Ok, doterasamo i do trećeg, završnog dela epopeje o inflaciji, I pre nego što sugerišemo I poslednje adute u rukavu, voleo bih da se razumemo zašto smo došli ovde, tj zašto govorimo o inflaciji. Pa dobro, jasno, govorimo o njoj jer se dešava… ali nisam na to mislio, mislio sam ZAŠTO se BAŠ SADA dešava?
Opšti narativ je da je to posledica rusko-ukrajinskog konflikta, koji je cene nafte I gasa vinuo u nebesa I to je prouzrokovalo inflaciju. To je zaista samo delimično tačno, tj to jeste bio konačni okidač, ali problemi su strukturalnije prirode I kreću aktivnije da se dešavaju još nakon “too big to fail” sage u Americi, kada su države priskakale u pomoć posrnulim bankama, jer se ekonomija opasno zaljulala. Neko bi rekao da je to kraj tržišnog kapitalizma kakav poznajemo, I svakako ima nečega u tome.
Svi znamo, upumpana je gomila para, I države posežu za oružjem “politike jeftinog novca”, obarajući kamatne stope do smešno niskih nivoa. To je u teoriji trebalo da pomogne razvoj privrede, da se probudi preduzetnički duh, da se investira u nove mašine, pokrene novi proizvodni ciklus I pospeši privredni rast.
To se I desilo, ali samo do neke mere. Jesu neke zemlje bile uspešne, ali se posebno u poslednjih 6-7 godina dešava jedna ozbiljna stvar, koja je dovela do ovog članka. Taj jeftini novac, države (a posebno američki FED) nisu upumpavale onako helikopterski (tipa 100 eur po stanovniku), već je distribucija išla preko banaka, I najveći deo tog novca (skoro pa beskamatnog) su uzimala velika preduzeća koja se kotiraju na berzi.
Dakle Google, Apple, Microsoft, I mnogi drugi, jer je imalo ekonomskog smisla makar da refinansiraju postojeće kredite. Međutim, ono što je većina firmi uradila (iako to možda nije bila namera zakonodavca), je da su uzimale te jeftine kredite, I umesto da investiraju u novu opremu I nova tržišta, zapravo su sa tim svežim novcem odlazile na berzu I otkupljivale svoje akcije. Srž priče je da kada firme otkupe svoje akcije, one ih povuku sa berze, čime povećavaju vrednost preostalih akcija. Verujem da je većina čitalaca berzanski visprena, ali zbog onih drugih, evo u najkraćim crtama: Ako vaša firma vredi 1000 evra, I imate 100 akcija na berzi, vrednost svake od njih je 10 evra. Međutim, ako vi otkupite 50 akcija, povučete ih iz opticaja (firme imaju legalno pravo da to urade sa svojim akcijama), firma I dalje vredi isto, ali je cena po akciji duplirana na 200 evra. Dakle, bukvalno taj mehanizam….
Naravno, ne takvi skokovi, ali taj mehanizam; tako se povećala vrednost akcija, I svi srećni, investitori zadovoljni, cena akcija raste,deluje kao perpetum mobile. A što je najvažnije u celoj priči, običan čovek to ne vidi, jer taj novac nikada ne dospe na slobodno tržište, dakle nije kao onih 100 evra koje dobije svaki građanin Srbije, ovde direktne efekte oseća daleko manji broj investitora, a svakako ne svi građani. I to je tako išlo godinama, ali GO-DI-NA-MA.
Da se razumemo, jesu firme dobro poslovale, ali rast akcija na berzi je značajno povećan ovim intervencijama. I kako to obično biva, ovoj žurci je morao doći kraj (često sa ozbiljnim lomovima).
E, u međuvremenu dolazi COVID, nova štampanja para, novi privredni zamajci, pa poremećeni lanci snabdevanja, pa tek onda dolazi priča sa rusko-ukrajinskim ratom. I iz toga proizilazi uticaj na naftu, I tek onda svi postaju svesni da je inflacija realna stvar. Izato mi trenutno imamo sunovrat velikog broja investicionih klasa, a posebno berza u poslednjih par meseci.
Malo je čudno da sada pišem ovo, a da ću ispod govoriti o akcijama. ali stvarno smatram da je važno da se I ovde razumemo, ako ni zbog čega drugog, a ono da se podsetimo da (ipak) ne postoji perpetum mobile.
Ok, sad znamo I zašto (kao da će nam to pomoći, ali ok, to je što je), hajde da vidimo šta još možemo
da radimo povodom toga….
Umetnine (umetnička dela)
Kapiram, neko će reći “Vidi, ja o tome nemam pojma, a I odakle mi pare da kupim Pikasa ili Gogena”.
Sve je to tačno, međutim, ukazao bih prvo na prednosti ove investicione klase, a onda da vidimo kako uopšte investirati. Dakle, baš kao I nekretnine, umetnička dela ne gube vrednost. Na protiv, ona su I na dugi rok vredna, ili čak sve vrednija, dok kuće I zgrade ipak imaju neki rok trajanja. Zgrada iz 17.veka možda ima kulturno istorijsku vrednost, ali umetničko delo renomiranog autora danas sigurno vredi daleko više.
