Ok, od kada smo se poslednji put čitali, govorili smo o tome šta inflacija radi našim štednim ulozima, i generalno novcu, a pokušavali smo i da nađemo neki način da se koliko-toliko zaštitimo od gubitaka.
Jako nedavno sam pročitao neki tekst, koji obrađuje sličnu problematiku, zapravo više analizira da li je bolje ulagati u trenutnim uslovima u akcije ili držati gotovinu. I tu sam pročitao jednu baš dobru sintagmu na engleskom, koja kaže ovako “Better get a haircut, than get scalped”.
E, to je odprilike situacija u kojoj se nalazimo, dakle gledamo da nas “samo” ošišaju, ali ne i skalpiraju… Hajde da vidimo kakvo šišanje možemo još da poručimo kod našeg inflatornog brice, prošli put smo pričali o nekretninama.
Sada bismo obradili dve nove mogućnosti, I opet važe iste one ograde, da ovo nije finansijski savet, sami istražujete, sami donosite odluke, sami se igrate sa svojim novcem (znam, dosadno je ovo, ali biće I treći deo, I OPET će to biti pomenuto, čisto da znate).
REPRO MATERIJAL
Moje prethodno iskustvo podrazumeva i punih 11 godina rada u korporativnom bankarstvu, tako da sam upoznao dosta klijenata sa vrlo pristojnim biznisom. Neki od njih su poslovali još davne 92. tako da im inflacija kao pojam nije strana uopšte, i to baš ona o kojoj smo govorili u prošlom članku.
Nekoliko njih mi je pričalo da je najjednostavniji način da se štitite od inflacije da kupujete robu, odnosno zalihe repro materijala.
Na primer, ukoliko držite štampariju, kupićete zalihe papira sa tim novcem koji vam stoji (na primer neki depozit iz banke). Ako imate trgovinu, kupovaćete proizvode koji mogu dugo da stoje, a imaju veliki obrt. Ako imate proizvodnju nečega, kupićete ključnu sirovinu.
Razumete već… Iskustvo mojih klijenata , svih do jednog kaže da nikada nisu izgubili srestva. U najgorem slučaju su bili na nuli, to jest zaradili su taman onoliko da anuliraju efekat inflacije, a u puno slučajeva su čak i profitirali. Tu ima ekonomske logike : Inflaciju generalno prati jedna panika na tržištu, to odlično sada vidimo na primeru Rusije, Ukrajine i nafte. I sada SVE poskupljuje.
Istina je da je nafta sastavni deo skoro svake cenovne kalkulacije, ali budite sigurni da je barem 20% cena podignuto čisto u nadi da će se zaraditi neka para više, bez da stvarno postoji toliki inflatorni pritisak. Jednostavno, inflacija je jedna nestabilnost na tržištu, i puno učesnika će probati da od toga dodatno profitira.
To nije baš fer prema nama, krajnjim korisnicima, ali je legitimno i dešava se. Dakle, kupivši ključne sirovine po nižoj ceni, i lagerujući ih, ili će u budućnosti doći do povećanja cene krajnjeg proizvoda u koji ulazi naša sirovina, pa ćemo na osnovu toga zaraditi, ili će se cene smiriti. Kako god se desilo, teško da možemo da budemo na gubitku.
Ova strategija ima svog smisla, jer je, za razliku od nekretnina, super likvidna, dakle, brzo radimo tu konverziju novac – roba – novac. Ali, naravno, ima i svoje loše strane, baš kao i sve drugo.
Prvo, većina nas NEMA svoj biznis, pa je pitanje da li je ovo uopšte primenjivo.
Drugo, možemo da izaberemo pogrešnu zalihu, kojoj se cena neće menjati, ili neće u dovoljnoj meri pratiti inflaciju.
Zato je važno u šta ulažemo, tj koji repro materijal kupujemo.
Ipak, posebno što se tiče ovog prvog, da nemamo svoj biznis, siguran sam da većina nas ima nekog prijatelja preduzetnika.
Sasvim je ok da ponudite da uzme Vaš novac, uloži u materijal/robu, i da Vam vrati kroz X meseci, kada su se cene smirile, po ceni koja je tada aktuelna.
Na primer, uložili ste da se kupi pola tone stakla, to je ušlo u proizvodnju, i nakon izvesnog vremena vama se vraća iznos pola tone stakla, po trenutno aktuelnoj ceni. Ima smisla i za vlasnika biznisa, jer je on privremeno uvećao svoj obrtni kapital, dakle nije samo on Vama činio uslugu, imao je i on korist od toga. Sav inflatorni pritisak je, kroz cenu konačnog proizvoda, prevaljen na krajnjeg kupca. Dakle, to je ukratko ta strategija. Ima smisla, brza je, ali može da Vam se desi da ste zarobili svoj novac u nekurentnim zalihama, zato što ste pogrešan biznis izabrali.
