobnosti potrošača da ih plate doveli do pada proizvodnje.
„Podaci PMI daju sumornu sliku nemačke privrede sredinom trećeg kvartala, pokazujući sve dublji pad poslovne aktivnosti u privatnom sektoru“, rekao je Fil Smit, analitičar iz S&P Global Market Intelligence. usporavanje u uslužnom sektoru, pri čemu ispitana preduzeća izvještavaju o rastućem naprezanju potražnje zbog visoke inflacije i povećanih kamatnih stopa“.
Iako je priznao da je poverenje među ispitanicima poraslo sa najniže vrednosti u julu, s obzirom da pretnja energetske krize i dalje postoji velika, izgledi su i dalje prožeti neizvesnošću.
Istraživanja pokazuju da je BDP evrozone u trendu između 0,5% i 1,0% niži u trećem kvartalu, na kursu za tehničku recesiju sa drugom kontrakcijom koja se očekuje na kraju godine.
Ali, s obzirom na to da inflacija ostaje visoka, sve dublji pad neće biti dovoljan da ubedi Evropsku centralnu banku da više ne povećava stope u narednim mesecima“, upozorila je ona, dodajući da očekuje pun procentualni poen povećanja kamatnih stopa od sada do decembra, počevši sa porastom za pola poena sledećeg meseca.
Slika jedva da je bila bolja u bliskom PMI-u u Velikoj Britaniji za mesec. Kompozitni PMI ostao je na teritoriji rasta zbog otpornih usluga, ali je na 50,9 i dalje bio najniži u poslednjih 18 meseci, pošto je pad u proizvodnji dobio zamah. PMI u proizvodnji pao je na 46,0, što je najniži nivo od prvih meseci pandemije.