Dakle, sa vremenom postaju sve vrednija. Osim toga, savršena su I u doba kriza, jer bogati ljudi nemaju problem da izdvoje gomile para za recimo Van Goga, kakva god kriza da je u pitanju, jer su izmežu ostalog svesni da će kada kriza prođe, to umetničko delo vredeti još I više.
A i da ne prođe kriza, uvek postoje kupci za ovu investicionu klasu. Međutim, ako smo za nekretnine rekli da nisu baš likvidne, dakle ne možete ih brzo pretočiti u gotov novac, ovde je to još više slučaj.
Ovo je sigurno nelikvidna investiciona klasa, jer je tržišna niša izuzetno uska. I sada, što imate traženije delo, to ste u boljoj poziciji, drugim rečima, lakše ćete prodati Pikasa nego Saj Tvombilja, ali se ni Pikaso ne prodaje baš svaki dan. Kapirate već. Međutim, izborom dobrog umetničkog dela, na dugi rok ste sigurni da ćete ne samo pobedite inflaciju, nego I zaradite. Problem je samo naći ruskog/kineskog/arapaskog/kog god oligarha kome bi to umetničko delo savršeno stajalo iznad
kamina.
E, tu tehnologija može da priskoči u pomoć. Sajt Masterworks.io uz pomoć blockchain tehnologije omogućava da i mi , mali investitori možemo da budemo vlasnici remek dela, vrednosti od po par miliona ili par desetina miliona evra. Srž je da zamislite da se jedna Pikasova (ili koja već) slika, vrednosti (recimo) 10 miliona dolara podeli na milion delova, gde svaki vredi po 10 dolara. I onda vi kupujete deliće slike, baš kao da su u pitanju akcije.
Ljudi koji rade u Masterworks su profesionalci koji znaju šta treba kupovati, I što je važnije, imaju poznanstva kako sa muzejima, tako I sa privatinim investitorima, koji bi kasnije kupili tu sliku od njih. Kada se slika prodaje, nemate mogučnost da svoj deo ne prodate, od starta ste saglasni da oni prodaju tu sliku kasnije, a na vama je da izaberete koju biste sliku (odnosno deo slike) vi kupili, radi kasnije prodaje. Možda zvuči asptraktno, ali nije, ja sam lično probao I na uloženih 500$ imao zaradu od 33% neto, jer je slika izvesnog Alberta Olena prodata, za manje od godinu dana u odnosu na ono kada sam ja kupio njen delić (for the record : prijavio sam porez na kapitalnu dobit na to, I čekam da vidim kako će poreski inspektori da sagledavaju ovo, jer je sigurno novost za njih, ali suštinski je isto kao akcije, imate kupovnu I
prodajnu cenu, razlika između ta dva je vaš profit).
Ohrabrujem vas da makar odete na sajt I vidite šta je I kako izgleda. Mislim da je trenutno oglašena kupovina jednog Benksija.
Akcije iliti deonice:
Uzevši u obzir da berza do nekle stoji iza ove inflacije (vidi tekst gore), a I da je trenutno u padu, pitanje je da li ovo uopšte pominjati. Međutim, smatram da je važno, bitno I korisno. Na dugi rok, ima puno smisla. Na današnji dan, a na kratak rok, verovatno I ne baš. Ali, gledajte to ovako : dobre firme su dobre, I dobar biznis će brže isplivati iz recesije, odnosno, preživeće je, a kako to obično bude, nakon potresa I slomova, dolaze bolja vremena.
E, dobro je da u tim vremenima ponovnog rasta posedujete akcije kvalitetnih firmi, koje prežive test recesije. Još samo da izaberete one prave. I dodao bih da je za razumevanje berze potrebno shvatiti da se na berzi trguje očekivanjima, a ne trenutnim stanjem. Dakle, kako mi (zapravo tržište) očekujemo da će preduzeće poslovati u budućnosti, a ne danas.
Percpecija budućeg poslovanja je ključ. Ono što je dobro je što su akcije izuzetno likvidna investiciona klasa, I mal_te_ne su zamena za gotovinu. Sa druge strane, veoma su volatilne, I puno zavise od opštih ekonomskih uslova (neke manje, neke više, ali generalno su zavisne). Neretko se desi da akcije zabeleže ozbiljne gubitke, koje godinama ne mogu da nadoknade. U situacijama kao što je ova, berze se uglavnom “crvene” što znači da vrednost akcija preduzeća uglavnom pada.
Jer, očekuje se da se uđe u recesiju (trguje se očekivanjima, ne trenutnim stanjem), a ako bude recesija, sigurno će se smanjiti prihodi preduzeća, jer će se manje kupovati. Dakle, u ovom momentu investiranje na berzi znači investiranje u bolja vremena, koja trenutno nisu na vidiku, barem ne na kratak rok.
Eto, recimo da ovime zatvaramo neki krug opcija kako se boriti sa inflacijom. Nisu sve savršene (zapravo, nije ni jedna, sve opcije imaju svoja ograničenja, prednosti I nedostatke). I što je najvažnije, sve imaju svoje rizike, ali to je uvek tako u investiranju. Ali, najgore što možete da uradite sa svojim depozitom je da ne radite ništa, i da pustite da gubi vrednost. Kao neki nevidljivi dodatni porez koji plaćate, jer efektivno za isti novac možete da kupite manje.
Srećno vam bilo, kako god odlučili.