ZLATO
Zlato je jedna od nastarijih imovinskih klasa, preživelo je gomilu inflacija, I preživeće još isto toliko, ako ne I više. Zlato se generalno smatra jednom od najboljih odbrana od inflacije. Ulaganjem u zlato nećete verovatno nešto posebno zaraditi, ali ćete skoro sigurno zaštititi svoju susptancu. To možemo da ilustrujemo jednim prostim primerom kako zlato ne gubi vrednost (iako mu se cena puno menja kroz vreme).
U srednjem veku, za jednu uncu zlata ste mogli da kupite jedan dobar oklop. Danas, za jednu uncu zlata možete da kupite jedno baš visoko kvalitetno odelo. Razumete paralelu. Nebitno je što je unca zlata danas 1800$, a pre 20 godina je bila manja od 400$, I tada i sada ste mogli da kupite manje više iste stvari.
Dakle, zlato Vam očuvava vrednost, zato i najbolje štiti od inflacije. Kada pogledate grafik kretanja cene zlata kroz godine, vidite jednu jasnu zakonitost : u periodima krize, zlato skače, jer skače tražnja za zlatom. Tako se desilo 2008 (svetska ekonomska kriza). Tako se desilo 2020. (korona).
Generalno, kad god su neki potresi na tržištu, ljudi beže u zlato, kao najsigurniju , uvek traženu, uvek poželjnu imovinsku klasu. Poslednjih par godina su neki investitori tvrdili da iste ove karakteristike poseduju i “mainstream” kriptovalute.
Realnost ih trenutno demantuje.
Ne znači da će uvek biti tako, ali za razliku od kripta, zlato ima tu stabilnost, baš ono što vam treba. Ima i onu univerzalnost, uvek i svuda ga možete unovčiti, i za našeg veka će uvek biti traženo. Ukoliko se odlučite za ovu imovinsku klasu, savet je da ne kupujete poluge nego manje apoene. Iako je zlato deljivo, bez da gubi vrednost, problem je ako imate polugu zlata od recimo 1kg, a hoćete da platite mesečnu kiriju, ili tako neki trošak….
Nije baš praktično imati poluge, daleko je bolje praviti kombinacije sa zlatnicima, ili barem manjim polugama od po 5 ili 10 grama.
Zlato možete kupovati I kod nas, govorimo, naravno o investicionom zlatu, dakle, najfinijem, najčistijem, a ne o tetkinim pozlaćenim ogrlicama.
Zavisno od toga koliko novca želite da držite u zlatu, kombinujte zlatnike i poluge. Od zlatnika su standard “Franc Jozef” I “Bečka filharmonija”. Svakako ima I drugih, ali ovi su međunarodno priznati.
Postoji i problem gde čuvati zlato, preporuka je da to bude u banci, ali u sefu banke. Treba da znate da čak i ako dođe do likvidacije banke, ono što je u sefu ne ulazi u likvidacionu masu, dakle, sa te strane ste bezbedni.
Pa dobro, ok, ako je zlato tako savršeno, zašto onda da ne kupujemo samo zlato, i da ne mislimo ni o čemu drugome? Ima par razloga, ali glavni suštinski proizilazi iz toga što zlato nije vezano ni za kakav novac. U prošlosti je, do sedamdesetih godina prošlog veka, novac (konkretno dollar, kao jedina preostala svetska valuta) bio vezan za zlato, ali se I od toga odustalo.
Na neki način, novac je konvencija države, ona propisuje koliko valuta vredi, tržište to koriguje, ali je ipak u nekoj meri pod ingerencijama države, pa tu još dodate odnos između kurseva raznih valuta.
Zlato je nezavisno od toga, ali se izražava u vrednostima valuta, I tu nastaje mali “problem”, dok se valuta usaglasi sa realnošću iz perspektive zlata.
Moguće je da ovo sada zvuči konfuzno, stoga hajde da probamo da tu protivurečnost pokažemo na primeru, da uvidimo kako to zlato ima tendenciju da se tek na srednji, a ne na kratki rok usaglasi sa vrednošću robe.
Da to plastično prikažemo kroz ona odela, dakle ako danas kupite uncu zlata, ona je oko 1800$, I to je recimo premium Barberijevo odelo.
Za godinu dana, zlato može I da padne, posebno što je trenutno blizu istorijskog maksimuma, može da padne na recimo 1500$, a odelo u tako kratkom roku neće pratiti taj pad, jer se cene odela ne vezuju formalno za zlato. I tako gledano, vi biste bolje prošli da ste uncu zlata kupili godinu dana kasnije.
Korelacija između unce zlata i šta sve za nju možete da kupite će se uspostaviti opet ali u srednjem roku, dakle 5-7 godina. I to je taj problem zlata, iako je super likvidno (možete ga brzo prodati), tek se na srednji rok cene robe nivelišu sa zlatom, a vi, po Marfijevom zakonu, najčešće kupujete zlato kada je na maksimumu, a novac vam treba baš kada je na minimumu.
Zato i zlato ima svoje mane, mada je jako važan element u nekom investicionom miksu.
Odlično je protiv inflacije, ali na kratak rok može da vam zabeleži gubitke. Zato nema smisla držati svu svoju imovinu u zlatu.
U poslednjem delu ćemo obraditi još i umetnine i akcije. I kad sve to budete znali, krenite u šoping.